Bernardinac: Verni i dobroćudni čuvar i spasilac

335
bernardinac

Ovo je veliki pas snažnih kostiju i korpulentne građe. Zbog veličine, potrebno mu je dosta hrane, pa bi to trebalo imati na umu ako ga želite za mezimca, jer njegovo držanje zahteva dosta novca.

Tekst: Kinološka akademija, Foto: Shutterstock

Bernardinac je rasa koja je nastala u Švajcarskoj. O njenom poreklu postoje različite teorije, kao i za većinu drugih. Najverovatnije je da ova pasmina vodi poreklo od starog tibetanskog psa. Tibetanski pas ili stara tibetanska doga, kako se još naziva u literaturi, postojao je i naseljavao predeo Tibeta još 2.000 godina pre nove ere. Migracijama naroda ovi psi su se raširili po Aziji i Evropi. Pod uticajem različitih faktora nove sredine, pretrpeli su niz promena.

Švajcarska

Od njih su nastale i mnoge rase pasa, pa i starorimski molosi, koje su Rimljani upotrebljavali za lov, kao ratne pse i pse čuvare. Pretpostavlja se da su za vreme galskih ratova ovi psi dospeli do današnje Švajcarske. S vremenom se od njih je razvilo nekoliko rasa planinskih pasa na ovom području, koji su upotrebljavani kao čuvari i pomoćnici za vuču kolica i nošenje tereta.

Nastanak bernardinca vezan je za osnivanje jednog manastira u Švajcarskoj. Monasi su u 11. veku na planinskom prevoju Velikog Sv. Bernarda, na 2.469 metara nadmorske visine, osnovali prenoćište kao utočište za putnike i hodočasnike. Tamo su se za zaštitu i čuvanje gajili veliki planinski psi. Direktni preci bernardinca bili su veoma rasprostranjeni u okolini manastira. To su bili veliki seoski psi.

Namena

Postojanje bernardinca dokumentovano je već 1695. godine slikom i pisanom reči u jednom aktu iz prenoćišta. Iz zapisa od 1707. godine gajeni su kao psi za pratnju, čuvanje i nošenje tereta. Psi iz manastira su se naročito isticali kao spasioci putnika izgubljenih u snegu i magli. Na mnogim jezicima objavljene su hronike o psima koji su spasli mnoge ljude od bele smrti, a poznata su i usmena predanja o Napoleonovim vojnicima koji su 1800. godine prešli ovaj prevoj i pisali o ulozi bernardinca kao spasioca.

Popularnost

Vrlo brzo rasa je postala poznata i van granica matične zemlje i proširila se po Evropi i SAD. Na popularizaciju rase dosta su uticala pisanja ali i legende o velikoj hrabrosti i požrtvovanosti ovih pasa kao spasilaca. Jedan od najpoznatijih bernardinaca je Bari, koji je, prema predanjima, za vreme svog života spasao više od 40 ljudi. Takođe, za ovog psa se vezuje i legenda da je prilikom jednog spasilačkog pohoda pronašao i na svojim leđima doneo dečaka koji je bio zarobljen u smetovima.

bernardinac

Zanimljivosti

U SAD, bernardinac po imenu Plinlimon postao je poznat 1883. godine zahvaljujući težini od 95 kg. Njegov vlasnik je bio jedan glumca, a on je tako osvojio titulu najpoznatijeg bernardinca svog vremena. Vlasnik ga je vodio širom zemlje pokazujući ga u pozorištima. Drugi bernardinac po imenu Benedikt V Švarcvald Holf je 1981. upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najteži pas sa 143 kilograma.

Izgled

Bernardinac je veliki pas snažnih kostiju i korpulentne građe. Prema tipu dlake postoje dva tipa bernardinca. Varijetet sa kratkom dlakom ima gustu pokrovnu dlaku koja je ravna, priležuća i kruta, sa dobro razvijenom i gustom podlakom. Varijetet sa dugom dlakom ima srednjedugu, ravnu, pokrovnu dlaku, sa raskošnom podlakom. Preko karlice i sapi dlaka je ponekad blago talasasta.

Narav i nega

Bernardinac je miroljubiv i dobroćudan pas, voli decu i mirno podnosi sve njihove nestašluke. Dobar je čuvar, veran gospodaru, i voli dosta da se kreće. Teško podnosi visoke temperature, pa bi mu leti trebalo obezbediti mirno prebivalište sa mnogo hladovine i dosta sveže vode. Zbog veličine, ovom psu je potrebno dosta hrane, tako da svako ko želi da ga nabavi mora imati na umu da je njihovo držanje poprilično skupo. Njegovu dlaku bi trebalo redovno češljati i održavati njenu higijenu povremenim kupanjem.

Zdravlje

Prosečan životni vek ovih pasa je oko deset godina. Kod njih se često mogu javiti problemi sa displazijom kukova i laktova. Takođe, ni problemi sa tumorima kostiju nisu tako retki. U toku rasta i razvoja posebnu pažnju bi trebalo obratiti na kvalitetnu ishranu uz dodatke u vidu mineralno-vitaminskih suplemenata kako bi se kostur psa razvio kako treba.

Da li znate… da je globalnu slavu rasa dobila zahvaljujući psu iz filma „Betoven” 1992. godine

Činjenice

bernardinac

Osnovna boja dlake bernardinca je bela sa manjim ili većim crvenim pločama (psi sa pločama), pa i sa sasvim crvenobraon plaštom preko leđa i slabina (psi sa plaštom). Raskidan plašt sa belim dlakama koje probijaju pokrivač je dozvoljen standardom. Dozvoljena je i crvenobraon tigravost. Toleriše se braonžuta, kao i crna boja na telu. Na grudima, šapama, vrhu repa, njušci, dozvoljene bele oznake su lisa i fleka. Poželjna je bela kragna.

Visina

70 ‒ 90 cm je visina mužjaka

65 ‒ 80 cm visoke su ženke

Težina

54 – 82 kg teže ovi psi

Vek

10 godina im je prosečan životni vek

Rasa

Hajnrih Šumaher iz Holigena kod Berna počeo je kao prvi 1867. godine da izlaže svoje pse. U februaru 1884. godine otvorena je izdvojena rodovna knjiga, a prvoupisani bernardinac bio je Leon, a i sledećih 28 upisa bili su bernardinci. U Bazelu je 15. 3. 1884. osnovan matični klub Schweizerische St. Bernhards Club. Na internacionalnom kinološkom kongresu bernardinac je 1887. godine priznat kao švajcarska rasa i usvojen je i standard. Od tada je bernardinac nacionalni pas Švajcarske.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here