Nauka je dokazala da pozitivne emocije koje doživljavate tokom igranja ili maženja sa mačkama pomažu jačanju imuniteta * Vlasnici ljubimaca su ekstrovertniji, skloniji da budu manje depresivni, manje su usamljeni, i svakako su manje zabrinuti od onih koji ih nemaju

Piše: Biljana Stjelja

Živeti dugo, srećno i zdravo čini se kao sasvim razuman cilj, ali se njegovo dostizanje razlikuje u stotinama nijansi. Učili su nas da zdravlje na usta ulazi, da bez rekreacije nema ni poletnog duha, ali još nikako da civilizacije s raznih meridijana postignu dogovor o tome šta sve tačno ulazi u recept za dugovečnost. Spisku – čist vazduh, zdrava ishrana, fizička aktivnost… dodali bismo i – ljubav. O onoj oko koje se svet okreće nećemo ni sada ni na ovom mestu, ali možemo o onoj “jednostavnijoj” koja nam dan čini lepšim, a život srećnijim. Reč je, naravno, o blagodetima koje nam donosi život sa kućnim ljubimcem.

Radost koju osećamo kada nam se mačka obraduje pri ulasku u stan, ili prede u našem krilu nema samo prolazni pozitivni efekat već i ozbiljan uticaj na celokupno psihofizičko stanje našeg organizma. I mada bi to bez razmišljanja potvrdio svaki mačkoljubac, i struka i nauka danas potvrđuju da su mačkoljupci i zvanično u pravu.

IZVOR SNAGE

Kućni ljubimci svakako mogu da predstavljaju značajan resurs i izvor podrške svojim vlasnicima kada je reč o mentalnom zdravlju. U resurse ubrajamo sve ono što nam omogućava da se bolje nosimo sa problemima u životu, a za svakog od nas oni su individualni: od porodice i prijatelja, preko ljubimaca, do hobija, knjiga, filmova, muzike, sredstava komunikacije – objašnjava nam psihološkinja Marija Radovanović.

Ona za naš magazin dodaje da se ovakav uticaj posebno može primetiti u ovim danima.

Nema sumnje da u periodima poput ovog, obeleženog pandemijom kovida 19 i opeterećenog brigom i uznemirenošću, fizičkom i socijalnom izolacijom, za neke gubitkom i tugom, značaj podrške postaje još izraženiji. Zato ne iznenađuje što se u psihoterapijskoj praksi u ovom periodu sve više srećemo sa klijentima koji se odlučuju da uzmu kućnog ljubimca.

Mnogim ljudima interakcija sa mačkom pruža osećaj udobnosti i oslobađanja ih od svakodnevnog stresa. Briga o drugom stvorenju i osetljivost na njihove potrebe mogu pomoći vlasnicima da odvrate pažnju od sopstvene svakodnevne borbe, brige i negativnih emocija. Snižavanjem nivoa stresa, vlasnici mačaka mogu i sniziti krvni pritisak, a i umanjiti anksioznost.

I to sve zbog toga što mačke nude odličnu ravnotežu u suživotu. Lako je brinuti se o njima, a istovremeno su veoma dobri pratioci. Reč je o razigranim, inteligentnim i privlačnim kućnim ljubimcima sa kojim je svakako zabavno provoditi vreme.

MENTALNO ZDRAVLJE

Naša sagovornica, inače i psihoterapeut konstruktivističkog usmerenja, kaže da iako na temu uticaja ljubimaca na mentalno zdravlje ljudi još uvek nema mnogo istraživanja, njihov broj u poslednjih dvadesetak godina raste, što ukazuje na doprinos ljubimaca mentalnom zdravlju.

Američka psihološka asocijacija je pre desetak godina objavila rezultate istraživanja prema kom su vlasnici ljubimaca manje usamljeni, ekstrovertniji su i manje zabrinuti od onih koji nemaju ljubimce. Slično, Mental Health Foundation, najveća NVO posvećena prevenciji problema mentalnog zdravlja u Velikoj Britaniji, objavila je rezultate svog istraživanje na vlasnicima mačaka kao kućnih ljubimaca, koji pokazuju da skoro 90 odsto vlasnika smatra da posedovanje mace pozitivno utiče na njihovo mentalno zdravlje, a 76 odsto se bolje nosi sa problemima zahvaljujući društvu mačaka – navodi Radovanovićeva.

Pored socijalne interakcije i smanjenog rizika od socijalnih bolesti, kao što je depresija, mačke mogu da imaju i mnoge druge zdravstvene beneficije. Pozitivne emocije koje doživljavate tokom igranja ili maženja sa mačkama mogu vam, između ostalih blagodeti, pomoći da znatno ojačate svoj imuni sistem. Svesni smo koliko je ovo važno, naročito, u „doba korone”. Stoga i psihološkinja Marija Radovanović smatra da postoje najmanje četiri grupe razloga zbog kojih se kućni ljubimci smatraju potencijalno veoma značajnim za ljudsko mentalno zdravlje:

Prvi je uloga ljubimaca u društvenom priznavanju i povezanosti. Veza koja se formira između vlasnika i kućnog ljubimca slična je vezi koju majka formira sa bebom u pogledu doživljaja povezanosti, brige i nege. Smatra se da je ova veza fiziološki zasnovana i da je za nju odgovoran oksitocin, tzv. hormon zagrljaja, ljubavi ili maženja. On ima ključnu ulogu u mnogim procesima, a u sprezi sa drugim hormonima pomaže i u moduliranju našeg odgovora na stres i u suočavanju sa socijalnim situacijama – pojašnjava ona.

