Bivši švajcarski ambasador u Beogradu, sada diplomata u Ankari, Žan Danijel Ruh, uopšte se nije osećao nelagodno kada mu je mačak Kunta uleteo u kadar usred “on lajn” konferencije, popeo mu se na leđa i tu smestio. Naprotiv, Ruh je ovaj snimak podelio na svom “Fejsbuk” profilu. Kunta je, inače, ne samo omiljena Ruhova mačka, tj. mačak, već je i udomljen u Srbiji. Dok je boravio u Beogradu, švajcarski diplomata usvojio je Kuntu i njegovu sestru Kintu, koje je zatim sa sobom poveo “na službovanje” prvo u Izrael, pa u Tursku.

Piše: petmagazine.rs

Od kada je počela korona, često se dešava da mali predatori uleću vlasnicima usred zum sastanka ili nekog drugog događaja preko “mreže” u kadar, mjauču, šetaju po tastaturi, maze se o monitor, sednu vlasniku u krilo… Mnogi vlasnici nisu opušteni kao Žan Danijel Ruh, pa se prepadnu da će ispasti smešni ili neozbiljni pred kolegama, ili, pak, da će razljutiti šefove. Pokušaji da udalje macu po pravilu propadnu.

Nije “kućna kancelarija” jedini prostor u stanu gde mačka može da vam pomrsi konce. To se često dešava i u spavaćoj sobi.

SKLONE RUTINI

Dušan Stanković iz Beograda ima 20 godina i nedavno je doveo novu devojku prvi put u stan. Njegova udomljena domaća mačka Mica njuškala je gošću, trljala se o njenu nogu, malo se mazila i na kraju ih ostavila. Međutim, stvar je krenula po zlu kad su otišli u spavaću sobu.

– Instiktivno sam zatvorio vrata, što se Mici očigledno nije dopalo. Skakala je na kvaku dok ih nije otvorila i nonšalantno ušetala. Gledala nas je iz mraka, a onda se popela na krevet. Meni je bilo smešno, a mojoj devojci neugodno. Ustao sam, izneo mačku i zatvorio vrata. Malo je mjaukala ispred, a onda ponovo skočila na kvaku i ponovo ušla. Ona, inače, obično spava na tom bračnom krevetu mojih roditelja. Popela se na svoje ćebence u ćošak. Nije nas više gledala, samo se spustila, neko vreme posmatrala zid, a onda se sklupčala i valjda zaspala kao da nas nema.

Dušan i njegova devojka ubrzo su se opustili, navikli na mačkino prisustvo i prestali da je primećuju.

– Mace su sklone rutini. Mnoge osobine zadržale su iz svog divljeg nasleđa, a rutina im je bitna za opstanak. Kada spoznaju svoju teritoriju važno im je da znaju gde im je najsigurnije da jedu, piju vodu, vrše nuždu i spavaju. Njihovoj prirodi ne godi ometanje te rutine. Zna se čiji je krevet i ko tu spava – objašnjava Svetlana Lalović iz Felinološkog društva “Le PETit”, felinološki sudija i autorka knjige “Maca, član vaše porodice”.

Ona ne misli da iza prekidanja naših važnih aktivnosti u delikatnom trenutku stoji isključivo mačja potreba da skrenu pažnju na sebe, niti njihova ljubomora. Kako kaže, često smo skloni da kućnim ljubimcima pripisujemo svoje osobine, a suština je u tome da mačke o kojima brinemo u odnosu na nas ostaju uvek deca. Ostaju male – mali predatori. Nikada ne odrastu i ponašaju se kao dete od tri-četiri godine.

– Budući da u mačjim očima svaka stvar pripada mački, kako kaže ona stara poslovica, njoj pripada i prostor u kom živi, a koji smo mi pretvorili u kancelariju, kao i soba u koju smo doveli goste. Time smo joj na neki način narušili rutinu. Osim toga, mi im svojom visinom mrsimo konce. One se međusobno pozdravljaju njuškanjem i trljanjem glava, što sa nama ne mogu jer smo od njih viši. Zato koriste svaku priliku da se nađu sa vlasnikom oči u oči. Moja maca, kad pričam mobilnim telefonom, dođe i trlja obraz o moj, zavuče se nekako između mene i telefona. Ne shvata da pričam pomoću nekog aparata, ona samo čuje da govorim i verovatno misli da se obraćam njoj, pa dođe da razmenimo mirise.

Trljanje mačke o vlasnika nekada se smatralo obeležavanjem teritorije, kao što to rade divlje mačke na drveću. Danas se veruje da maca tako pokazuje vezanost za čoveka. Prebacuje vlastiti miris na ljudsku kožu i ljudski na sopstvenu dlaku. Upravo se tako ponašaju divlje mačke u prirodi sa drugim mačkama sa kojima su u savezništvu. U pitanju je način da se stvori “jedinstven miris” koji razdvaja prijatelja od neprijatelja.

