28. septembar obeležava se kao Svetski dan borbe protiv besnila u celom svetu u cilju jačanja svesti o opasnosti koju ova bolest predstavlja za zdravlje ljudi i životinja

Piše: petmagazine

U Srbiji se sprovodi program iskorenjivanja besnila koji se bazira na:

1. obaveznoj vakcinaciji pasa i mačaka protiv besnila koja se u kontinuitetu sprovodi nekoliko decenija,

2. identifikaciji i registraciji kućnih ljubimaca koje se sprovode od 2007. godine.

3. kontinuiranoj vakcinaciji divljih životinja (oralnom vakcinom) koje se sprovodi od 2010. godine u proleće i na jesen.

Istovremeno, veterinarska služba sprovodi monitoringi nadzor besnila i analizu podataka o sprovedenim vakcinacijama, na osnovu kojih je utvrđena visoka efikasnost vakcinacije na terenu. Dobre efekte programa potvrđuju i epizootiološki podaci koji ukazuju na nedvosmisleno smanjenje slučajeva besnila počev od 2010. godine do kada se utvrđivalo oko 200-250 slučajeva godišnje, uglavnom kod divljih životinja uz povremeno pojavljivanje kod domaćih živitinja koje su bile u kontaktu sa divljim lisicama.

Šta je besnilo?

Besnilo je akutna infektivna bolest centralnog nervnog sistema na koju su osetljive sve toplokrvne životinje i čovek. Veoma je teška bolest i u 100% slučajeva se završava smrtno. Pripada grupi zooantroponoza, izaziva je Rabies virus. Bolest je rasprostranjena širom sveta (u više od 150 zemalja). U Srbiji poslednji slučaj besnila kod ljudi je zabeležen 1980. godine na Kosovu i Metohiji. Prirodni rezervoar virusa besnila su divlje životinje (najčešće lisica, vukovi, šakali, kojoti i dr.) sa kojih se virus besnila, ujedom besne životinje, prenosi na domaće životinje (najčešće psi i mačke). Virus besnila se prenosi ujedom besne životinje u čijoj pljuvački se nalazi virus, ali i kontaktom pljuvačke sa oštećenom kožom ili sluzokožom.