Artritis je oboljenje koje predstavlja lagano propadanje hrskavice zglobova, a klinički simptomi se ispoljavaju tek kada značajno uznapreduju. Svaka maca može dobiti ovo oboljenje.
Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović za magazin Mačka, Foto: Shutterstock
Artritis je veoma često oboljenje kod mačaka, i u našoj zemlji u posednje dve decenije konačno je postalo važna tema, jer je nephodno edukovati vlasnike o prevenciji, simptomima i načinima lečenja.
Dugo se smatralo da je atrritis „rezervisan” za pse i da mačke zaobilazi, što je naravno velika greška.
Mačka bolje trpi i prikriva bol od psa, i to je razlog zbog čega se najčešće ovaj hronični problem otkrije u poodmaklim stadijumima bolesti. Takođe, mačke se ne šetaju kao psi, čiji vlasnici lako mogu da uoče problem pri kretanju. Artritis je toliko često oboljenje naših maca da se penje na procenat od čak 90 odsto obolelih maca starijih od 12 godina.
Kad govorimo o artritisu, znamo da je to oboljenje gerijatrijskih pacijenata, a mace se smatraju gerijatrijskim pacijentom od desete godine života. Starost je tako uzročnik broj jedan, i starije mačke imaju veću sklonost ka ovom oboljenju.
Pol znatnije ne utiče na češće obolevanje od ovog hroničnog problema. Ni rasne predispozicije nisu toliko izražene, ali bi trebalo napomenuti da persijske mačke češće obolevaju zbog naslednih problema u vezi s kukovima i laktovima. Ipak, moram da naglasim da svaka mačka može oboleti od artritisa.
Gojaznost, naravno, direktno utiče na pojavu artritisa što zbog smanjenog kretanja ljubimca, što zbog povećane kilaže koja vrši veći pritisak na kičmu i zglobove.
Prvi simptomi ovog oboljenja kod maca su teže i sporije ustajanje, smanjeno kretanje, više vremena provode ležeći, više nisu alpinisti i ne skaču visoko na orman, nemaju želju za igrom kao ranije.
Dešava se i da se vlasnici ljute što njihova mačka povremeno obavlja nuždu pored toaleta, naročito onih s višim stranicama ili koji su postavljeni na visini, a u stvari im je bolno da ulaze ili da se penju visoko.
Dolazi i do promene raspoloženja, pa čak i do ispoljavanja agresije kod onih jedinki gde je bolest „zapuštena” i u poodmaklom stadijumu, pa mačka trpi veliki bol, i ima bolne i otečene zglobove.
Veterinar uzima anamnezu, odnosno razgovara s vlasnikom, što će nam pomoći da što preciznije pretpostavimo o kakvom problemu je reč, što ćemo daljim dijagnostifikovanjem utvrditi. Dalja dijagnostika obuhvata klinički pregled, RTG simak određenog dela tela na koji sumnjamo da predstavlja problem, kompletnom krvnom slikom i biohemijom. Ako je potrebno, veterinar će zatražiti i analizu zglobne tečnosti kad sumnja na infektivni ili autoimuni artritis.
Lečenje zavisi od tipa i stadijuma same bolesti. Potrebno je promeniti ishranu ukoliko je pacijent gojazan, kako bi izgubio deo telesne mase, što će dosta značiti u daljem toku lečenja. Postoji i posebno formulisana medicinska hrana za mace obolele od artirtisa.
Davanje analgetika po potrebi kako bismo umanjili bol, kao i doživotno davanje suplemenata koji ishranjuju sam zglob i donekle usporavaju proces napredovanja bolesti, kao što su preparati s glukozaminom i hondroitinom. I naravno promena načina života mačaka. Trebalo bi znati i da je nekad jedino rešenje lečenja bolesti hirurškim putem.
Zima i niske temperature
Tegobe se s hladnijim vremenom pogoršavaju baš kao i kod ostalih hroničnih bolesti. Macama koje boluju od degenerativnih problema zglobova nagla zahlađenja nikako neće prijati, kao ni povećana vlažnost vazduha. Zahlađenje dovodi do sporijeg zagrevanja zglobova i samim tim do slabije prokrvljenosti, pa tako i smanjene pokretljivosti i veće bolnosti. S druge strane, pacijenti koji boluju od infektivnih i autoimunih artritisa teže će podneti visoke temperature.
DA, veliko DA za igru, i sa starijim macama. Pogotovo bi trebalo razmrdati mace s artritičnim zglobovima. Nivo igre naravno mora biti primeren i godinama i zdravstvenom problemu, ali će im znatno pomoći. Važno je da vlasnici budu svesni da njihova maca obolela od artritisa više nikad neće skakati dva i po metra uvis iz mesta, ali će joj s igrom sigurno biti lakše.
Nijedna zdrava kao ni bolesna starija maca ne bi trebalo i ne sme imati dosadnu i monotonu starost.
Higijena
Mačke su najuredniji kućni ljubimci, jer pola dana provode u lickanju i doterivanju svog krzna. Odsustvo ove mačje navike – nakostrešena i prljava dlaka, sigurno pokazuju da mačka pati od zdravstvenog problema.
Info
Veterinarska ambulanta Obivet
Velikomoravska 15, Zvezdara, Beograd
011/283-30-20, 064/188-52-15