Moj mezimci su uvek bili tu kada mi je bilo teško. Razmena energije sa životinjama je posebna, jer one komuniciraju čistom, neiskvarenom ljubavlju, bez manipulacija i kompromisa, kaže Aleksandra za naš magazin

Tekst: Ivana Labović za magazin „Mačka“, Foto: Privatna arhiva („Instagram“)

Ne viđamo je često u medijima, ali to nikako ne znači da nema pune ruke posla. Naprotiv. Može se reći da radi više nego ikada pre. Iako su mnogima prva asocijacija na Aleksandru njen moćni vokal, grupa K2 i R’n’B i soul numere na engleskom jeziku, zbog kojih je osvojila prestižnu MTV nagradu, ona je danas prevashodno kompozitor, aranžer i tekstopisac filmske muzike i kompozicija za neke od najgledanijih domaćih TV serija.

U moru obaveza, Aleksandra Kovač pronašla je malo vremena i za naš magazin „Mačka”, jer je već dugi niz godina posvećeni borac za prava i dobrobit životinja, kao i ponosna vlasnica čak tri cica-mace i jednog preslatkog psa. U ovom broju upoznaćete njeno pravo malo životinjsko carstvo i verujemo da ćete, kao i mi, uživati u ovom dirljivom razgovoru.

Aleksandru sam najpre zamolila da nas upozna sa svojim kućnim ljubimcima i postavila joj ona uobičajena, „leksikonska” pitanja – kako se njeni mezimci zovu, koliko imaju godina i kako su stigli u njen dom.

‒ Često znam da kažem da u kući imam pravo malo životinjsko carstvo koje čine tri mačke ‒ Areta (19), njen sin Vuki (18) i Naja (6), kao i pas Malena, koja ima 13 godina. Areta je polusijamka koju sam dobila za svoj 28. rođendan, a koja je jedina preživela iz legla koje je bilo bačeno u kantu za đubre u Borči, te je na samom početku svog života pokazala da sa sijamkama nema šale. Nju sam kasnije parila sa persijskim mačorom i dobila četiri najslađa, potpuno crna i pufnasta mačeta koja sam udomila kod prijatelja, ali je moje srce potpuno osvojio najmanji mačor, kojeg sam nazvala Vuki. Pre šest godina, neko je ispred moje zgrade ostavio kutiju sa tek rođenim macama. Naravno, niko nije hteo da ih uzme i brine o njima, pa smo to učinile moja najmlađa sestra Anja i ja. Kada su mace imale dva meseca, udomili smo sve osim najmanje u leglu, mace Naje, koja je najmaznije stvorenje u univerzumu. Moju mešanku, psa Malenu, doneli su ljudi u moj mali azil koji sam držala nekoliko godina na Veterinarskom fakultetu. Našli su je pored puta sa samo tri meseca. Imala je nagnječenu karlicu i plućno krilo kao posledicu udara automobila i veterinari su mi rekli da je pitanje da li će preživeti. Međutim, Malena sada ima 13 godina i prava je baka. Nikada nisam mogla ni da pretpostavim koliko će mi promeniti život i da će biti moja najveća ljubav.

Mnogi vlasnici se suočavaju sa problemom kada dovedu novog ljubimca u dom, jer se dešava da se novi ljubimac i „starosedelac” ne slažu baš najbolje u početku. Da li si i ti imala ovaj problem, ili su se tvoji ljubimci odmah sprijateljili?

‒ Mislim da isključivo od energije vlasnika zavisi kako će se životinje u kući slagati. U mom domu vlada harmonija i moje životinje sve žive zajedno, jedu zajedno, spavaju zajedno i vole se neizmerno. Nema osobe koja je ušla u moj stan a da nije rekla da kod mene vlada potpuna i čista harmonija.

Kakve su naravi tvojih mačaka i koje su njihove karakterne crte koje najviše voliš?

‒ Sve su, naravno, različite. Areta je prgava, Naja šarmantna i dovitljiva, a Vuki je najodaniji i najnežniji. On je kralj lavova, ili bolje reći ‒ pantera.

Imaju li neke posebne prohteve kada je reč o ishrani, nezi dlake, igranju, maženju…?

‒ Moj mesar mi je rekao da želi da postane moja mačka ili pas, pošto moja životinjska porodica jede bolje od njega. Pored granula visokog kvaliteta, hranim ih i konzervama za starije mačke, ali svaki dan obavezno dobiju određenu količinu živog mlevenog junećeg mesa.

Kako se tvoje mace slažu sa kucom? 

