Mačke se smatraju povučenijim i nezavisnijim od drugih kućnih ljubimaca. Prema novoj studiji, možete se povezati sa svojom mačkom tako što ćete suziti oči i polako treptati. Ova studija pod nazivom “Uloga pokreta sužavanja mačjeg oka u komunikaciji mačka-čovek”, objavljena je u časopisu Scientific Reports, a ističe da sužavanje očiju kod ljudi predstavlja ekvivalent osmeha za mačku.

Piše: Pet magazine

Dr Lijen Prups, pomoćnica šefa Odseka za psihologiju na Univerzitetu u Portsmutu, izjavila je: “Definitivno nije lako proučavati prirodno ponašanje mačaka, pa ovi rezultati pružaju redak uvid u svet komunikacije između mačke i čoveka.”

PROČITAJ JOŠ

Psi koriste treptanje kako bi se povezali sa ljudima i drugim psima

Kako nam psi i mačke pokazuju ljubav: znakovi koje možda ne primećujemo

Izvedene su dve studije kako bi se istražila uloga sporog treptanja u komunikaciji između mačke i čoveka. U prvom istraživanju učestvovalo je 21 mačka iz 14 različitih domaćinstava. Uključeno je 14 različitih vlasnika, od kojih je 10 mačaka bilo mužjaka, a ostalih 11 ženki, u starosnoj grupi od jedne do 16 godina. Testovi su obavljeni u domovima svake mačke. Psiholog je savetovao vlasnike kako da usporavaju treptanje. Kada se mačka smestila na jedno mesto, psiholog je zamolio vlasnika da sedne metar od mačke. Kamerama su snimili lica i vlasnika i mačke, a rezultati su pokazali drugačije ponašanje mačaka u prisustvu ljudske interakcije u poređenju sa situacijom bez nje.

U drugom istraživanju razmatrane su 24 mačke iz osam različitih kuća. Ovog puta, istraživači koji ranije nisu imali interakciju sa mačkom, su treptali umesto vlasnika. Mačke su reagovale na situaciju bez treptanja, u kojoj su ljudi jednostavno zurili u njih ne trepnuvši.

Dr Tasmin Hamfri, autor studije, rekao je: “Moglo bi se reći da su mačke razvile reagovanje na sporo treptanje, jer ljudi doživljavaju sporo treptanje kao pozitivno. Mačke su to možda naučile, jer ih ljudi nagrađuju kada reaguju na sporo treptanje. Takođe je moguće da je sporo treptanje kod mačaka počelo kao način da se prekine neprekidan pogled, koji može biti potencijalno preteći u društvenoj interakciji.”