Svega 0,2 odsto mačaka se rađa agresivno i tada govorimo o urođenom problemu koji se teško koriguje. Kod ostalih maca, agresivno ponašanje (frktanje, grebanje, ujedanje) gotovo uvek je odgovor na nešto što im ne odgovara

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

„Moja mačka iz pakla” naziv je veoma popularne emisije koja se već godinama „vrti” na kanalu Animal Planet. U ovoj veoma interesantnoj i poučnoj emisiji dokumentovani su slučajevi veoma agresivnih mačaka, nevolje njihovih vlasnika, koji najčešće ne mogu da vode normalan život zbog ponašanja svojih mezimaca, i saveti stručnjaka koji im pomažu da mačke nauče lepom ponašanju.

Svetski dan životinja 4. oktobra u “Delta sitiju”

Sigurni smo da se i mnogi vlasnici maca u našoj zemlji suočavaju s problemom mačje agresije i njihovog ponašanja „iz pakla”, pa smo rešili da u pomoć pozovemo stručnog saradnika naših magazina „Mačka” i „Pas”, doktora veterinarske medicine i, kako ga mi od milošte zovemo – psihologa za mezimce, dr Vladimira Terzina. U ovom broju, pomogao nam je da shvatimo zašto se mace agresivno ponašaju, kako da to korigujemo, ali i kako da bolje razumemo naše mezimce i tako sprečimo njihovo nezadovoljstvo.

Šta je agresija

– Reč agresija potiče od latinskih reči ad, što znači ka, i gradus, što znači korak. Ovakvim tumačenjem agresije mogli bismo je okarakterisati kao „korak ka nečemu”. Samim tim, agresija ne mora da bude negativna i može poslužiti kao korak ka ostvarenju nekog cilja. Naši ljubimci tako mogu biti agresivni i ako su gladni i žele hranu, ili im je hitno potreban izlazak napolje jer osećaju fiziološku potrebu. Zato je potrebno dobro se zamisliti pre nego što procenimo neki vid agresivnog ponašanja, jer on može biti ekspresija neke obične, a uskraćene potrebe – objašnjava dr vet. med. Vladimir Terzin.

Uzroci agresije

Prema rečima našeg sagovornika, svaki vid agresije, kako kod ljudi tako i kod životinja, predstavlja odbrambeni mehanizam.

– Mačka je pre svega nezavisna i njeno ponašanje nije uvek uzrokovano vidljivim ili spoljnim nadražajima. Mačka može da pamti i da pokazuje agresiju u trenucima koji je asociraju na neki pređašnji neprijatni doživljaj. Mace najčešće ispoljavaju agresiju prema ukućanima, a veoma retko prema gostima koji dođu u kuću. Takođe je veoma česta pojava agresije prema deci – naglašava i upozorava naš sagovornik. – Kao i kod pasa, veliki broj ujeda je uzrokovan ponašanjem dece, koja ponekad u igri preteraju pa tako mogu nenamerno naneti bol životinji, koja će na to agresivno da odreaguje.

Rasa i boja

Kako kaže naš sagovornik, u praksi je primećeno da su mace određenih boja i rasa sklonije agresivnom ponašanju od maca drugih rasa i kolorita.

– Zanimljivo je da je primećeno da su potpuno bele mačke agresivnije od ostalih, što se delimično pripisuje albino genu i smatra se genetskim poremećajem. Takođe, i plave mačke (ruska plava) mogu biti agresivnije od drugih.

Kako se ispoljava agresija

Dr Terzin objašnjava da postoje dva osnovna tipa agresije – prigušena i otvorena.

– Kod mačaka postoji prigušena agresija kada se ona sklanja uz zvukove frktanja ili takozvanog produženog slova H. Time nam naš kućni ljubimac stavlja do znanja da ne želi da nešto uradi ili da se nalazi u nezgodnoj situaciji koja ga asocira na nešto neprijatno. Ako i dalje insistiramo, verovatno će mačka iskazati pravu agresiju, počeće da grebe ili ujeda. To je drugi tip, takozvana otvorena agresija. Pritajena agresija se može ispoljavati i nečim što možemo nazvati osvetom, tj. kada mačka namerno urinira ili defecira na naše stvari ili to čini van predviđenog mesta. Ako to uradi na nečijim stvarima – možemo biti potpuno sigurni da je to uradila na stvarima onoga ko je kriv za njen strah.

