Medicinu bismo mogli podeliti na dve velike grupe po doktrini i pristupu lečenja. Te doktrine se zasnivaju na osnovu potrebe arteficijalnog narušavanja kontinuiteta kože, sluznica i organa uz primenu neophodnih medikamenata u cilju izlečenja pacijenta i u tu svrhu upotrebe isključivo medikamentoznih pripravaka i procedura koje ne narušavaju integritet tkiva. To su invazivni i neinvazivni pristup lečenju.
Piše: Dr sc.vet.med. Siniša Gatarić
U prvu grupu svakako spada hirurgija dok ostale grane medicine spadaju u drugu grupu po načinu sanacije zdravstvenog problema. Hirurgija kao invazivna i radikalna metoda u lečenju pacijenata razvojem nauke i tehnologije teži ka izvođenju hirurških zahvata sa što manjim narušavanjem strukture tkiva što je dovelo do stvaranja nove grane hirurgije koja se zove “minimalno invazivna hirurgija”.
PROČITAJ JOŠ
Ova grana hirurgije podrazumeva primenu endoskopa koji omogućava vizuelizaciju predmeta operacionog zahvata uz upotrebu instrumenata koji omogućavaju sečenje, ligiranje i termokauterizaciju. Pored primene minimalno invazivne hirurgije u humanoj medicine, osamdesetih godina počela je i njena primena u veterinarskoj hirurškoj praksi, a u zadnje dve decenije primenjuje se u veterinarskim hirurškim procedurama i na prostoru bivše Jugoslavije pa tako i u Srbiji.
Minimalno invazivna hirurgija ima niz prednosti u odnosu na klasičnu hirurgiju, ali i neke nedostatke. Glavna prednost se ogleda u izbegavanju pravljenja obimnog reza koji zamenjuje dva ili tri minimalna reza od nekoliko milimetara koji omogućavaju ulazak endoskopa i neophodnih instrumenata. Ovako minimalno narušavanje integriteta tkiva u značajnoj meri smanjuje dužinu postoperativnog oporavka, bol tokom i posle operacije, obimnih krvarenja, infekcija kao i nastanka adhezija (vezivno tkivnih priraslica) kod pacijenata. Međutim za uspešnu minimalno invazivnu hirurgiju potrebno je nekoliko osnovnih pretpostavki a to je dobro poznavanje anatomije kao i klasičnih hirurških zahvata jer prilikom komplikacija u izvođenju hirurških zahvata sa endoskopom ili laparoskopom neretko je neophodno operaciju nastaviti i završiti klasičnom hirurškom tehnikom. Sve ovo navedeno ukazuje na potrebu izuzetne uvežbanosti samog operatera kao i njegovog tima što zahteva kontinuiranu edukaciju i vežbu na trenažerima (kadaverima).
Minimalno invazivna hirurgija je našla svoju primenu u gotovo svim granama hirurgije:
– U abdominalnoj hirurgiji, gde se u veterini ova grana hirurgije najviše i koristi za izvođenje ovarohisterijektomije, odstranjivanje cisti sa jajnika i i tumoroznih promena na materici, orhiektomija kriptorhidnih testisa, preventivne gastropeksije, apendektomije, odstranjivanje stranih tela, saniranja ulkusa i uklanjanja polipoznih i neoplastičnih tvorevina na gastrointestinalnom traktu, slezini, bubrezima i jetri te zaustavljanja intrabdominalnih post traumatskih hemoragija.
– U torakalnoj hirurgiji za vizuelizaciju patoloških procesa u grudnoj duplji i disajnim putevima najčešće se izvodi torakoskopija i bronhoskopija. Značajna je i u svrhu odstranjivanja stranih tela prisutnih u traheji i bronhima.
– U urologiji kao dijagnostička procedura cistoskopije i ako je indikovano uklanjanje polipa, neoplazmi i urolita iz mokraćne bešike ili uretera.
– U ortopediji artroskopija se izvodi za pregled zglobova koljena, lakta i ramenog zgloba a ako je indikovano minimalno invazivnom metodom mogu da se repariraju ligamenti, tetive te odstraniti parcijalno ili potpuno oštećeni meniskusi.
– U otorinolaringologiji pored sinusoskopije minimalno invazivnom hirurgijom se efikasno odstranjuju polipi i strana tela.
– Minimalno invazivna hirurgija svoje mesto je našla i u neurohirurgiji. Veoma uspešno se operišu intrakranijalne aneurizme, smanjuje intrakranijalni pritisak kod hidrocefalusa te zaustavljaju krvarenja i eliminišu hematomi. Ovom metodom se mogu operisati i diskus hernija kao i izvršiti dekompresija nerava.
U budućnosti je za očekivati da minimalno invazivna hirurgija u veterinarskoj medicini zauzima daleko veću zastupljenost nego što je to u ovom momentu.
Dr sc.vet.med. Siniša Gatarić Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu završio je 1994. godine. Na istom Fakultetu magistrirao je iz oblasti veterinarske hirurgije, a zatim odbranio i doktorsku tezu. Autor je nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Obavljao je funkciju predsednika Veterinarske komore RS, bio direktor DJP “Veterinarske stanice Prnjavor”, pomoćnik ministra za veterinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede RS, načelnik opštine Prnjavor, član Izvršnog komiteta UN u Ženeva za održivi razvoj u obrazovanju… Od 2021. godine radi u AD “Veterinarska stanica Prnjavor” kao stručni konsultant za hirurgiju. Stanica je osnovana 1952. godine i pune 73 godine bez prekida pruža usluge zdravstvene zaštite i terapije, a danas ima i gruming kabinet i pet šop sa apotekom.
