Centar za zaštitu prirode “MonNatura Pirineus” u Španiji saopštio je veselu vest – beba evroazijskog risa rodjena je u zatočeništvu, prvi put nakon gotovo jednog veka nego što je ova vrsta viđena u prirodi.

Evroazijski ris se smatrао izumrlim u španskim i francuskim Pirinejima. Poslednji put je u toj oblasti viđen 1930-ih godina prošlog veka. Ova beba je znak nade za vrstu koja je bila na rubu potpunog nestanka.

Šta je evroazijski ris?

Evroazijski ris – nevidljivi lovac je najveća mačka u Evropi. Evo osnovnih karakteristika:

• Veličina: Do 130 cm dužine, sa kratkim repom do 20 cm. Teži 20-40 kg, zavisno od pola.

• Izgled: Mačkaseriesn profil sa karakterističnim crnim čupercima na ušima. Krzno je sivo ili crvenkastosivo sa tamnim pegama. Prsa, grudi i stomak su beli.

• Karakteristike: Kratke noge koje mu omogućavaju skokove do 8 metara. Ima veoma dobro razvijeno čulo vida, sluha i njuha.

• Životni vek: Do 14 godina u prirodi.

Lovac iz zasede

Ris je tihi lovac koji koristi tehniku zasede. Hrani se divljim sisarima i glodarima. Aktivan je pre svega u jutarnjim i večernjim satima, dok se tokom dana i noći odmara skrivajući se od pogleda.

Karakterističan je njegov samostalan životni stil – osim u periodu parenja, ne podnosi druge risove. Umesto da se bore, jednostavno se izbegavaju.

Populacije po Evropi

Prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), evroazijski ris ima nekoliko populacija sa različitim stanjem:

• Nordijska populacija – oko 2.800 životinja (stabilna).

• Baltička populacija – oko 2.000 jedinki (stabilna).

• Karpatska populacija – oko 2.800 životinja.

• Balkanska populacija – oko 100 životinja (opadajući trend).

• Alpska populacija – oko 120 životinja (stabilna).

• Bohemiansko-bavarska populacija – samo oko 75 risova.

• Juska populacija – oko 80 životinja (trend rasta).

Kombinovano, u Evropi živi nekoliko hiljada risova, ali njihova rasprostranjenost je drastično smanjena od istorijskih vremena.

Uzroci nestanka iz Pirineja

Ris je izumro iz Pirineja tokom 19. i 20. veka zbog:

• Fragmentacije staništa – izgradnja infrastrukture, čistenje šuma.

• Manjka plena – smanjenja broja divljine zbog lova i promena u ekosistemu.

• Nelegalnog lova – direktnog proganjanja risa.

• Stradanja u saobraćaju – udesa sa automobilima.

Revolucija u zatočeništvu

Beba risa koju je centar MonNatura Pirineus pokazao javnosti rodjena je od roditelja koji su sami rođeni u zatočeništvu na severozapadu Španije. Ovi roditelji su prevedeni u centar 2008. godine kako bi se započeo program za obnovu populacije.

To nije samo biološka činjenica – to je simbol međunarodne saradnje u zaštiti ugroženih vrsta. Programi kao što je ovaj zahtevaju:

• Visoke standarde za reprodukciju u zatočeništvu.

• Međunarodnu saradnju između centara.

• Dugoročne planove za reintrodukciju u prirodu.

• Pravnu zaštitu staništa.

Međunarodna zaštita ugroženih divljih mačaka

Veza između ovog napretka i globalne zaštite je očigledna. Međunarodne organizacije za zaštitu ugroženih mačjih vrsta, kao što je “Pantera”, aktivno su uključene u zaštitu divljih mačaka širom sveta.

Evo šta se može uraditi:

• Zakonska zaštita – zabrana lova i trgovine.

• Zaštita staništa – čuvanje šuma i planina.

• Edukacija – podizanje svesti o važnosti ovih vrsta.

• Istraživanja – bolje razumevanje populacionih dinamika.

• Reprodukcijski programi – kao onaj u Pirinejima.

Zakon u Srbiji

U Srbiji je balkanski ris (Lynx lynx balcanicus) strogo zaštićena vrsta. Populacija je kritična – procenjuje se da živi samo nekoliko stotina risova na Balkanu.

Kada se čekanje isplati

Rodenje bebe risa u Pirinejima pokazuje važnu lekciju: nizak broj vrsta se može vratiti zahvaljujući ozbiljnim naporima.

Međutim, to zahteva:

• Decenijama istraživanja – kao pri razumevanju biologije risa.

• Često kompromisa – između razvoja i zaštite prirode.

• Međusobnog poverenja – između zemalja, organizacija i lokalnih zajednica.

Beba risa u Pirinejima  – to je čitav novi početak za vrstu koja je bila na rubu potpunog nestanka.