“Zečja” soba, slobodno kretanje po stanu ili ograđeni prostor prilagođava se zajedničkom životu vlasnika i kunića, tako da obe strane budu zadovoljene. Koja je vrsta smeštaja najbolja zavisiće od kunića, vlasnika i životne situacije.

Piše: Udruženje za pomoć zečevima i kunićima “Zecovi”

Nažalost, mnogi kunići još uvek moraju da žive zatvoreni. Svi komercijalno dostupni kavezi okrutni su prema životinjama, jer im ne omogućuju dovoljno prostora. Čak su i oni “vrlo veliki kavezi” premali. Nijedan kunić ne želi da bude zatvoren u malom zatvoru!

PROČITAJ JOŠ

Dolazak kunića u kuću

Kada smo spremni za kunića – naša odgovornost i dobrobit životinje

Kako pravilno da podignete kunića

Zašto ne kavez?

• Čak i u velikim kavezima kunići ne mogu pravilno da se kreću: ne mogu trčati, kopati, izbegavati ostale kuniće i loviti se.
• Ako u kavezu živi više kunića, često se razvija međusobna netolerancija i nastaju teške povrede. Nedostatak prostora često dovodi do agresije, čak i prema drugim životinjama, jer ne mogu međusobno da se izbegnu.
• Kunići ne spavaju tokom cele noći (kao što to činimo mi ljudi ili mnoge druge životinje), a jedan deo noći mogu biti vrlo aktivni. Zato im treba puno prostora i danju i noću.
• Mnogi kunići iz dosade razvijaju poremećaje u ponašanju, na primer: grizu podloge, grickaju rešetke, grizu mesta u krznu, hodaju u krugu, opsesivno kopaju po posudi za wc i slično.
• Držanje životinja u kavezu dovodi do zakrivljenosti kičme i oštećenja zglobova kod životinja koje se ne mogu kretati.
• Na primer, struktura bedrene kosti nije u potpunosti razvijena, a trajno loše držanje tela dovodi do patološke zakrivljenosti kičme. Zbog nedostatka kretanja često se javljaju problemi s probavom.
• Kunići koji su zatvoreni u kavezu postaju agresivni prema vlasnicima i to narušava njihov odnos.
• Kunići su vrlo znatiželjni i inteligentni, trebaju raznolikost i aktivnost svakodnevno kako bi bili srećni i uravnoteženi.

Držanje kunića u stanu

Držanje kunića u stanu obično zahteva spremnost na kompromis. Svako ko se odluči za život u stanu trebao bi biti spreman da toleriše neko ponašanje kunića (na primer, griženje noge stolice ili izmet na tepihu). Zauzvrat, život u stanu omogućuje bliski kontakt sa životinjama i obogaćuje svakodnevni život. Kunići mogu da žive slobodni, ali mogu biti i ograničenog kretanja u vlastitom prostoru.

Kuniću koji živi u stanu omogućite dovoljno svežeg vazduha i dnevne svetlosti. Prozorsko staklo preseca UVB zrake pa taj deo sunčevog spektra ne dopire u unutrašnjost stana. To stvara nedostatak vitamina D kojeg kunići mogu primiti jedino putem direktne sunčeve svetlosti. Vazduh zagađen amonijakom, prašinom ili drugim stvarima, kao i zagrejani vazduh, zagađuje imunološki sistem i disajne ​​puteve kunića, stoga je potrebno redovito prozračivati ​​stan. Pazite i na to da vaš kunić nikad nije izložen direktnom propuhu. Ukoliko koristite klima uređaje, pazite da ohlađeni vazduh ne struji neposredno po kuniću. Dalje, kunići imaju osetljiv disajni sistem i nikada ne smeju da budu izloženi dimu cigareta, vape-a i slično, teškim hemikalijama za čišćenje, difuzorima, dezodoransima i parfemima, osveživačima prostora, mirisnim svećama, omekšivačima i ostalim sintetičkim mirisima.