Ležanje na tastaturi, Lalović objašnjava ljubavlju mačaka prema toploti. U šali kaže da smo im “uništili život” kada smo sa katodnih televizora prešli na “tanke”, pa su izgubile jedno grejno telo. Ali, brzo su se snašle i otkrile tastaturu!

– Kada maca ometa neke nama važne aktivnosti, neće pomoći ni vika, ni dreka, ali ni razgovor sa mačkom kao da je čovek. Njih zbunjuju naše povišene emocije, a posebno ne bi trebalo da budemo grubi. Dovoljno je da malo promenimo glas i jasno im, bez drame, pomoću jedne do dve reči, stavimo do znanja da to ne bi trebalo da rade. One vrlo dobro “čitaju” kada smo za nešto, a kada nismo – zaključuje Lalović.

TRAGOVI             

Veterinar bihevijorista dr Dunja Kovač takođe potencira mirisne tragove koje mačka ostavlja na svojoj teritoriji. Zato ova ne voli da izlazi iz svog prostora.

– Mačka ima mirisne žlezde po glavi – kod brkova, ušiju, obrva, na obrazima, ali i na šapama. Krećući se, ona mapira celu svoju teritoriju. Tragove ostavlja i kada mesi, odnosno šapama gnječi bilo osobu, bilo nameštaj, na primer fotelju. Po mirisima razaznaje prostorije. E sad, kad dođu gosti, bio to vaš partner, rodbina ili prijatelji, za nju su to uljezi i mora da brani tu svoju teritoriju – kaže dr Kovač.

Neke mačke počinju nesnosno da mjauču ili se ponašaju nepodnošljivo: grebu nameštaj, skaču svud okolo, gnjezde se bilo kod domaćina ili kod gostiju, preterano se dosadno maze i trljaju o goste. Jednom rečju, ostavljaju celim telom mirisni trag na “uljezu”.

– Tako reaguju na ugrožavanje teritorijalnog integriteta, šireći svoj miris i ponovo mapirajući prostor i ljude. One nisu ljubomorne, već samo reaguju na manjak pažnje. Mačke ne razumeju složene međuljudske odnose i emotivne strategije, jer anatomski nemaju taj deo mozga. One funkcionišu na nivou bazičnih emocija. Mi, ljudi, komplikujemo stavri, one sve gledaju vrlo jednostavno: moja teritorija, moj čovek, moji mirisi – konstatuje dr Kovač.

Upravo tako se odnose i prema pretvaranju kuće u kancelariju. Prema rečima naše sagovornice, mace ne razlikuju kompjuter, ne registruju te frekvencije, niti prepoznaju zvuke koji dolaze iz njega. Za njih je to blještava bela svetlost i nešto nalik električnom pucketanju. Kada vide vlasnika da satima sedi i “bulji” u “nešto belo što blješti”, začude se i odreaguju, jer takva situacija narušava rutinu.

– Pre korone, kada boravimo kod kuće obično smo ili nešto radili, kuvali i spremali, ili se igrali sa macom ili odmarali. Ona bi se tome prilagodila, pa često i spavala kad se mi umirimo. Ukoliko odemo na posao, mačka zna da nismo tu. Korona je izmenila šemu našeg ponašanja. Sada smo kod kuće, a niti odmaramo, niti se igramo, niti radimo. Sedimo i gledamo u nešto što naš ljubimac ne razume. Zbunjena mačka se pita da li smo dobro i šta se dešava, suptilno nam prilazi. Pošto i dalje ne reagujemo na nju jer radimo na kompjuteru ili smo usred sastanka, ona počinje da se umiljava, pa sve očiglednije skreće pažnju na sebe, sve dok ne sedne na tastaturu ili se popne na nas – objašnjava dr Kovač.

Njena četrnaestogodišnja maca Cicmic kada dr Kovač radi za lap topom, ruši sve stvari sa stola – hemijske olovke, beleške, gumice. Jednu po jednu. Pošto joj se strogo obrati sa “Šta to radiš?!”, maci kao da lakne: “Dobro je, sve je u redu! Reaguje!” Iznudila je pažnju i vratila stvari u rutinu.

Mačke to isto rade i kad se u kuću “useli” beba. One, dakle, decidna je naša sagovornica, nisu ljubomorne, već postaju nesnosne tražeći pažnju koju su imale pre toga i vraćajući rutinu u svoj život.

Kada nam preterano smeta, mačku možemo bezbedno da sklonimo u drugu prostoriju ili da je prosto pustimo na miru. Posle nekog vremena verovatno će se smiriti, pa čak i zaspati.

KONTRAŠPIJUNI

Iako ne čuju frekvenciju kompjutera, mačke čuju zvuke koje ljudi ne mogu da registruju. Ukoliko dugo pilje u zid ili se oko njega muvaju, mace obično registruju prolazak vode kroz cevi ili signala kroz kablove. Postoji i priča da su u ambasadi Holandije u Moskvi, sijamske mačke, navodno, stalno grebale po zidovima. Kasnije se ispostavilo da su u njima bili sakriveni mikrofoni za špijunažu.