Prema istraživanju OnePoll-a koje je naručila kompanija Spin Master, deca u proseku zatraže od svojih roditelja da im nabave ljubimca čak 1.584 puta pre nego što napune 18 godina. Istraživanje, u kojem je učestvovalo 2.000 roditelja školske dece, pokazuje da je 74% dece tražilo kućnog ljubimca, a prosečan broj zahteva koji upućuju roditeljima iznosi 11 mesečno, počevši od 6. godine života. Zanimljivo je da dve trećine roditelja na kraju popusti pred ovim zahtevima nakon otprilike tri godine, što ukazuje na to da deca, uprkos početnoj upornosti, s vremenom ipak dobiju ono što žele.
Piše: Pet magazine
Međutim, nova istraživanja donose zanimljive vesti za roditelje: zahtevi za ljubimcima neće prestati tako brzo. Anketa otkriva da će 62% dece, koja su “opsednuta” ljubimcima, tražiti novog krznenog prijatelja čak 18 puta mesečno, naročito u periodu kada se približavaju praznici, kada je atmosfera obeležena željom za novim igračkama i poklonima. Da stvar bude još zanimljivija, većina dece, tačnije 78%, traži od roditelja psa ili štene, dok 45% želi mačku ili mače. Kada saberemo ta dva procenta, može se pretpostaviti da neka deca žele i jedno i drugo, što stvara dodatne izazove za roditelje koji žele da udovolje njihovim željama.
PROČITAJ JOŠ
Iako je jasno da deca često maštaju o kućnim ljubimcima, većina roditelja, tačnije 78%, smatra da je važno da njihova deca prvo nauče odgovornost kroz nešto manje zahtevno, poput ljubimca-igračke ili nekog drugog oblika vežbanja brige o nečemu pre nego što zaista dobiju psa ili mačku. Na ovaj način, roditelji pokušavaju da testiraju posvećenost svog deteta i spremnost za ozbiljnu odgovornost koja dolazi s čuvanjem stvarnog ljubimca. Mnogi roditelji, takođe, veruju da deca koja brinu o manjoj igrački pre nego o stvarnom ljubimcu mogu da razviju bolje veštine i zadrže disciplinu koja je potrebna za pravog ljubimca.
Pored toga, 55% roditelja smatra da je za zdravlje i dobrobit deteta važno da oni imaju kućnog ljubimca, jer se kroz brigu o ljubimcu razvija osećaj za odgovornost i empatiju. Čak i ako su zahtevi za ljubimcima česti, roditelji često vide ovo kao priliku da svom detetu pruže dragocena životna iskustva. Ponekad, deca kroz ovaj proces postanu svesna koliko odgovornosti i truda zahteva briga o živom biću, što im može pomoći u razvoju odgovornog ponašanja u drugim životnim oblastima.
Osim toga, deca koja odrastaju sa kućnim ljubimcima često razvijaju snažniji emocionalni karakter, jer ljubimac postaje njihov verni prijatelj, s kojim mogu podeliti emocije i naučiti osnovne životne vrednosti. Roditelji koji se nađu u dilemi da li da priušte svom detetu ljubimca, često razmatraju kako takva odluka može doprineti emocionalnom razvoju i povećanju socijalnih veština deteta. Takođe, mnogi istraživači smatraju da deca koja odrastaju uz kućne ljubimce mogu imati bolje socijalne veštine, jer se nauče strpljenju i brizi za druge.
S druge strane, nabavka ljubimca nije nešto što bi trebalo da se shvati olako. Takođe, roditelji moraju biti spremni da pruže adekvatnu podršku, kako bi deca naučila pravilnu brigu o ljubimcu, a ne samo da ga dožive kao igračku ili trenutnu zabavu. U tom smislu, važno je da deca uče o važnosti obaveza koje dolaze s vlasništvom ljubimca, kao i da razumeju da ljubimci nisu igračke koje se mogu tek tako zameniti ili zapostaviti.
Na kraju, roditelji se često suočavaju s dilemom – treba li da udovolje čestim zahtevima svojih mališana ili da ih podstiču da budu strpljivi i odgovorni pre nego što dobiju svog ljubimca. Iako je u početku teško odoleti, važno je razmisliti o svim aspektima i pripremama koje donošenje ljubimca u dom podrazumeva.
