Iako hiljadama godina žive sa čovekom, mačke se nikada nisu do kraja pripitomile – jer, usamljeni lovci vole nas, ali možda malo više svoju slobodu

Piše: Teodora Spasojević

Koliko god dugo živele sa čovekom, ipak najviše cene slobodu. Ako nemaju mogućnost da spavaju na drvetu, rado će se popeti na orman, policu, kuhinjske elemente, ispružiti šapu nadole i lenjo, s visine, posmatrati svet, baš kao afrički lavovi. Teško se dresiraju i, uprkos tome što vas vole, ostaće upravo ono što su bile na samom početku – usamljeni lovci.

Ne zna se tačno koliko je trajalo pripitomljavanje mačaka. Statua mačke od slonovače stara skoro 3.700 godina iz Izraela nagoveštava da je mačka bila čest gost oko kuća i sela pre nego što je odvedena u Egipat. Slike iz perioda Novog kraljevstva, zlatne ere Egipta, koja je počela pre oko 3.600 godina, pružaju najstarije nedvosmislene dokaze o potpunom pripitomljavanju. Upravo zbog ovih slika naučnici najčešće povezuju drevni Egipat sa mestom domestifikacije mačaka. Ipak, i najstarija egipatska predstavljanja maca mlađa su čak 5.000-6.000 godina od nalazišta na Kipru. U stvari, veruje se da je direktni predak najviše rasprostranjene, prugaste domaće mačke, bila prugasta bliskoistočna divlja mačka.

Usamljeni lovci

Pa, ipak, uprkos tom dugom stažu suživota sa čovekom na različitim kontinentima, mačke se nikada nisu do kraja i sasvim pripitomile na način na koji se to desilo psima. Zašto?

Jedna “mačja šala” kaže: Hajde da vidimo kako će izgledati moj život posle 20.000 godina! Njome se aludira na daleko duži zajednički život čoveka i psa.

– Mačke su u naše živote ušle tek kada je čovek počeo da se bavi zemljoradnjom i da skladišti useve. To je privuklo glodare, a glodari su, pak, privukli divlje mačke, koje su počele da se muvaju oko naselja. Za razliku od njih, psi su tu bili tri puta duže i veruje se da su domestifikovani pre 15.000-30.000 godina – kaže prof. dr Vladimir Dimitrijević sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Osim toga, kako ističe, pas je socijalna životinja, koja voli društvo drugih pasa i ljudi. Mačka je solitarna, samuje. Jedino lavovi od svih divljih mačaka žive u čoporima, dok sve ostale vode samostalne živote, osim u doba parenja. Ovo je uticalo na to da se mačka nikada ne pripitomi stoprocentno, odnosno da ipak ostane svoja. Dok su psi išli sa čovekom u lov, korišćeni su kao tragači, čuvari stada ili u borbama, čovek, po rečima prof. Dimitrijevića, nije imao toliko razloga da se bavi mačkama. One bi, kako kaže u šali, “odradile” miševe i nastavile da žive po svome: spavaju ili dremaju danju, love noću, oštre kandže na drvetu… Mace nemaju toliku raznovrsnost izgleda kao psi upravo zato što nisu bile gajene zbog različitih zadataka.

Na samom početku nisu se mazile, niti su bile naročito druželjubive. Psi su ulazili u kolibe i tu ostajali. Trebalo je da prođe hiljade godina da bi i mačka ostala pod našim krovom.

– Psi su nekada živeli u čoporu, kao i čovek, i to i dalje važi za mnoge lutalice – kaže prof. Dimitrijević. – Ukoliko uspete da manipulišete vođom čopora, manipulisaćete i ostalima, jer u grupi postoji hijerarhija i zna se ko je kome nadređeni. Kod mačaka nemate ni grupu, ni hijerarhijsku nadređenost, pa njima na taj način ne možete ni manipulisati.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA MAČKA KOJI MOŽETE DA KUPITE U SVIM VEĆIM MAXI PRODAJNIM OBJEKTIMA.
PORUČITE VAŠE DIGITALNO IZDANJE NA SLEDEĆEM LINKU https://shop.petmagazine.rs/