Seksi mačkaste naočare, rajf sa mačjim ušima, šminkanje očiju krejonom tako da liče na mačje, mačji kostimi i crne ultra kratke haljinice sa dugačkim repovima… Sve su to samo delovi seksepilne ikonografije sa idejom da povežu najčešće zgodne žene sa njihovim, kako se veruje, životinjskim pandanima – mačkama.

Piše: Teodora Spasojević za magazin MAČKA

Za devojkama su muškarci iz niza generacija dobacivali “vauu, kakva cica,” ili “kakva mačka.” Doduše, bilo je i obrnutih slučajeva da žena za muškarca kaže da je “zgodan macan,” ali nešto ređe. O seksepilnim ženama-mačkama snimani su filmovi i crtani stripovi. Dostojanstvena maca raskošnih oblina, u uskoj haljini i sa crvenim karminom, pevala je u spotu “My baby don’t care about me” Nine Simon, dok oko nje, u klubu, skače mačak isplaženog jezika, zaljubljeno je gledajući. Žene su najčešće prikazane kao divlje ili kućne mačke ili, pak, antropomorfno, kao ljudi sa mačjim atributima, u filmovima o superherojima, poput superjunakinje Žene-mačke (Cat Woman) ili seksepilne Nastasje Kinski u filmu “Ljudi mačke”. Tu je, naravno, i zgodna bela cica maca iz dugometražnog crtaća “Tom i Džeri”, koju Tom uporno pokušava da fascinira i zavede, ali i Vojvotkinja, mačka plave krvi, iz Diznijevog hita “Mačke iz visokog društva”, u koju se zaljubljuje slatkorečivi ulični šmeker Tomas.

Različita su tumačenja ove veze između ženskog seksepila i mačjih osobina, ali mnoga se svode na jedno: budući da su autori igranih i animiranih filmova najčešće muškarci, oni kod žena izvlače u prvi plan osobine koje smatraju atraktivnim i pripisuju mačkama: gipkost, fleksibilnost, eleganciju.

Mačke često menjaju raspoloženje, što je neretko stereotip koji se pripisuje i ženama, i jedne i druge vole da im se laska, a ako mace nisu sterilisane, jasno i nedvosmisleno pokazuju da su u teranju. I upravo je ovo možda još jedna poveznica između mačke i seksepila – ljubavni zov kao nešto prirodno i nesputano, lišeno društvenih i moralnih normi.

PROČITAJ JOŠ: ISHRANA – NEOPHODNI VITAMINI

Boginja

Neki zapadni teoretičari povezuju ovaj fenomen i sa boginjom Bast i veruju da vuče korene još iz Starog Egipta. Boginja Bast poznata je i kao Boginja mačka, a kasnije i Dama plamena i Raovo oko. Njeno ime je tumačeno i kao “ženska proždiračica”. U početku je bila zaštitnica Donjeg Egipta, faraona i muškog božanstva Ra. U kasnijim zapisima javlja se kao Bastet, boginja parfema. I dok je prvo prikazivana kao divlja lavica, vremenom sve više dobija obličje kućne mačke, ali zadržava u ruci masku lava, koja ukazuje na njenu prikrivenu divlju stranu. Pošto mačke brinu o svom potomstvu, i ona je smatrana dobrom majkom, pa je pored nje prikazano mnoštvo mačića, a na mestu hrama Per-Basta pronađeno ih je više od 30.000 mumificiranih. Bast je postala glavna boginja i zaštitnica mačaka. Ta njena dvostruka priroda, divlje i razuzdane ženke, žedne krvi, i mačke-majke, postala je model po kom su pravljeni neki od najpoznatih antropomorfnih likova u Holivudu.

Mačji seksi kostimi posebno su popularni i atraktivni u japanskoj kulturi i mogu se često naći u planetarno popularnim crtanim filmovima – anime i manga serijama. Nekomimi su devojke ili, ređe, muškarci sa mačjim ušima, ponekad šapama i njuškicom. Zovu ih i devojke-mace. One imaju nadljudske osobine i podsećaju na predstave mačke u japanskoj mitologiji. Pojavljuju se još u 18. veku, a u Edo periodu naročito su popularne priče o mačkolikim bakeneko bićima, koja mogu da se transformišu u prostitutke. Popolarnost im je porasla pred Drugi svetski rat, kada se masovno pojavljuju u uličnim kamišibai predstavama. Svetski “rejting” raste im od 1978. godine, kada je Jumiko Ošima objavila svoju mangu “Zvezda Kotonlenda”.

Drugi arhetip je Cat-Burglar, erotična žena-mačka-kradljivac (poput Žene-mačke), bešumna baš kao ove životinje, spretna i elastična, ne ostavlja tragove, zavodi muškarce da bi ih pokrala, ali njen cilj nije novac po sebi, već izazov, igra.

Dr Aleksandar S. Janković, profesor na Katedri za teoriju i istoriju Fakulteta umetnosti u Beogradu, pominje i slavni mjuzikl “Mačke”, po lirici Tomasa Sterna Eliota i na muziku Endru Lojd Vebera. U priči je reč o plemenu Mačaka po imenu Dželikl, koje se okuplja na Dželikl balu i organizuje Dželikl izbor – koja će se mačka uzdići na njihovu verziju neba i vratiti se u novi život. Mjuzikl je do pre tri godine bio četvrti po broju izvođenja na Brodveju.