Mnogi kunići koji žive u zatvorenim prostorima imaju i probavnih problema. Najčešće se javljaju kao posledica neprirodne ishrane. Kućni kunići takođe trebaju raznolike grančice (sveže nedeljno!), neograničenu količinu sena koju im možete pripremiti i na više mesta u stanu i svakodnevno sveže zelenilo (idealno iz prirode, tj. livadno bilje, travu, lišće drveća…).Osim toga, kućni kunići često imaju usporen metabolizam i jedu neprirodne stvari poput vlakna s tepiha, boje od lakiranog nameštaja, papira i kartona, plastike…

Kunić unutar ograđenog prostora

Ograda za kuniće ima prednost u tome što ograničeno područje u potpunosti pripada kunićima i može se prema tome urediti. Kunići koji nisu naučeni na život u kući ili stanu, koji vrlo često uništavaju svoje domove ili su vrlo usamljeni obično se drže u velikom ograđenom prostoru. Ograđeni prostor također može pružiti zaštitu od drugih kućnih ljubimaca. Ograđeni prostor mora biti površine minimalno 2×2 m (4m2) prilagođen potrebama za jednog kunića. Ako kunići žive u paru, za svakog dodatnog kunića prostor treba povećati za 30% ukupne površine.

“Zečje” sobe

“Zečje” sobe koje su dizajnirane prema potrebama kunića takođe su vrlo popularne. Prednost ovakve nastambe je što kunići imaju puno prostora. Ovako se mogu držati i životinje koje nisu dresirane ili uništavaju nameštaj i kuću/stan. Međutim, vlasnici bi trebalo da provode puno vremena sa svojim kunićima, u suprotnom kunićima postaje dosadno i postaju depresivni. Preporučljivo je da su vrata “zečje” sobe uvek otvorena i da je na njima pričvršćena samo rešetka. Tako i kunići upoznaju šta se događa izvan sobe.

Slobodno kretanje stanom

Smeštaj koji omogućuje kuniću da živi slobodan u stanu ili kući omogućuje blisku koegzistenciju i interakciju između kunića i njihovih vlasnika. Kunići aktivno učestvuju u svakodnevnom životu ukućana, otkrivaju i istražuju nove stvari što predstavlja odličnu mentalnu stimulaciju. Prostorije bi takođe trebalo da budu opremljene igračkama kao što su tuneli, kućice, stubovi za grebanje, rampe za penjanje, grančice, kutije sa zemljom od kokosa za terarijume za kopanje, kartonskim kutijama… Namještaj za kuniće obično se može diskretno postaviti u stanu. Kunići imaju puno prostora i vlasnik ne mora žrtvovati dodatni prostor za kuniće, što je posebno korisno u malim stanovima.

Međutim, ovaj oblik držanja moguć je samo ako je dobro planiran i ako su sobe prethodno zaštićene od kunića. Ova vrsta držanja manje je pogodna za kuniće koje su skloni uništavanju namještaja i unutrašnjosti stana.

Ukoliko ipak koristite kavez za kuniće (nadamo se samo kao mesto u kojem stoji posuda za WC, hrana i voda!), pazite na sledeće: rešetkasti gornji deo kaveza je opasan! U slučaju rešetkastih kaveza koji stoje tako da kunići mogu slobodno skakati po njemu, gornji deo rešetke mora biti prekriven tepihom, debljim prekrivačem ili drvenom daskom kako kunići ne bi mogli da se povrede prilikom skakanja. Alternativno, možete potpuno ukloniti gornji deo rešetke i ostaviti samo “kadu”. Uz to, ovisno o tome kakav tip kaveza koristite, vratašca na rešetki treba ukloniti ili prekriti (npr. vrbovim mostom) kako kunići prilikom skakanja ne bi zaglavili noge, što može dovesti do ozbiljnih povreda i lomova.

Priprema stana za kunića

U suživotu s kunićem moraćete da pristanete na neke kompromise i u skladu s time prilagoditi svoj životni prostor. Prostor bi trebalo da bude smešten na zec-friendly način.

Kunići ne vole klizave podove. Postavite im podloge od prirodnih materijala koje ujedno ne stvaraju probleme u probavi ako ih kunić pojede, kao što su na primer pamučni tepisi.

