Intervju sa Gocom Tržan obavili smo telefonski, tokom vanrednog stanja izazvanog virusom korona. Tada nam je ispričala da sa porodicom i ljubimcima uživa u svom domu i da svakog dana pronalaze način da se zabave.

Foto: Privatna arhiva

Ako pratite Gocu na „Instagramu”, onda sigurno znate da je ponosna vlasnica dveju mačaka i da rado i često deli fotografije sa svojim čupavim mezimcima.

Znate i da ove „karantinske dane” provodi baš kao i svi mi – kuvajući, sređujući kuću, vežbajući, čitajući knjige… Mi smo je zamolili da nas upozna sa svojim mezimcima i da nam otkrije kada su i kako ušetali u njen dom.

Koliko mačkastih ljubimaca imaš u svom domu, kako se zovu i koje su rase?

– U ovom trenutku imam dve mačke u kući, jednog dečaka i jednu devojku. Mrki je dečko i on je udomljen, nije rasna mačka, donela sam ga iz Poreča. Ali po tome kakvu dlaku ima i kako izgleda, očigledno ima gene sibirske ili norveške šumske mačke.  Devojka je Skajli i ona je kupljena u jednoj odgajivačnici u Beogradu. Ona je sibirska mačka, neva maskerada. 

Kako su stigli u tvoj dom i kako si se odlučila baš za rasu neva maskerada?

– Bili smo na moru kod mog brata i njegova maca je dobila mačiće, bilo ih je šestoro ili sedmoro, a nama je neposredno pre toga uginuo udomljeni mačor i bila sam baš tužna i depresivna. Desilo se da odemo kod brata u Poreč i tamo smo udomili Mrkija i doneli ga kući. Očistili smo ga od parazita i sredili, a kada je počeo da raste, shvatili smo da nije običan mačor i da ima nešto rasno u sebi. A kada je reč o Skajli, ne znam uopšte kako smo je videli… Nešto smo guglali vrste mačaka i videli smo sibirsku neva maskeradu i rekla sam sebi da je moram imati. Našli smo odličnu odgajivačnicu u Beogradu i eto, tako smo ih doneli u kuću.

Ljubimci su sada sigurno srećni što ste veći deo dana svi na okupu. Kako provodite vreme u izolaciji – u igri, maženju, zajedničkom odmaranju i opuštanju…?

– Njih dvoje su inače samostalni, jer mačke nisu životinje kojima je potrebno mnogo pažnje. Oni su u fazonu da, ako smo mi tu – oni su srećni da spavaju sa nama. U slobodno vreme pokušavaju da na sve načine izađu u dvorište, jer mi imamo dvorište, ali im ne dozvoljavamo da izlaze jer u njega ulaze mačke koje su napolju i koje su slobodne, divlje, i bojim se da ne dobiju neku od teških zaraznih bolesti koje kućne mačke teško preleže. Nešto se dogovaramo, kada završimo sa kompletnim ograđivanjem dvorišta, da ih puštamo na travnjak dok smo mi tu, ali do tada ne. Lepo nam je, mačke su najmanje kućni ljubimci, one su članovi domaćinstva.

Šta je ono što kod svojih mezimaca najviše volite i koje su to najveće prednosti života uz mačke?

– Mi smo u jednom trenutku imali i psa, belog nemačkog špica, ali poklonili smo ga Rašinom drugu u Bačkoj jer čovek ima veliku kuću i veliko dvorište. Mačke mogu da budu u kući i da budu same ako imaju hranu, vodu i čist pesak, ali pas traži mnogo pažnje i da se šeta tri puta dnevno, i mislim da je naš pas patio sa nama u kući zbog toga što smo često bili odsutni. Bio je, jadan, često sam i zato smo ga poklonili. Ono što volim kod mačaka je upravo to što su samostalne, što ne mole za ljubav i za pažnju, mačke se maze onoliko koliko hoće. Mačke su izuzetno čiste životinje, vrlo se brzo naviknu i nauče na sve, ne možeš da ih dresiraš. Čak mi se i to sviđa, jer to pokazuje da imaju vrlo specifičan karakter. I naravno, to što su naše mačke tako vaspitane da spavaju sa nama, gde god smo mi – tu su i one. Ima neka priča da se mačke ne vezuju za vlasnika nego za teritoriju, i to je potpuni nonsens i nema veze sa životom. Naše mačke, kada dođemo s nekog putovanja, zaista pokazuju da smo im nedostajali i odmah krenu da se maze i da nam objašnjavaju kako nije lepo što nismo bili tu. 

Zbog vanrednog stanja smo svi kod kuće – kako porodično provodite vreme, u čemu uživate i kako se zabavljate/opuštate?

– Kao i svi, gledam da poštujem ove mere koje je propisala država i da štitim sebe i druge. Nedostaju mi roditelji, nedostaju mi prijatelji i nedostaje mi druženje, ali evo, sad će to polako da se vraća u normalu. Provodimo vreme tako što smo zajedno kada dete ne uči, a više ne uči nego što uči – naravno. Roštiljamo, sređujemo po kući, pričamo. Ja imam svoje vlogove, imam raznorazne poslove koje radim, tako da mi nije dosadno, a što se tiče domaćinskih poslova, toga tek ima koliko hoćete. Tako da, sve u svemu, lepo provodimo ovo vreme i trudimo se da skupljamo snagu i volju da, kada se sve ovo završi, počnemo sa nekim novim poslovnim obavezama. 

Koji bi savet dala našim čitaocima kako da lakše i lepše prebrode ovaj period?

– Znate šta, trudite se da budete srećni sa onim što imate. To, naravno, znamo oduvek, ali sada smo tek uvideli koliko smo važni jedni drugima i koliko nam je lepo kada smo zajedno. Ako ćete provoditi ovo vreme sa svojom porodicom, trudite se da ga provodite tako da gledate zajedno filmove i serije, listajte stare foto-albume da vide deca kako ste živeli vi i na koga liče… Mi nalazimo takve zabave, igramo društvene igre, čitamo zajedno, sedimo u dvorištu zajedno… Cilj nam je da što više stvari radimo zajedno, jer kada se sve vrati u normalu, opet ćemo, nažalost, biti razdvojeni.

Izuzetno je važno da deca rastu s kućnim ljubimcima

Gocu smo pitali i koliko je važno da deca u domu imaju kućnog ljubimca.

– Izuzetno je važno da deca odrastaju uz kućne ljubimce jer na taj način uče da se brinu za nekoga, da imaju empatiju prema nekome, uče da nisu sami na ovom svetu i da nešto moraju i da dele. Uče se i higijeni, da budu pažljivi, nežni, i strogi kada treba. Moja ćerka je odrasla sa mačkama i sa psom i ništa joj ne fali, niti ima alergiju niti bilo kakvih problema što se toga tiče.

Related Posts

• 
  Aleksandra Kovač: Moja životinjska porodica mi je najvažnija
• 
  Duca Marković i princeza Leja