Mi dajemo psima svoje slobodno vreme, raspoloživo mesto i višak ljubavi. Zauzvrat, psi nama daju sebe cele – to je najbolja pogodba koju je čovek ikada sklopio – rekla je za naš magazin poznata voditeljka vesti.

Izvor: magazin Pas
Fotografije: Ivana Todorović

Dugo godina profesionalno se bavila karateom, diplomirala je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, i tokom studija je kao volonter pomagala osobama sa smetnjama u razvoju. Ipak, jednog sunčanog avgusta prijavila se na konkurs za TV lice Prve srpske televizije, i život je odveo u potpuno drugom pravcu.

Aleksandru Stanišić, jednu od najlepših srpskih novinarki i voditeljki, zapamtili smo kao voditeljku vremenske prognoze na televiziji B92, a poslednjih meseci svakodnevno nam na televiziji O2 predstavlja najvažnije vesti.

Gledaoci je prepoznaju po profesionalnosti i lepoti, a sada ćete je upoznati i iz drugog ugla – kao velikog ljubitelja životinja i vlasnika preslatkog mešanca po imenu Zlatko.

– Moj dragi Zlatko je ime dobio od žene koja ga je pronašla na Fruškoj gori i sklonila s ulice kad je bio beba. Onda smo ga moj momak i ja pronašli na društvenim mrežama i odlučili da ga udomimo s obzirom na to da smo već neko vreme želeli ljubimca. Nismo previše razmišljali o ovoj odluci i srećna sam zbog toga. Kod nas je skoro godinu i po dana i nismo želeli da mu menjamo ime, jer je zaista zlatan u svakom smislu. U međuvremenu je, naravno, dobio brojne nadimke, kao što su Ljubica trubica, Zlaćani, Žaki – kaže s osmehom naša sagovornica.

Da li ste i ranije imali kućne ljubimce ili je ovo prvi put da ste vlasnik jednog psa?

– Kao dete sam jedino imala papagaja, a evo sada prvi put i psa koji je uneo mnogo sreće u naš dom i život, pre svega.

Kako izgleda vaša dnevna rutina – koliko puta idete u šetnju i u kojim aktivnostima Zlatko najviše uživa?

– S obzirom na to da mi posao iziskuje mnogo vremena tokom dana, u šetnje najčešće ide s mojim momkom, ali trudim se da što više vremena provodim s njim. On spava kad mi spavamo, budi se kad se mi budimo, voli da se igra i ume da bude nestašan, ali je uglavnom poslušan i tačno zna šta mu je dozvoljeno, a šta ne. Hrana mu je možda najvažnija, kao i svakom psu. Uvek može da jede, a naročito mu je primamljivo ono što je u našim tanjirima.

Osim nestašluka, koje su glavne crte njegovog karaktera kojima vas je osvojio?

– Kao što rekoh, nestašan je ali poslušan. Veseo je, razigran, uvek spreman za igranje, ali i svakodnevno maženje. Ljubomorko je i voli da privlači pažnju. I pored svega toga zaista nije zahtevan, a ljubav koju nam svakodnevno pruža je iskrena i bezuslovna. I to nam između ostalog pokazuje tako što se ujutru trese od sreće kad nam uđe u sobu i vidi da smo budni.

S obzirom na to da radite na televiziji, i da radni dan neretko može da se oduži zbog obaveza, kako usklađujete profesionalne i obaveze vlasnika psa? 

– Vladimir je uvek tu kad nisam ja, tako da nikad nije sam i to mi mnogo znači. Da živim sama, nikad ne bih sebi mogla da priuštim ljubimca, jer bi više bio sam nego sa mnom. I to nije dobro.

Mnogi ljubitelji pasa upravo zbog zahtevnog posla i nedostatka vremena odlažu odluku da u dom dovedu psa. Kako biste ih posavetovali i šta biste im poručili?

– Upravo tako, i razumem ih. Ali, ukoliko ne žive sami i postoji bilo koja mogućnost da udome kucu ili macu, uvek ću svima preporučiti da to i urade. Ljubav koju životinje pružaju i radost koju unesu u dom neverovatna je stvar.

Poslednjih godina mnoge stvari se u Beogradu menjaju nabolje kad je reč o pet–kulturi. Sve je više restorana, kafića, prodavnica, tržnih centara… u koje je moguće ući sa psima. Da li koristite ove pogodnosti i gde vidite prostor za napredak?

– Lepo je čuti da ljudi sve više razmišljaju o pogodnostima za ljubimce i njihove vlasnike, ali mislim da je, nažalost, i dalje mnogo onih koji neće ili ne žele da ih razumeju. Verujem da će se i to menjati vremenom.

Da li to znači da kao društvo još uvek ne brinemo dovoljno o životinjama?

– Društvo je postalo apatično po pitanju mnogo čega. Ako se međusobno ne poštujemo i ništa nam nije sveto, kakav ćemo onda odnos imati prema životinjama. Ljudi moraju da shvate da psi nisu igračke za decu dok su mala, i koje će izbaciti na ulicu čim porastu. Ljudi moraju da shvate da psi zahtevaju pažnju, ljubav i brigu, kao i svako živo biće. Lepo je jednom rečeno: ‘Mi dajemo psima svoje slobodno vreme, raspoloživo mesto i višak ljubavi. Zauzvrat, psi nama daju sebe cele – to je najbolja pogodba koju je čovek ikada sklopio.

Novinar ste i televizijski prezenter, i verujem da zbog prirode posla najviše pažnje posvećujete informativnim sadržajima u medijima. Kakav je vaš stav o životinjama u medijima, misliš li da su u dovoljnoj meri zastupljene u našim medijima? 

– Mediji su i te kako važan faktor u edukaciji ljudi. Međutim, mislim da je zastupljenost ove teme u medijima za sada na nedovoljnom nivou. Mediji ne bi trebalo da nam služe samo za zabavu i smeh jer neka kuca radi blesave stvari. Mediji su sedma sila i tu funkciju moraju shvatiti što ozbiljnije – poručuje Aleksandra Stanišić.

Mikseta kao hobi

Nemojte se iznenaditi ako u nekom od popularnih beogradskih noćnih klubova za misketom ugledate Aleksandru. Odnedavno se ozbiljno posvetila emitovanju muzike, a ovoj veštini naučio je njen momak Vladimir koji je već godinama poznati gradski di-džej. Kad je reč o omiljenom žanru, Aleksandra najviše uživa u tehno muzici.

Related Posts

• 
  Kristina Radenković: Nina je moj najverniji prijatelj
• 
  Ljubomir Bulajić: Kum mi je ulepšao život