Platon je 6. najbolji nemački ovčar na svetu, a njegov vlasnik, glumac Dejan Stojaković, kaže da je zahvaljujući njemu i ženki ove rase po imenu Visbi koje gaji u svom domu – bolja osoba
Fotografije: Ivana Todorović
Već na prvi pogled, kada vidite fotografije ovog predivnog mladog psa, jasno vam je da je on nešto posebno. I jeste, zaista. Reč je o šampionu. Platon je 6. najbolji nemački ovčar na svetu (u svom razredu).
Ovu prestižnu titulu osvojio je u septembru 2017. godine na svetskom prvenstvu nemačkih ovčara u Ulmu, jednoj od najprestižnijih kinoloških manifestacija u svetu.
Sa Platonom i njegovim vlasnikom, glumcem Dejanom Stojakovićem, našli smo se jednog prohladnog jutra u Banjičkoj šumi. Hteli smo da iz prve ruke saznamo kakav je osećaj biti vlasnik jednog tako lepog i uspešnog psa. Za sve vas koji volite ovu rasu, potražili smo odgovore na pitanja šta sve podrazumeva briga o jednom nemačkom ovčaru.
Naš sagovornik kaže da ni u snovima nije planirao da svog psa priprema za najprestižnija takmičenja i titule.
– Platon ima četiri godine i četiri meseca i došao je kod mene iz poznate i priznate odgajivačnice Team Semper Victor. Sa njim sam postigao divan rezultat koji ste spomenuli, i to iz čistog hobija. Nisam to planirao. Sve je spontano krenulo, učešćem na nekoliko izložbi 2016. godine, a onda sam 2017. počeo da se ozbiljnije pripremam. Sve su to bile izložbe izvan Srbije, i onda je tog septembra 2017. na svetskom takmičenju Platon osvojio šesto mesto, na sveopšte iznenađenje. Veliku pomoć imao sam od mog dobrog prijatelja Gorana koji je hendlovao Platona.
Kako Dejan kaže, odmalena je obožavao ovu rasu, a o kinologiji je učio sam, informišući se iz knjiga i u razgovoru s odgajivačima.
– Sećam se da sam kao dete video jednog nemačkog ovčara koji je za mene bio kao sa naslovne strane. Tada sam rekao sebi: Kada se bude pružila prva mogućnost – ja ću sebi nabaviti nemačkog ovčara. Nisu baš bile pogodne mogućnosti, ali sam ga nabavio. Nisam odgajivač i uspeh koji je Platon postigao je za mene zaista ogroman. Malo sam čitao literaturu i razgovarao s ljudima koje sam upoznao na izložbama i s kojima sam razmenio iskustva, i u celu tu priču sam ušao kako bih saznao šta bi to trebalo raditi s jednim nemačkim ovčarom. Meni izložbe služe da se vidim sa dragim prijateljima, da popričamo, da se našalimo, da provedemo kvalitetno vreme zajedno i rezultat mi nije u prvom planu.
Najvažnije je da psa nabavite od odgovornog odgajivača jer jedino tako imate garanciju da ste dobili zdravog psa koji će biti dugovečan.
– Platon ima uredno snimljene kukove i laktove, urađen mu je DNK test u Nemačkoj i imam potvrdu da je zaista od tih roditelja od kojih piše da jeste u papirima. Svi nalazi su uredni, i ima čak i uzgojnu dozvolu, takozvani kerung. Zdrav je i prav – kaže Stojaković.
Nemački ovčar je već decenijama omiljeni pas u Srbiji, i nema naznaka da će ga na tronu uskoro neko smeniti. S obzirom na to da je Dejan vlasnik jednog šampiona, on je možda najpozvaniji da odgovori na pitanje: Po čemu su to ovi psi posebni i drugačiji od svih drugih?
– To je kraljevski pas, ima kraljevsko držanje, sjajan karakter i izrazito je inteligentan. Treći su najinteligentniji psi posle border kolija i pudle. Nemački ovčar nije pas za svakoga, specifičan je. Onaj ko ga drži mora da zna da taj pas traži dosta prostora i da svoju veliku energiju mora negde da „izbaci”. Da li će to biti istrčavanje ili duga šetnja, stvar je izbora, ali njemu je potrebno da oslobodi tu ogromnu energiju svakog dana – savetuje Dejan.