‒ Malena je od samog početka ostvarila neverovatno prisno prijateljstvo sa mačorom Vukijem. To je ljubav kakva se retko može videti. Oni imaju svoju malu igru koja se odigrava svaki put kada se Malena i ja vratimo iz šetnje. Malena na samom pragu osmatra prostoriju, locira Vukija i zaleće se svom snagom, skače na njega i najnežnije mu gricka uši i šape ležeći na njemu. On prede, uživa i tek ako Malena pretera i počne da mu dosađuje, krene da je juri. Onda počinje jurnjava po kući, lajanje, skakanje po trosedu… prava igra puna ljubavi.

Kako izgleda vaša dnevna rutina ‒ da li te ljubimci ujutru bude, da li spavaju sa tobom u krevetu, koja je vaša omiljena igra?

‒ Svi imaju svoje krevete, s tim što najčešće svi završe kod Malene, jer ona ima poseban krevet za stare pse koji sam naručila iz Amerike, i koji pruža neverovatan komfor psima sa bolnim zglobovima i artritisom, od kog većina starijih pasa pati, pa nažalost i Malena. Naja jedina uvek spava sa mnom i uglavnom mi legne na rame, na ruku, tako da se često budim ujutru ukočena. Vuki me budi ako se slučajno uspavam, što kod mene znači da nisam ustala u 6, već u 6.15. Njegova buđenja najviše volim jer su neizmerno nežna i lukava. Naime, prvo mjauče, ja ga pomazim i zagrlim i nastavim da spavam, a onda počne da me nežno gricka po ruci ili šapom lupka po obrazu. Nema slađeg buđenja.

Da li je izazovno biti vlasnik čak četiri kućna ljubimca, s obzirom na to da tvoj posao često oduzima dosta vremena (duga snimanja, putovanja)?

‒ Moja životinjska porodica mi je najvažnija i oni su na prvom mestu.

Poznato je da mačke umanjuju stres i da su pravi majstori u tome da nas oraspolože i uteše, ublaže bol svojim predenjem i prisustvom. Da li je i tvoje iskustvo takvo?

‒ Moje životinje su uvek bile tu kada mi je bilo teško. U tim trenucima, Vuki stane ispred mene i čeka da ga uzmem u naručje i onda tako zagrljeni sedimo dugo. Razmena energije sa životinjama je posebna, jer one ne komuniciraju rečima, već čistom, neiskvarenom ljubavlju, bez manipulacija, kompromisa.

Mnogi i dalje imaju predrasude o mačkama kao sebičnim životinjama, ili manje privrženima od pasa. Šta bi poručila tim ljudima ‒ zbog čega su mačke idealni kućni ljubimci?

‒ Kada vas mačka prihvati i voli, to je neverovatan osećaj. Mačke imaju svoju slobodu, individualnost i snažan karakter. Ali su istovremeno najodanije životinje na svetu.

Znamo da si dosta posvećena dobrobiti svih životinja. Šta je ono što ti najviše smeta u našem društvu kada je reč o odnosu prema životinjama i šta bi volela da se promeni?

‒ Ljudi su uvek i zauvek najveći problem. Pre svega, čovek mora da razume da nije najvažnija vrsta na planeti i da je samo mali delić sistema u kome vladaju određena pravila i koji bez njega može odlično da funkcioniše. Uništavanje drugih životinjskih vrsta, biljaka, ekosistema, reka, planina, vazduha je otišlo toliko daleko da se bližimo tački sa koje neće više biti povratka. Problem je što čovek više ne razmišlja o potrebama drugih na ovoj planeti, već je preokupiran sobom i svojim opstankom, ne shvatajući da uništavajući sve oko sebe, uništava i sebe samog. Zavisi od svakog od nas ponaosob, od malih stvari koje vam možda deluju nebitno, u kojoj meri ćemo sačuvati ovaj svet i pomoći drugima, a samim tim i sebi.

Pas i čovek

Pre vise od četiri godine, Aleksandra Kovač je sa Malenom ukrasila naslovnu stranu jednog broja našeg magazina „Pas”. Tada nam je rekla da je od pasa naučila sve o bezrezervnoj ljubavi i odanosti.

‒ Nažalost, radeći u azilu takođe sam naučila i mnogo toga o ljudskom zlu i agresiji, jer sam radila s napuštenim psima koje su ljudi tukli i šutirali, ostavljali nasred puta, a psi nakon svega opet, čini mi se, bezrezervno veruju čoveku. Kad bi ljudi učili o ljubavi od pasa, svet bi bio lepše mesto za život. Oduvek sam volela životinje i želela da im pomognem. Ne prođe dan da ne nahranim sve mačke i pse lutalice koje sretnem na ulici i nikad me ne mrzi da otrčim do radnje i kupim im nešto da pojedu – rekla nam je tada Aleksandra.

Related Posts

• 
  Anđa je uvek budna s Ivon
• 
  Marija Antić: Ljubav prema psima mi je u genima