– Možda je baš ovaj mjuzikl učinio najviše za emancipaciju i značaj mačećeg pitanja. Naravno, tu je i Selina Kajl, Betmenov nemezis, ali i ljubavni interes DC univerzumu. Seksi mačka je i Simona Simon iz prve verzije filma “Ljudi mačke” iz 1942, kada je ritual pretvaranja žena u mačke, začudno, preuzet iz srpske mitologije – kaže Janković.

Po njemu, veza između ženskog seksepila i mačke nalazi se ne samo u osobinama ovog kućnog ljubimca, kao što su maznost, ali i divljina, već pre svega u toj ambivalentnosti i nezavisnosti:

– Imajmo u vidu šta je mačka predstvaljala u civilizaciji Starog Egipta, nešto tajanstveno, nedokučivo, a pritom dosta moćno.

Filmski i književni kritičar i publicista Miroljub Stojanović iz Filmskog centra Srbije posebno apostrofira kultni klasik “Ljudi mačke”, odnosno prvu verziju Žaka Turnera, ali i rimejk Pola Šredera iz 1982. U Turnerovoj verziji radnja prati Srpkinju Irenu Dubrovnu (seksepilna Francuskinja Simona Simon), koja se udaje za Amerikanca Olivera Rida, ali se plaši da će je stići porodično prokletstvo, po kome se žene pretvaraju u divlje mačke, odnosno pantere, kada se uzbude. Ovo je prvi holivudski film u kome je glavni lik iz Srbije i u njemu se može čuti srpski jezik. Dve godine kasnije snimljen je manje uspešan nastavak “Kletva ljudi mačaka”.

Prema rečima Stojanovića, simbolika ovog filma ostaje neuhvatljiva i u filmskoj teoriji godinama se oko nje “lome koplja” zbog svih psihoanalitičkih naslaga.

– Svega ima u tim naslagama, i potisnutog, pritajenog feminizma, i represije nad ženskim željama i žudnjom, što su naročito potencirali feministički pristupi, i zagonetnosti, mitologije, folkloristike… Turner je u odnosu na Šredera zadržao veću mističku komponentu – kaže Stojanović, i dodaje da je repertoar filmova o mačkama ogroman, naročito animiranih, te da je ovakva psihoanalitička funkcija mačke samo jedna od mnogih. Ona ima i druge funkcije u kinematografiji, među kojima su npr. socijalna (recimo film “Čovek i mačak”) ili detektorska (pr. film “Mačka je videla ubicu”)…

Što se animacije tiče, makar dugometražne, od druge polovine tridesetih godina prošlog veka, prof. Janković kaže da bi se trebalo fokusirati na Diznija, a najpoznatija mačka ostaje ona iz “Alise u zemlji čuda”, ili filma “Mačke iz visokog društva”. Sličan princip korišćen je i u spotovima.

PROČITAJ JOŠ: ZAŠTO NAPADAJU PSE

Recimo, The Cure i pesma “Love Cats”:

– Sam Robert Smit je poprilično opsednut mačkama, pa je imao i pesmu “All Cats Are Gray”. Simbolika mačaka je u filmskom smislu sveprožimajuća i sigurno je da su stereotipi viđeni u poslednjih dvadeset godina svuda po Holivudu, najviše u “Cats and Dogs”, u kome psi špijuni sprečavaju mačke u pokušaju totalne svetske dominacije. Što se tiče domaćeg filma, najpoznatija mačka je sigurno ona na nagoj stražnjici Eve Ras iz filma Dušana Makavejeva, “Slučaj službenice PTT”.

Velike zavodnice

Prema mišljenju kliničkog psihologa i dugogodišnjeg psihoterapeuta Aleksandre Janković, vezivanje mačaka za žene projekcija je unutrašnjih, često nesvesnih doživljaja, naročito kod muškaraca. I jedne i druge doživljene su kao mazne, samosvojne, gipke.

– Suprotno verovanjima, mačka se itekako vezuje za ljude, partnera, potomstvo, zadržavajući crtu samosvojnosti, svesnosti sebe, želje za individualnom slobodom. Mačke vidimo kao lepe, poželjene, zanimljive, umeju da vode igru i verne su sebi. Većina ljudi tako doživljava i ženu.

Takođe, i jedne i druge imaju izraženu intuiciju, sedmo čulo. Imaju potrebu da osvoje one koji nisu zainteresovani. Velike su zavodnice. Sve vreme se igraju, čak i najmanji podsticaj povod im je za igru – kaže Janković.

Ujedno, mačke su lojalne i požrtvovane, negovateljice, predu i leče posebnim vibracijama. Upravo ovako čak i najtradicionalnija društva doživljavaju ženu koju poštuju.

– Mačke su bića koja morate da tretirate sa punom pažnjom i uvažavanjem, inače mogu lako da se naljute. Mnogi u tome prepoznaju svoje devojke ili supruge – konstatuje Janković.