Mačke nemaju šta da nauče iz filozofije jer nemaju potrebu za promenom pravca. One su među najmudrijim životinjama jer su spontane, razigrane i zadovoljne onim što njihov život predstavlja

Tekst: Dunja Božić

Ljudi su možda najpametniji na ovoj planeti, ali da li su i najmudriji? Na kraju krajeva, za mudrost ne treba znanje, jer ljudi su sposobni da naprave vakcinu ili svemirski brod, ali to nas čini inteligentnim i obrazovanim – ali ne i mudrim.

Reći da je neko mudar znači da taj neko razume kako treba živeti. Na primer, znam da nisam dobra osoba kada se probudim mrzovoljna i nemam strpljenja za svoju porodicu. Ali često se i dalje ponašam mrzovoljno i moj problem nije nedostatak znanja, koliko nedostatak mudrosti. Jednostavno, ne mogu da prihvatim sopstveni savet.

Knjiga britanskog filozofa Džona Greja “Mačja filozofija: Mačke i značenje života” nudi pomalo provokativan predlog, koji glasi: Ako tražimo modele mudrosti, trebalo bi da gledamo mačke. Prema Grejevom mišljenju, ljudi previše razmišljaju. Zapravo, izmislili smo filozofiju kako bismo sebe odvratili od strepnji koje su stvorili naši preaktivni umovi. Mačke, s druge strane, nemaju šta da nauče iz filozofije jer nemaju potrebu za promenom pravca. One su među najmudrijim životinjama jer su spontane, razigrane i zadovoljne onim što njihov život predstavlja. I previše su uronjene u sadašnjost da bi brinule o tome šta bi se moglo dogoditi u budućnosti. Mačke nisu baš jedinstvene u ovom pogledu (činjenica koju Grej rado priznaje), ali izgleda da se ističu.

Grejeva knjiga svakako nije empirijska studija i on sigurno projektuje neka svoja uverenja na mačke. Ali taj ton u stvari i čini knjigu pristupačnijom za čitanje.

Ako prihvatimo hvalisavost Grejeve knjige i samo pogledamo kako mačke žive, onda možemo naučiti stvar ili dve. Da mačke mogu da razgovaraju, šta mislite da bi nam rekle?

– Pretpostavljam da je prvo pitanje: Ako bi mogle da razgovaraju, da li bismo im se mi učinili dovoljno zanimljivim za razgovor? U knjizi pokušavam da zamislim da li bi mačke uopšte filozofirale da imaju intelektualni kapacitet za to. A da to i rade, siguran sam da bi to bilo iz sasvim drugih razloga u odnosu na ljude – kaže Grej.

Dok na pitanje: A zašto ljudi filozofiraju?, Grej kaže:

– Mislim da je to potraga za tišinom, za stanjem smirenosti. A ako je to slučaj, onda morate da pitate zašto ljudi imaju takvu potrebu za smirenjem. Ljudi su po prirodi prilično uznemireni i nemirni. To je ono što nas toliko razlikuje od mačaka, da se vratimo na prvobitno pitanje. Osim ako mačke nisu gladne ili se pare ili su i neposrednoj opasnosti, one su u stanju odmora, zadovoljstva ili spokoja – u suštini sve suprotno od ljudi. Dakle, ako bi mačke mogle da filozofiraju, pretpostavljam da bi to učinile da bi se zabavile, a ne zbog neke duboke potrebe za mirom. Filozofija je tako ljudska stvar jer dolazi iz naše uznemirene potrage za odgovorima, za oslobođenjem od anksioznosti i zaista za slobodom od naše sopstvene prirode. Ali to naravno nije moguće postići. Ako žudite za spokojem, provešćete život u previranju, jer život nije takav. Lakoća s kojom mačke žive je tako divna alternativa ljudima u tom smislu. U njihovom svakodnevnom životu postoji prirodan ritam i fleksibilnost koju ljudi retko postižu. Očigledno se mnogo razlikujemo od mačaka, ali mislim da možemo naučiti nešto o tome kako živeti od njih.

– Mačke su u izvesnom smislu poput vanzemaljaca. Imaju um i mogu nas upoznati, ali one nama ostaju strane. Od četiri mačke koje sam imao, jedna od njih je bila izuzetno suptilna u odgovorima meni i mojoj ženi. Reagovala je drugačije na svakog od nas. Ali mačka nikada ne traži potvrdu od nas, kao što to recimo rade psi. Mačke žive svoj život i zato nam deluju tako ravnodušno. Ja mislim da mogu da vole ljude, ali za razliku od nas, mogu da vole ljude bez potrebe. Zavolele su nas u smislu da uživaju u našem društvu. Ponekad će pokrenuti i igru ili neku vrstu komunikacije s nama, ali u suštini, nismo im potrebni, i mi to znamo. One nas mogu voleti bez potrebe. To je gotovo nemoguća kontradikcija za ljude, mislim.

– Na kraju knjige, gde navodim 10 mačjih saveta za život, naglašavam da, ako ne možete živeti slobodno kao mačke, a većina nas ne može, onda se svakako vratite u ljudski svet skretanja bez žaljenja i ostanite u njemu. Bavite se politikom. Zaljubite se. Kockajte se. Radite sve ono što ljudi rade i ne žalite zbog toga. I znate, možda bi to mačka rekla kad bi mogla da filozofira. Rekla bi: “Ne borite se da budete mudri jer to nikuda ne vodi.” Samo živite život onakav kakav jeste i uživajte u senzacijama života kao mačke. A ako je to za vas previše rigidno, onda uvek možete da se uronite u ljudski svet iluzije i rasejanosti.

Related Posts

• 
  Kabinet zanimljivosti u Amsterdamu
• 
  Mace sa Kipra
• 
  Marela: Žuća je dizajner enterijera
• 
  Špijuni na četiri noge