U drugu grupu razloga Radovanovićeva ubraja socijalizaciju sa drugim ljudima. Ljubimci mogu da pomognu i u formiranju odnosa sa drugim ljudima – najčešće s drugim vlasnicima ljubimaca, što sve pomaže da ostanemo povezani i manje izolovani:

Dodatni razlog zbog kog su ljubimci veoma važni za mentalno zdravlje jeste zbog briga o sebi. Ona je povezana sa brigom o kućnim ljubimcima, jer nam ona omogućava da se “vratimo sebi” i povežemo i sami sa sobom (osim sa drugim ljudima). Ljubimci nas mogu motivisati da budemo empatični, odgovorni, posvećeni, a maženje ili igranje sa njima (baš kao i sa ljudima) može pomoći da se opustimo.

Sama briga o kućnom ljubimcu može doprineti osećaju svrhe, smisla i postignuća, pomažući nam da se osećamo vrednim i potrebnim.

Naša sagovornica tvrdi i da kućni ljubimci za svoje vlasnike ne predstavljaju samo društvo, već nekada i izvor sigurnosti i nekog sa kim se deli dnevna rutina. Zato su veoma značajni kada se osećamo usamljeno, a posebno onim ljudima koji žive sami ili u kasnijem životnom dobu.

ZDRAVSTVENE DILEME

A da stabilnost ne nedostaje samo našem stanovništvu već je reč o globalnoj nestašici, potvrđuju i iskustva iz sveta. Približno jedna od pet odraslih osoba u SAD, odnosno skoro 40 miliona Amerikanaca, ima mentalne bolesti. Na njihovom kontinentu poremećaji raspoloženja, uključujući i depresiju, uoči ove pandemije spadali su u treći najčešći uzrok hospitalizacije.

Stoga je jasan zaključak da je prevencija i najjeftinije i najefikasnije rešenje. Dr Džonatan Lidburi, docent na odeljenju za internu medicinu mačaka na teksaškom Fakultetu za veterinu, objašnjava ključne prednosti posedovanja mačke:

Imati mačku može sprečiti usamljenost i depresiju, pa čak i poboljšati vaše generalno raspoloženje. Mačke nude druženje, što je posebno korisno za ljude koji su socijalno izolovani iz različitih razloga. One takođe ublažavaju stres, a dobre su i za telo jer pokret tokom igre predstavlja svojevrsnu laganu fizičku vežbu.

On dodaje i da druženje sa mačkama posebno prija i koristi onima koji žive sami ili su udovci:

Mačke takođe mogu da osete kada su njihovi vlasnici bolesni i često im nude društvo.

Prednosti suživota sa ovim gracioznim lepoticama ima zaista dovoljno da biste se lako odlučili da primite jednu od njih u svoj dom, ako to već niste učinili. Ipak, jedna od najčešćih nedoumica koja se javlja kod ljudi koji odbijaju da imaju mačku vezan je za pitanje alergija. Naročito su zbunjeni roditelji male dece ili novorođenčadi jer se plaše bolesti koje mačje dlake mogu da izazovu ili su uplašeni zbog mačjeg nepredvidivog karaktera.

Iako njihove dileme nisu bez osnova, lekari i veterinari najčešće tvrde da su u najmanju ruku ovi strahovi preuveličani. Što se tiče samog karaktera, mačka se, kao i bilo koje drugo biće, socijalizuje sa samom porodicom, pa tako i sve njene navike i ponašanje zavise pre svega od nas samih. A što se tiče zdravstvenih rizika koje nose sa sobom, oni su znatno manji nego kod mnogih drugih ljubimaca.

Mačke su pametne i nezavisne životinje koje su ujedno i prirodno čiste, što ih čini odličnim izborom za kućne ljubimce. One su poslušne, umiljate i inteligentne životinje koje su u suštini veoma povezane sa ljudima i umeju da nas umire. Istovremeno su veoma živahne jedinke, svaka sa jedinstvenom ličnošću, koje nam svakog dana u kuću unose i zabavu i smeh. A dobro raspoloženje osnovni je uslov za prirodno oslobađanje oksitocina, takozvanog hormona sreće, zaduženog za osećaj ljubavi i topline.

Ove divne životinje očigledno „rade i na daljinu”, jer se pokazalo da je čak i i gledanje video-snimaka o mačkama na društvenim mrežama korisno za naše raspoloženje. Možda je to i bio razlog što su osnivači „Jutjuba” kao svoj prvi video-klip okačili baš onaj duhoviti sa mačkama u glavnim ulogama, te je odmah postao viralan i otvorio put za razvoj ove mreže. Ostalo je istorija.

Related Posts

• 
  Neočekivane sjajne oči
• 
  Proputovao 7.000 kilometara da bi udomio retku mačku