Lečenje

Da li se agresija može (iz)lečiti i kako, sigurno je najčešće i najvažnije pitanje za svakog vlasnika „mace iz pakla”.

– Agresija se pre svega može kontrolisati kanalisanjem ponašanja, što primarno znači da čovek mora svog kućnog ljubimca naučiti šta je dozvoljeno, a šta nije. Recimo, ako se mačka penje na sto na kojem se nalazi hrana, morate je uporno sklanjati sa stola. Možete je odvići od lošeg ponašanja i proizvođenjem iznenadnog i jakog zvuka ako se nalazi na mestu na kome ne bi smela da bude ili ako radi nešto što nije dozvoljeno. Postoje i sredstva kojima možete namazati određenu površinu koja će odbiti mačku, pa ona više neće dolaziti na to mesto.

Kastracija i sterilizacija

Jedan od najčešće primenjivanih metoda za ublažavanje agresije je kastracija kod mužjaka i sterilizacija ženki.

– Nestajanje estrogena (ženke) i testosterona (mužjaci) u znatnoj meri može dovesti do promene u ponašanju, jer se gubi osećaj teritorijalnosti i dominacije, što dovodi do smanjenja agresije.

Zdravlje i agresivnost

Na pojavu agresije i neželjenog ponašanja umnogome mogu uticati i neka oboljenja, i to prevashodno zbog bola koji uzrokuju i koji mačku tera da se agresijom brani i „leči”.

– Naravno, pre primene bilo kakvog metoda potrebno je otkloniti sve druge potencijalne faktore koji se mogu javiti usled prisustva nekih bolesti. Primećeno je da su životinje s poremećajem rada štitaste žlezde agresivnije. Naravno, i mnoga druga oboljenja mogu dovesti do netipičnog ponašanja tako da je pri iznenadnim promenama ponašanja potrebno mačku pre svega odvesti kod veterinara i otkloniti sve potencijalne sumnje na određena oboljenja. Hronična metabolička oboljenja (dijabetes, hronični procesi na zglobovima i kičmi, bubrežne bolesti) izazivaju bolove koji mogu dovesti do agresivnog ponašanja – objašnjava dr Terzin.

Urođena agresija

Zanimalo nas je i da li se mačka rađa agresivna, ili pak problemi u ponašanju „idu na dušu” vlasnika ili su, u krajnjem slučaju, posledica traumatičnog života na ulici u slučaju udomljenih maca.

– Veoma mali broj životinja ima urođenu agresiju, tj. na svaki spoljašnji nadražaj reaguje agresivno. Kao i kod ljudi, broj ovakvih jedinki je veoma mali (do 0,2%). Sa ovakvim jedinkama u suštini ne možete mnogo da uradite, jer u tim slučajevima pregovora nema, i potrebno je odmah preći na medikamente. Mora im se uspostaviti i određeni tok navika, i mora se izbegavati svaki potencijalni uzrok agresije. Potrebno  je da se odmah sterilišu i da se na taj način smanji potencijalna agresija koja je izazvana hormonima. Naravno, neke traume koje su mačke preživele u prethodnom periodu života, na ulici ili kod drugih vlasnika, takođe mogu uzrokovati poremećaje u ponašanju.

Uzrast i agresivnost

Prema podacima i iskustvima stručnjaka, agresija je pre odlika mladih nego starijih jedinki.

– Agresivnost je odlika mladih životinja i najčešće je generisana hormonima i traumama ako je maca živela na ulici ili ako je bila izložena napadima drugih životinja ili ljudi. Starije mačke su uglavnom mirnije i sigurnije u sebe i svoje okruženje, tako da ispoljavaju niži nivo agresije. Agresija kod starijih jedinki je uglavnom vezana za neku od hroničnih bolesti koje mogu izazvati stanje hroničnog bola, što s vremenom dovodi do smanjenog praga tolerancije i do iskazivanja agresije pri dodiru ili pri rukovanju ljubimcem. Kada se pojave takvi simptomi, ako ih ranije nismo zapažali, moramo odmah otići kod veterinara i utvrditi o kojem se oboljenju radi – savetuje naš sagovornik.