Izbegavajte sintetičke tepihe, jer mogu iziritirati šapice kunića i uzrokovati nastanak bolnih žuljeva. Ako imate vunene tepihe, mogli bi brzo nastradati, jer kunići vole da grickaju vunu. Kao podloga mogu se koristiti gumene/sunđeraste podloge za bebe, ali samo ako ih kunić ne jede. Ukoliko imate kunića koji voli da grize zidove, možete ih prekriti rešetkama, pleksiglasom ili zaštititi rubove lajsnama. Neka stan bude zaštićen od kunića, električni kablovi zaštićeni kanalicama ili gumenim crevom (za vodu) i svi izvori opasnosti (kao što je na primer otrovno sobno bilje) uklonjeni iz vidokruga (i “zubohvata”) kunića.

Kunići imaju prirodni poriv za grickanjem stvari. Svako ko drži kuniće u svom domu mora biti svestan da oni mogu oštetiti nameštaj. U prirodi kunići imaju okruženje u kojem se skrivaju i neprestano pronalaze materijal za grickanje u obliku livadnih biljaka, grančica, kore, korenja, lišća… Stoga je preporučljivo da imate metalni namještaj, a kako bi kuniću skrenuli pažnju, na mnogim mestima mu ponudite sveže grančice i bilje iz prirode, kutije sa senom, sezonsko lišće, koru, korenje… Možete postaviti i veliku kutiju za kopanje sa zemljom – kunić će se prirodno ponašati i uživati ​​u tome. Kunićima prostor treba da bude dizajniran tako da budu stalno zauzeti i kako im ne bi nedostajali podražaji iz okoline. Ako im nedostaje podražaja iz okoline, biće premalo stimulisani i uništavati prostor u kojem se nalaze. Često se događa da kunići kojima je dosadno i koji imaju premalo dostupnih aktivnosti grickaju ili ližu svoje krzno ili krzno svojih partnera, ponekad u tolikoj mjeri da mogu nastati ćelave tačke.

Kunić na otvorenom

Ako imate zaštićeni balkon ili vrt, kunićima takođe možete da dopustite da tamo slobodno trče i istražuju uz vaš nadzor. Imajte na umu kako kunići zimi nikada ne bi smeli da ostanu napolju. Ukoliko postoji veća temperaturna razlika između unutrašjeg i spoljašnjeg prostora, uvek se mora imati prilika da se vrati na svoju uobičajenu temperaturu. Kunići nisu životinje koje se izvode u šetnju na otvorene delove grada/puteva, jer im preti opasnost od grabežljivaca, pasa, mački, parazita i raznih infekcija… Vrlo su strašljive životinje koje od straha mogu uginuti.

Spoljne nastambe

Kunići se, osim kao kućni ljubimci u zatvorenom, mogu držati i u spoljnim nastambama. Takve nastambe moraju biti veličine minimalno 4-6 m2, dizajnirane s izolovanim i zatvorenim kućicama, zaštitama od vetra, skrovištima, puno sveže hrane, grana i slame koja je odličan izolator. Nastambu sa svih strana treba zaštititi pocinkovanom žicom otvora maksimalno 2×2 cm koja jedina štiti (jer ju ne mogu pregristi i provući se) od lasica, tvorova i ostalih grabežljivaca. Žica mora biti dobro pričvršćena za fiksno (betonirano) dno kako grabežljivci ne bi mogli potkopati nastambu. Kuniće koji žive napolju nije preporučljivo unositi u zagrejani unutrašnji prostor (stan, kuću), jer im je krzno prilagođeno spoljnoj temperaturi te bi mogli da dožive temperaturni šok i smrt. Kunići koji borave u spoljnom prostoru izloženi su raznim insektima što je velika mana držanja kunića na otvorenom. Za njih su vrlo opasne muve koje mogu ostaviti jajašca čije ličinke jedu kožu kunića i komarce koji prenose smrtonosni virus miksomatozu. Kuniće koje žive sami nije preporučljivo držati u spoljnim nastambama, jer će biti usamljeni. Ispunjeniji i srećniji život imaće u stanu ili kući uz vlasnika.

Udruženje za pomoć zečevima i kunićima “Zecovi” je nevladina i neprofitna organizacija iz Zagreba, osnovana s ciljem spasavanja i udomljavanja kunića, kao i edukacije njihovih sadašnjih i budućih vlasnika. Njihovo bogato iskustvo duže od dve decenije, sada dele i sa čitaocima Pet magazine. Više o udruženju i kunićima možete pronaći na njihovom sajtu: zecovi.net