Stigao je kao malo mače, pre šest godina, i od tada se sve vrti oko njegovih obroka * Obojica smo ranoranioci, ali on ostatak dan provede spavajući * Spavanje je njegova supermoć
Piše: Dunja Božić
Slavko Beleslin je brzo, zahvaljujući svom baritonu postao prepoznatljivi voditelj. Posle završenog fakulteta karijeru započinje na BK TV 1998. godine, gde je radio i kao novinar, urednik i voditelj “Telefakta”. Zatim je 2005.godine postao urednik u “Adrenalinu”, iz čije TV radionice su izašle emisije poput “Piramide” i “Karaoke obračun”. Do sada je ostvario bogatu novinarsku karijeru kroz izveštavanja sa brojnih značajnih događaja, međutim, osim što je jedan od najpoznatijih novinara, Slavko je i veliki ljubitelj životinja i to odmalena.
– Tokom detinjstva u našoj kući uvek je bilo ljubimaca. Sofronije je legendarni hrčak koji je nekoliko puta stigao čak i da letuje na Hvaru sa nama, svojom porodicom. Raka papagaj je bio dresiran da donosi šibice kad vam zatrebaju, priča za magazin “Mačka” Slavko.
– Jedan golub koga sam kao klinac bolešljivog našao i odneo na Veterinarski fakultet (trebalo je da vidite te poglede na prijavnici) živeo je sa nama bez kaveza dok nije ozdravio. Tu je bio i predivni beli zec, koji za sobom nije ostavljao preterano divne tragove. Kornjače i ribice nisu radile ništa pametno, osim nemerljivog doprinosa opštem koloritu mog detinjstva. Onda je došla, mislim zaista sama nas našla negde u Tašmajdanskom parku, mlada ženka Mica. Naveo bih i rasu psa, ali mi nije poznata. Unikatna i savršena evolutivna mešavina, imala je telo terijera, oči Bambija, mozak deteta i odanost samuraja. I zauvek je promenila naše živote. Živela je sa nama sledećih 16 godina ispunjenih ljubavlju, bez povoca i nekih velikih naredaba. Odsustvo te fizičke kontrole, verujem, izbrisalo je razlike između “gazde” i “životinje”, pa smo jednostavno s njom uživali kao s prijateljem koji uvek ima slobodu da ode, ali je tu jer vas voli.
Vaša ljubimica je persijska mačka? Da li je to bio vaš izbor ili se nekako nametnulo da imate ovu rasu za ljubimicu?
– Zapravo je posredi mešavina persijske i svete birmanske mačke. Pufiju je bilo suđeno da bude najlepši novogodišnji poklon koji sam zapravo darovao sebi. Pre šest godina sam uz Pufija počeo da izbliza upoznajem mačke. Do tada sam, po onoj uvreženoj podeli, spadao u ljude koji više vole pse. Međutim, onda sam shvatio da je to “mačka ili pas” potpuno lažna, nametnuta i besmislena dilema. Samo pitanje sugeriše da moraš birati stranu, a kad to uradiš, onda ne možeš voleti ove iz drugog rova. O kako je to pogrešno… Verujem da se ta “podela” bazira na činjenici da se psi i mačke ne vole, iz čega kao proizilazi da i ljudi koji drže jedne ili druge životinje ne mogu voleti ove druge. Mačke su u stvari divna i nežna bića koja su samo drugačija od kučića, ali zar nisu i orlovi drugačiji pa opet nikada ne čujemo pitanje: “Voliš li više psa ili orla?”. To je jednostavno glupo.
Da li je Pufi odmalena sa vama, dobili ste ga na poklon ili je kupljen?
– Pufi je stigao kao malo mače. Dugo sam prelistavao oglase i planirao da kupim mačku. O tim životinjama tada ništa nisam znao pa sam se prepustio osećaju. Kada sam ga video na slici, znao sam da je moja potraga završena. Sam sam otišao po njega i doneo ga kući. Od tada, ima tome šest godina, on je gazda u mom domu. Ljudi koji imaju mačke će razumeti o čemu govorim.
I koja je njegova svakodnevna rutina?
– Sve se vrti oko njegovih obroka. I on i ja smo ranoranioci, pa to nije preveliki problem. Ipak, nekome bi bilo izazovno da ustaje u 5 sati ujutro samo da bi nahranio mačku. Naravno, ako to ne uradite, može doći do zavijanja i grebanja. Ostatak dana uglavnom spava, jer, prema našem prvobitnom dogovoru, njegovo je da juri miševe za stan i hranu, a kako miševa nema – ostavljam ga na miru.