„Poludivlje” rase

Kao kućni ljubimci se sve učestalije u domovima drže neke egzotične, retke i, kako ih najčešće nazivamo – „poludivlje” rase. Da li su one možda sklonije agresivnom ponašanju jer im je bliža priroda „velikih” mačaka?

– Sve mačke koje su bliže svojim divljim precima imaju više izraženo odbrambeno ponašanje, koje se često dovodi u vezu sa agresijom. To bi se pre moglo protumačiti kao instinkt za odbranu i preživljavanje. Postoje i mačke koje su odrasle na ulici i koje nisu imale dodira sa čovekom, i one su veoma teške za savlađivanje i za preglede, ali s vremenom, kao i sve životinje, kada shvate da im se pomaže, budu mirnije i prilagodljivije – objašnjava naš sagovornik.

Ljubomora i nesigurnost

Neretko od vlasnika pasa i mačaka možemo čuti da su njihovi mezimci postali pravi nevaljalci kada je u njihov dom stigla beba, drugi mezimac ili kada su se preselili. Mogu li ovakve životne promene biti okidač za agresiju, i u kojoj meri?

– Nesigurnost kao uzrok agresivnog ponašanja nije nepoznata. Svaka promena može dovesti do ispoljavanja agresije, pogotovo kada se menja ustaljeni životni raspored. Nije neobično da jedinke postaju agresivnije prilikom promene mesta življenja, ili pri dolasku nekog novog člana porodice (ljubomora), kao i pri odlasku nekog od članova porodice na kojeg su naviknute. Agresija se može javiti i u slučajevima kada se promeni mesto gde stoje hrana i voda ili ako se promeni mesto boksa za nuždu. Generalno, mačke su veoma osetljive na remećenje osnovnog reda i stečenih navika – naglašava naš sagovornik.

Kod veterinara

Zanimalo nas je i da li se dr Terzin često u svojoj veterinarskoj praksi susretao s „macama iz pakla”, i kako bi ih „savladao” prilikom pregleda i lečenja.

– U svakodnevnoj praksi postoji mnogo izazova, a jedan od najvećih je savladavanje pacijenata, koji su u najvećem broju slučajeva uplašeni. Naravno, većina mačaka na stranoj teritoriji se ponaša mirnije, tako da nema nekih velikih problema pri njihovom savladavanju. One koje su agresivnije moraju primiti nešto za smirenje ili se moraju uvesti u kratkotrajnu anesteziju do sprovođenja određene procedure. Naravno, uvek najveću pomoć dobijamo od vlasnika, koji poznaju psihu svoje mace, a znaju i načine da ona ostane mirna tokom pregleda.

Medikamenti

Ukoliko druge metode „ne upale”, u saradnji s veterinarom može se pribeći i lekovima koji modifikuju neželjena ponašanja.

– Lekovi pre svega služe da modifikuju ponašanje koje je neželjeno i da mačku učine manje reaktivnom na nadražaje koji dovode do agresije. Radi smanjenja agresije najčešće se koriste benzodijazepini, ali je pri njihovom doziranju potreban veliki oprez, jer doze nisu iste kao za ljude. Može se upotrebljavati „ksanaks”, ali takođe u dozama prilagođenim mačkama. Ove lekove nikako ne bi trebalo upotrebljavati bez konsultacije sa ordinirajućim veterinarom, i bez prethodne provere zdravstvenog stanja mačke – zaključuje i naglašava na kraju naš sagovornik.

Hormoni kao okidač

Hormoni mogu imati znatnog udela u agresivnom ponašanju. Sterilisana životinja živi bez takozvanih polnih izazova. Hormoni su jedan od glavnih pokretača i okidača agresije. Sterilisana maca, bilo mužjak ili ženka, gubi potrebu za teritorijalnošću i dominacijom, što je jedan od glavih uzroka ispoljavanja polne agresije. Smanjuje se i želja za posesivnošću, što takođe dovodi do promena u ponašanju i do smanjenja agresije.

Treneri

U slučaju agresije kod mačaka, najbolji savetnik je veterinar, jer u Srbiji ne postoje licencirani treneri kućnih ljubimaca koji rade na korekciji njihovog ponašanja. Veći je broj ljudi koji se bave dresurom pasa, dok je dresura mačaka pomalo zapostavljena.