Kod mnogih životinjskih vrsta, od pasa i mačaka do glodara i čak insekata, možemo uočiti da ližu svoja mesta povrede. Ova radnja ima višestruko značenje i brojne razloge, iako to ne donosi uvek korist.
Piše: Pet magazine
Instinktivna reakcija na bol
Psi i mačke reaguju na povredu instinktivno, pokušavajući da ublaže bol i uklone iritaciju. Lizanje se često upoređuje s ljudskim refleksom kada trljamo mesto koje nas boli. Ova automatska reakcija ima za cilj da umanji nelagodnost putem stimulacije nervnih završetaka, što može delovati umirujuće. Drugim rečima, oni “rade ono što mogu” kad nemaju druge opcije za tretman rane. Ovaj gest ima sličnu funkciju kao i prirodna prva pomoć u nedostatku lekova ili obloga.
PROČITAJ JOŠ
Biološki sastav pljuvačke
Jedan od razloga zašto koriste pljuvačku jeste njeno hemijsko delovanje. Pljuvačka pasa sadrži supstance koje mogu ubrzati regeneraciju tkiva i delovati antibakterijski, ali samo u određenim okolnostima. Na primer, istraživanja su pokazala da pljuvačka psa sadrži enzime poput lizozima i peroksidaze koji delimično inhibiraju razvoj bakterija, kao i faktore rasta koji mogu stimulisati zarastanje rana.
Mačji jezik je prekriven sitnim hrapavim papilama koje pomažu u uklanjanju nečistoća i mrtvih ćelija kože, što može imati određeni antibakterijski efekat zahvaljujući enzimima prisutnim u pljuvački. Lizanje može imati umirujući efekat na mačku i pomoći joj da se nosi sa bolom i da “održava” ranu kako bi ubrzala proces zarastanja.
Međutim, pljuvačka nije potpuno sterilna i zapravo sadrži čitav niz mikroorganizama koji mogu uzrokovati infekciju ako dospeju u otvorenu ranu.
Potencijalne opasnosti
U savremenim uslovima, lizanje rana kod kućnih ljubimaca često više šteti nego što koristi. Veterinari upozoravaju da prekomerno lizanje može iritirati tkivo, izazvati upalu, pa čak i otvoriti ranu koja je već počela da zarasta. Kod hirurških zahvata, to može dovesti do pucanja šavova i dodatne infekcije, zbog čega se životinjama često stavljaju zaštitne kragne.
Kompulzivno lizanje i ponašajni poremećaji
Neki psi i mačke razvijaju naviku da uporno ližu jednu oblast čak i kad rana više ne postoji. Ovo može ukazivati na kompulzivni poremećaj ponašanja, često izazvan dosadom, stresom ili anksioznošću. U ovakvim slučajevima je obavezno što pre kontaktirati veterinara za pomoć.
Evolutivni paradoks
Ako lizanje rana nije uvek korisno, postavlja se pitanje zašto je to ponašanje opstalo kroz evoluciju? Odgovor je u tome da prirodna selekcija favorizuje rešenja koja su “dovoljno dobra” u većini slučajeva, a ne savršena. Kod životinja koje žive u divljini, čak i delimična zaštita od infekcije može biti razlika između života i smrti, pa se refleks lizanja održao kao adaptivna osobina.
Kako vlasnici treba da postupe
Ako ljubimac uporno liže ranu, to ne treba da ignorišete.
- Konsultujte se sa veterinarom. On najbolje poznajte vašeg psa/mačku i dace vam korisne savete imajući u obzir širu sliku: štase tačno i kako desilo, zdravstveno stanje životinje, starost, njeno trenutno ponašanje… Nekada ćete moći sami da reagujete, drugi put ćete morati otići do ordinacije.
- Koristiti zaštitnu kragnu ako ne prestaje lizanje povređenog mesta. Nemoje da vam “bude žao” staviti je, jer kragna ne ugožava životinju (osim što može da je nervira), ali može da bude dragocena pomoć u zarastanju rane.
- Obratiti pažnju na promene ponašanja, jer preterano lizanje može biti znak stresa, boli ili dosade. Ovo smo posebno istakli, jer je nešto što mora da se kaže veterinaru u razgovoru, kako bi imao u vidu.
- Ne koristiti ljudske kreme i masti bez saveta veterinara, jer mnogi proizvodi mogu biti toksični za životinje!