Naš sagovornik postao je otac pre nepune dve i po godine, srećom, više je i posla, ali za svoje pse uvek nađe vremena. Osim Platona, Dejan je ponosni vlasnik i jedne ženke nemačkog ovčara po imenu Visbi (Wisbee).
– Visbi je kod nas došla iz nemačke odgajivačnice i ona ima malo više od dve i po godine. I ona je poseban pas. Od nje sam naučio da i životinje zaista mogu da budu empatične i da imaju divnu energiju. Voleo bih da svaki moj sledeći pas koji bude ženka bude kao ona (nadam se nekom njenom leglu). I ona je kao i Platon prošla sve analize, potpuno je zdrava i dobila je visoku ocenu. Volim kada u danu odvojim dva do tri sata za njih, da ih prošetam po livadama gore u Kumodražu, odemo i do Avale. Šetamo po blatu, po napuštenim voćnjacima, oranicama. To nam prija. Kada su bili mlađi, zbog socijalizacije, vodio sam ih u grad. Prošetam ih ponekad i danas, naravno, ali uglavnom izbegavamo tu gradsku halabuku.
Iako je vremena zbog porodičnih i poslovnih obaveza manje, te se ređe ide i na izložbe, Dejan kaže da njegovi psi treniraju istim intenzitetom.
– Radujem se svakom treningu na koji odlazim sa njima i to činimo dva do tri puta nedeljno. Obuka je kontinuirana, mora se biti dosledan, mora da se ponavlja. Kada je reč o dnevnim šetnjama, ponekad idemo nas troje zajedno, ali ne mnogo često. Više volim sa svakim posebno da šetam. Ozbiljna je to kilometraža. Kada kažem ljudima da dnevno pređem između 12 i 15 kilometara – u čudu su. Čuli su me hiljadu puta kako naglas vežbam tekst. Svoju energiju obnavljam s njima, vratim se kao nov iz tih šetnji. Verujem da će to reći svako ko ima psa, ali otkad njih imam – ja sam bolja osoba. Niko tako ne zna da uzvrati ljubav kao pas.
Visbi je krakodlaka, ali Platon je dugodlaki nemački ovčar, pa je nega njegovog krzna prilično izazovna.
– Dosta se linja i zaista je težak za održavanje. Nije to samo četkanje nego i vitamini koje mora da uzima radi sjaja dlake. Kada ljudima ispričam šta moj pas jede, oni me pitaju: A šta vi u kući jedete?, pa se ja šalim – kosti i kačamak, a pas ima sve. Svoje pse hranim superpremijum i ultrapremijum granulama, a uz to jedu i živo meso. Imam divnog mesara Mirka koji za njih ostavlja sve što mu kažem. Obavezno imaju zanimaciju uveče posle večere – juneće butne kosti. Jedu i file lososa, prepeličja jaja, ribu, pileća leđa, nekad i celo pile, pirinač, povrće, jabuku kao poslasticu. Važno mi je da imaju raznovrsnu ishranu. Veliki akcenat stavljam na hranu i mislim da se to vidi i na njihovoj dlaci, i na ponašanju i u držanju.
Dejan nam je otkrio da je Platon kao štene bio – problematičan.
– Imao sam veliki problem s njim. On je izrazito energičan pas, i ima izražen karakter. Kao štene je napadao bukvalno sve, bez obzira na to da li ugleda ženku ili mužjaka. Onda sam počeo da s njim pohađam školu kod mojih prijatelja Vlade i Tanje, vlasnika škole za obuku i socijalizaciju pasa „Aport”. Tri meseca smo zajedno radili i uspeli smo to da prevaziđemo. Sa psom mora da se radi. On je sada veoma poslušan.
Dejan Stojaković u Pozorištu „Slavija” igra u predstavama „Jazavac pred sudom” i „Sve će to narod pozlatiti”, a najviše igra u predstavama za decu – u čak više od 11 naslova! Najveći broj njih igra se u „Akademiji 28”. One koje je izdvojio su: „Crvenkapa”, „Ivica i Marica”, „Gusarsko blago”, „Krcko Oraščić”, „Vitez Koja” i „Princ žaba”. Pojavljuje se u manjim ulogama u popularnim serijama koje se trenutno prikazuju, a željno iščekuje i veće role koje dolaze i bliskoj budućnosti.