Piksi-bob je mlada rasa, nastala 80. godina prošlog veka. Priča kaže da su uzgajivači jako želeli da dobiju mačku koja bi podsećala na risa, ali istinitost ove priče nikada nije dokazana. Rasa je registrovana 1995. godine i najzastupljenija je u Kanadi i Americi, dok u Rusiji ima svega 20 primeraka ove rase.
Uzgajivačica mačaka iz Amerike, Kerol En Brever, tvrdi da je piksi-bob rezultat prirodnog uzgoja domaće mačke sa mačkom bob, međutim DNK testiranjem nisu uspeli da otkriju bilo koji marker gena u DNK piksi kako bi se napravila veza sa bob mačkom. Brever je kupila polidaktilnu mačku u Vašingtonu 1985. godine. Mužjak je imao kratki podrezani rep. Godinu dana kasnije ona je spasila jednu divlju mačku, koja je bila dosta krupna sa podrezanim repom. Čak i u iscrpljenom stanju, lutalica je težila 17 kilograma. Mužjak se pario sa smeđom pegavom ženkom koja je živela pored Kerol. Jedna od mačića postala je “temelj“ pasmine koja je razvijena u narednih nekoliko godina. Mačke koje je uzgajala bile su registrovane i prihvaćene u kategoriju TICA „Izložba“ 1993. godine, osvojivši status “nove pasmine i boje“ 1996. godine, te status šampiona 1998. godine. Klasifikovana je kao “novija prirodna/regionalna rasa“.
Mačke piksi-bob su velika rasa i po mnogo čemu podsećaju na bob mačke, možda je najočigledniji kratki rep. Telo je mišićavo, lice u obliku kruške, a uši imaju čuperke. Većina mačaka ima crnu dlaku i kožu na dnu šape, šiljate uši, dlaku oko ušiju i belu dlaku oko očiju, s crnom kožom oko očiju. Većina je kratkodlaka, ali mogu biti i dugodlaka. Oči su zlatne ili zelenkaste. Ova rasa je jedna od retkih koja u svojim standardima dozvoljava polidaktilne prste (najviše sedam), zbog čega su njegove okruglaste i pune šape šire i jače nego kod drugih mačaka. Mada analize DNK ne potvrđuju verovanje da su u krvi piksi boba prisutni geni risa, očigledno je da postoje izvesne sličnosti između ovih mačaka.
KARAKTER
Iako izgledaju divlje reč je o miroljubivoj mački “psećeg karaktera”. Prijateljski su nastrojene prema drugim macama, a i sa psima neće imati problem, ako ih postepeno upoznajete. Sa decom se odlično slažu i vole da budu i njihovoj blizini. Druželjubiva i draga, piksi-bob želi da bude sastavni deo porodice, i očekujete da će biti prisutan svuda, od roštiljanja u bašti, rođendana, do dremke sa vama u sobi.
U pitanju je izuzetno inteligentna maca. „Izazovite“ njen mozak i držite joj pažnju tako što ćete je naučiti trikovima i zatim nagraditi poslasticama.
NEGA I ZDRAVLJE
Pasmina piksi-bob primljena je u Međunarodnu asocijaciju mačaka kao izvorna nova pasmina 1995. godine, a za šampionski status 1997. Rasu je prihvatilo Američko udruženje ljubitelja mačaka 2005. godine.
Karol En Brever, osnivač pasmine, rekla je da je prvi primerak rezultat uzgoja dve bob mačke. Međunarodna asocijacija mačaka označila je piksi-boba kao “izvornu novu pasminu” znači da je to nova pasmina koja je identifikovana kao genetski slične jedinke iz prirodno prisutne populacije autohtone u određenom geografskom regionu.
Trudnoća i dolazak mladunaca na svet najčešće se odvijaju bez ikakvih problema, i u jednom leglu obično se nađe četiri do osam mačića. Njihova boja je fiksirana još od rođenja i više se neće menjati, ili će pretrpeti sasvim neznatne promene. Mladunci se jedino po prisustvu mnogobrojnih tačkica razlikuju od svojih roditelja. U leglu se mogu pojaviti i mačići sa belim obeležjima na ekstremitetima, ali ona će se, kao i tačkice, tokom vremena izgubiti. Za razliku od boje koja je definisana odmah posle rođenja, dužina dlake se može utvrditi tek kad mačići napune dva meseca.