Iako i dalje kaskamo za svetom oko određenih zakona kada su u pitanju kućni ljubimci, svakim danom je sve veći broj onih koji se bave pravima životinja i pokušavaju da na razne načine apeluju, edukuju građane i pomognu. Jedna od njih je i Brana Antović Aleksić, aktivan borac za prava životinja, novinarka, kolumnistkinja i uspešna preduzetnica. Brana je tako pre 7 godina uspela da skloni sa ulice bolesnog psa, koji je ušavši u njen dom dobio ime Srećko, i danas uživa u svakom danu zajedno sa svojom porodicom.

Intervju: Dunja Božić
Foto: privatna arhiva

– Jeste, Srećko je udomljen, tako da nemamo precizne informacije o njegovom datumu rođenja, a ni poreklu. Udomili smo ga u leto 2015. godine nakon što sam ga ja sasvim slučajno ugledala u kraju kako znatiželjno prati jednu devojku. Najpre sam pomislila da je njen, ali me je iznenadio njegov zapušten izgled. A onda sam shvatila da je ona samo slučajna prolaznica, a on pas koji traži makar neki vid pažnje. Zaustavila sam svoj auto, pozvala ga i on je do mene dotrčao kao da smo se pre toga sretali ko zna koliko puta. Bila sam ubeđena da je nekome pobegao, tako da sam ga odmah odvela do veterinara kako bih mu proverila čip. Nije ga bilo. Veterinar mi je odmah sugerisao da pas ima jaku nutritivnu alergiju i da su sve šanse da je izbačen upravo zbog tog problema. Usledila je potraga putem društvenih mreža i ispostavilo se da za ovim psom zaista niko nije tragao, a da je on već mesecima objavljivan na Facebook grupama za udomljavanje pasa. I tako je Srećko te noći našao svoj dom, a ja svog najboljeg druga i trećeg člana naše male porodice.

Često putujete, gde i kome na čuvanje ostavljate Srećka, ili ga vodite sa sobom?

– Srećko pati od separacione anksioznosti za koju pretpostavljam da je posledica boravka na ulici. Zbog toga on nikada ne ostaje sam. Čak ni kada smo mi par sati van kuće. Pokušavali smo da rešimo taj problem, ali smo shvatili da svaki takav pokušaj u njemu izaziva dodatno uznemirenje i nismo želeli da ga izlažemo tome. Suprug i ja smo to prihvatili kao našu realnost i uspešno smo joj se prilagodili. Tako je Srećko uvek sa nama ili, ako je to nemoguće zbog poslovnih obaveza, on je u svom “vrtiću” odnosno hotelu za pse u kojem istinski uživa jer ima svoju pseću ekipu koju obožava. Kada putujemo, on je ili sa nama ili kod mojih roditelja koji imaju svog psa Žiku, sa kojim se Srećko jako lepo slaže. Tu je od skoro i Švrća, pas kojeg su moji roditelji udomili tako da je to jedna vesela družina koja uživa u svom velikom dvoruštu i jurnjavi po njemu. Kada je reč o zajedničkim putovanjima, to su uglavnom kraća putovanja po Srbiji u kojima i on uživa. Jedna od naših najlepših uspomena sa takvih putovanja jeste zajedničko čekanje “cvetanja Tise” na jednom malenom splavu na reci. I dalje mi je pred očima slika znatiželjnog Srećka koji posmatra reku, kao da razume da će se na njoj nešto zanimljivo desiti. Cvetanje Tise nismo dočekali, ali smo u tom čekanju beskrajno uživali.

CEO INTERVJU MOŽETE DA PROČITATE U ŠTAMPANOM ILI DIGITALNOM IZDANJU MAGAZINA PAS KOJI JE OD 30. MAJA U PRODAJI.

PORUČITE DIGITALNO IZDANJE MAGAZINA PAS