Špijuni na četiri noge

Operacija “Akustična mačka” bila tajni plan CIA za pretvaranje mačaka u pokretne špijunske uređaje

Piše: Petmagazine.rs

Sigurno ste čitali o raznim bizarnim taktikama koje je CIA koristila u prošlosti kako bi špijunirala Sovjete tokom Hladnog rata, međutim, ova je daleko ispred svih. Tokom šezdesetih godina prošlog veka, neko je imao “briljantnu” ideju da se ugrade uređaji za snimanje i antene u mačke, sa namerom da se one obuče da ulaze u sovjetsku ambasadu i prikriveno snimaju razgovore. Ova nedolične ideja je nazvana Operacija “Akustična mačka”. Ovaj program je propao veoma brzo, i to nakon što su uloženi milioni i milioni dolara u istraživanje i razvoj. Oni koji su bili zaduženi za program nadali su se da će iskoristiti radoznalu prirodu mačje vrste, ali na kraju je zapravo znatiželja ubila mačku – ili možda samo teror.

Skinner box

Ideja je rođena na osnovu dela B. F. Skinera o operantnoj psihologiji i modifikaciji ponašanja. Burus Frederik Skiner bio je američki psiholog koji je verovao da se ponašanje životinje može predvideti i oblikovati podsticanjem ponašanja u kontrolisanom okruženju. Glavnina njegovog rada oslanjala se na ono što je postalo poznato kao Skinner Box.

Skinner Box je bilo koji kontrolisani prostor u kome pozitivni podsticaj dovodi do specifičnog ponašanja. U sopstvenom radu, on je obučavao pacove da pritiskaju poluge i golubove da kljucaju ključeve u zamenu za hranu. Dok su životinje učile kako da dobiju nagradu, Skiner je prikupljao podatke o individualnim odgovorima i ličnosti svake životinje. Na kraju je prilagodio sistem nagrađivanja kako bi izazvao određeno ponašanje životinja. Skiner je započeo svoja istraživanja u oblasti operantne psihologije eksperimentima sa kutijama 1948, tako da to nije bila nova ideja kada je CIA počela da razmišljala o korišćenju istih metoda za dresuru domaćih životinja kao špijuna.

Špijunski uređaji

Operacija “Akustična mačka” bila je tajni plan za pretvaranje mačaka u pokretne špijunske uređaje.

– Hirurg bi im je ugradio mikrofon u uho i radio-predajnik u dnu lobanje i utkao antenu u krzno – piše naučna novinarka Emili Antes u Frankenstein’s Cat: Cuddling Up to Biotech’s Brave Nev Beasts.

Za svoj prvi zvanični test, službenici CIA odvezli su „akustičnu macu” u park i dali joj zadatak da snimi razgovor dvojice muškaraca koji sede na klupi. Umesto toga, mačka je odlutala na ulicu, gde su je zgazila kola, što je bio ishod kakav nisu očekivali.

– Problem je bio u tome što se mačke ne mogu posebno obučiti – piše Emili Antes. – U dosta redigovanoj belešci, CIA je zaključila: Naše poslednje ispitivanje dresiranih mačaka uverilo nas je da program u praktičnom smislu neće odgovarati našim visoko specijalizovanim potrebama.

Od septembra do decembra 1967. godine, CIA je analizirala potencijal programa za pripremu životinja. Kao što se navodi u jednom izveštaju, cilj programa bio je “odvesti životinju na udaljenu tačku i nazad”. Program “terminalnog ponašanja” tj. uspavljivanja životinje smatrao se nepredviđenim slučajem u slučaju da se razotkrije prava priroda te životinje.

Program je otkazan nedugo posle incidenta sa macom koja je podletela pod automobil, iako je očigledno bilo dovoljno sredstava da se sprovodi do prvih meseci 1969, sa dodatnim sredstvima na čekanju ako bi se mačke odjednom počele ponašati kao da su obučene.

Zapisnik od 21. jula 1968. godine govori o tome kako su mačke obučavane da traže određenu metu i odgovore na određeni način. Navođenje se vršilo zvučnim signalima. Jedan signal im je govorio da su na dobrom putu, drugi je označavao skretanje udesno ili da je meta udesno, a treći znak ulevo ili da je meta ulevo. Bile su čak obučene da reaguju na različite signale, neprekidnim ili isprekidanim tonom u zavisnosti od cilja. Obuka je započeta u velikom ograđenom prostoru, gde su bili nagrađeni tačni odgovori mačaka. Kako su mačke usvajale znanja,prostorje postajao veća, a rukovaoci istraživanjem su dodavali stimuluse poput buke u saobraćaju, desenzibilišući mačke na zvuke iz stvarnog sveta. Poslednja faza treninga bila je izvođenje iste vežbe na otvorenom prostoru.

Međutim, očigledan je izazov koji se našao pred istraživačima. Mačke, bez obzira na to koliko su dobro obučene, nemaju jezičke sposobnosti, te ne mogu da se vrate iz špijunske misije i prepričaju svojim hendlerima ono što su čule. CIA je ovaj problem rešila implantatima. Hirurškim postupkom u trajanju od sat i po stavio bi se mikrofon u ušni kanal mačke, izvor napajanja je bio u grudima, antena duž kičme. Heldleri mačaka mogli su da pošalju ton mački radi navođenja, a kada bi dostigla cilj, mačka je mogla prisluškivati razgovor koji bi bio emitova hendlerima putem radio-veze.

Kiborg

Ipak, to ne znači da su dani u kojima se američka vlada bavila inženjerstvom sa životinjama prošli. Godine 2006, Pentagonova agencija za napredne istraživačke projekte odbrane zatražila je od naučnika da stvore kiborge. Uz podršku DARPA, istraživači sa Kalifornijskog univerziteta Berkli uspešno su stvorili kiborga, čijim su pokretima mogli daljinski da upravljaju. Oni su izvestili o svojim rezultatima u časopisu Frontiers in Integrative Neuroscience u oktobru 2009. godine.

– Čini se da su naučnici sa Berklija pokazali impresivan stepen kontrole nad letom insekata. Oni izveštavaju da mogu da koriste implantat za neuronsku stimulaciju mozga bube da pokrene, zaustavi i kontroliše insekta u letu – izvestio je Vired u mesecu kada su ovi nalazi izašli. – Mogli su čak da kontrolišu okretanje insekta stimulišući bazalne mišiće.

Pas:

Mačka: