Psihologija: Pokaži mi psa, reći ću ti ko si

0
2421

Pokazalo se da postoji povezanost između karakteristika vlasnika i rase psa koju poseduje. Recimo, vlasnici opasnijih i agresivnijih rasa takođe poseduju određene sklonosti ka agresivnom ponašanju

 

 

Tekst: psiholog Sanja Dutina za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Da li se suprotnosti privlače ili se sličan sličnom raduje? Psiholozi, a posebno evolucionisti, odavno su potvrdili da u stvari biramo da se udružujemo s onima koji nam liče po fizičkim i psihološkim karakteristikama. Na primeru ljubavnih odnosa, lakše održavamo vezu bez nesporazuma i konflikta s onim partnerima koji su nam slični. Da li to isto važi i za odnos s kućnim ljubimcima, pa i sam izbor kućnih ljubimaca? Uopšte gledano, da bi se pas dobro prilagodio i postao deo porodice, potrebno je da se uklapa po određenim karakteristikama. Vrlo je moguće da kao vlasnici biramo psa koji nam je sličan po ponašanju ili biramo rasu koja ima genetsku predispoziciju da vremenom pokaže određene poželjne crte ličnosti.

Sličnosti

Povezanost vlasnikovih karakteristika ličnosti s karakteristikama psa tek se odnedavno proučava. Test ličnosti koji se najčešće koristi zasnovan je na pretpostavci da se ličnost najbolje može opisati putem pet dimenzija: neuroticizam, saradljivost, otvorenost, ekstraverzija i savesnost. Neuroticizam je ono što zovemo „emocionalnom stabilnošću“ – koliko je neko sklon doživljavanju negativnih osećanja poput depresivnosti, povređenosti, ljutnje, uznemirenosti. Saradljivost označava koliko je neka osoba altruistična, velikodušna, spremna da simpatiše i saoseća s drugim ljudima. Otvorenost uključuje intelektualnu radnoznalost, imaginativnost, potrebu za promenom, nezavisnost mišljenja. Povezana je s inteligencijom. Ekstraverzija označava koliko je neko društven, aktivan, pričljiv, komunikativan, energičan. Savesnost određuje koliko je neko organizovan, vredan, usmeren na izvršavanje zadatka, tačan i pouzdan.

Rasa psa odaje ličnost

Uzimajući u obzir ove crte ličnosti, pokazalo se da postoji povezanost između karakteristika vlasnika i rase psa koju poseduje. Recimo, vlasnici opasnijih i agresivnijih rasa takođe poseduju određene sklonosti ka agresivnom ponašanju. Vlasnici agresivnijih engleskih koker španijela manje su emocionalno stabilni, češće uznemireni i nedisciplinovani od vlasnika manje agresivnih španijela.

Saradljivi ljudi najčešće biraju labradore koji su veoma društveni psi, savesni ljudi biraju buldoge koji su skromni i praktični. Oni koji vode aktivan život i vole da provode vreme napolju, odlučuju se za hrtove i retrivere. Najekstrovertniji vlasnici, po jednom istraživanju, poseduju pastirske pse poput kolija ili nemačkog ovčara. Izrazito emocionalno stabilni vlasnici imaju hrta ili bigla, a najotvoreniji su vlasnici radnih pasa poput dobermana. Najzanimljiviji nalaz u vezi je s vlasnicima pasa za raznodu poput čivave. Njihov izbor se obično označava kao obično pomodarstvo, međutim, sudeći po ovim nalazima, oni su najotvoreniji i najkreativniji. Isak Njutn je recimo posedovao patuljastog špica, koji takođe spada u kategoriju psa za raznodu. To su veoma praktični psi, tako da je Njutn mogao svuda da ga vodi sa sobom, a njegova praktičnost mu je omogućavala da misli fokusira na neke druge stvari. Dakle, hteli to ili ne, rasa psa koju izaberemo ne samo da potvrđuje našu ličnost, već i otkriva njenu skrivenu stranu.

Ličnost vlasnika i ponašanje psa

Jedna studija pokušala je da opiše odnos crta ličnosti i ponašanja vlasnika s jedne, i ponašanja psa s druge strane. Sve ovo su posmatrali tokom njihove kratke interakcije – vlasnik psu daje komandu da sedne, a zatim mu stranac pokazuje loptu pa je sakrije. Pokazalo se da vlasnici visoki na neuroticizmu koriste više gestova, komandi i pokreta rukom kad traže od svog psa da uradi čak i najobičniji zadatak (da sedne ili stane). Takođe, oni na psa gledaju kao na socijalnu podršku i više su vezani za njega, a mnogo manje vremena provode u zajedničkim aktivnostima i igri. Njihovim psima je trebalo duže vremena da reaguju na komande za neke obične zadatke i više su gledali u stranca.

Ekstravertni vlasnici su se više obraćali psima i hvalili ih, a njihovi psi su više gledali u stranca. Ovi vlasnici takođe više vremena provode u igri sa svojim ljubimcima i prisutno je više međusobnog kontakta očima. Slično tome, manje društveni psi s vlasnicima niske ekstravertnosti više su gledali u loptu nego u stranca. Na kraju, psi najsavesnijih vlasnika najviše gledaju u loptu, što ukazuje da su veoma disciplinovani i koncentrisani na zadatak. Očigledno je da su neki aspekti vlasnikove ličnosti povezani sa psećim ponašanjem.

Psi dele slične karakteristike ličnosti sa svojim vlasnicima

Podudarnost pseće i vlasnikove ličnosti istražena je u dve države (Austriji i Mađarskoj) na uzorku od 389 vlasnika i 518 pasa – što znači da su neki vlasnici imali više od jednog psa. Vlasnici su imali zadatak da na testu ličnosti ocene svoje i karakteristike svog ljubimca. Pokazalo se da među njima postoji značajna sličnost i povezanost po svih pet dimenzija ličnosti. Največa povezanost je nađena u slučaju neuroticizma. Vrlo je moguće da anksiozni, neurotični vlasnici nedoslednim ponašanjem i prezaštićivanjem utiču na svoje pse da i oni budu nervozni i da se ne socijalizuju kako treba. Nešto slično se dešava i ljudima koji su u braku ili cimeri, pa vremenom počinju da liče jedni na druge. Međutim, izgleda da u ovom slučaju vreme koje je pas proveo s vlasnikom nije uticalo na njegovu ličnost. Pre će biti da vlasnici pažljivo biraju psa kojeg usvajaju, tako da odaje njihovu sopstvenu ličnost.

Kako bi bili sigurni da vlasnici ne pripisuju i ne učitavaju prosto svoje crte ličnosti svojim najboljim prijateljima, isti test procene uradili su nezavisni posmatrači, članovi porodice. I u ovom slučaju došlo je do preklapanja ličnosti vlasnika i psa po svim dimenzijama osim otvorenosti. Očigledno je otvorenost, odnosno kreativnost i inteligencija, jedino što vlasnici projektuju u svoje pse.

Ako imate više od jednog psa

Šta se dešava kad neko poseduje više od jednog psa? Svaki pas može imati različitu ulogu u porodici, pa i taj poseban odnos prema njima može uticati na to kakvu pseću ličnost biramo. Postoji povezanost neuroticizma vlasnika i psa samo u slučaju prvog koji je dospeo u domaćinstvo. Prvi i drugi pas slični su vlasniku po ekstraverziji. Sve ukupno, tamo gde je prisutno više pasa, svi su komplementarni jedni drugima i zajedno prave sklop ličnosti kakav bi posedovao jedan pas. Dakle, ukoliko posedujemo više ljubimaca, trudimo se da svaki ima po jednu poželjnu karakteristiku, spram uloge koja mu je dodeljena. Kad imamo jednog psa, on ispunjava sve potrebe, od praktične koristi do prijateljstva, pa vodimo računa da nam je što sličniji.

Nalazi pronađeni u Mađarskoj malo se razlikuju od onih iz Austrije. Naime, u Mađarskoj, drugi pas je po svim dimenzijama ličio na svog vlasnika, dok prvi nije ličio uopšte. To možda znači da su drugog psa pažljivije birali nego prvog, upravo zato što se ispostavilo da s prvim nisu osetili neku posebnu sličnost.

Biramo ih isto kao i partnere

Kad sagledamo sve nalaze, izgleda da biramo psa kao i romantičnog partnera – privlači nas onaj tip ili ona rasa s kojom delimo neke karakteristike ličnosti. Ove informacije nemaju za cilj samo razonodu, već mogu biti izuzetno korisne za one ljude koji se tek spremaju da izaberu svog ljubimca. Ako je podudarnost toliko važna, kad bi postojao neki način da u startu ocenimo i izaberemo tačno onog psa koji nam odgovara, verovatno bi ih mnogo manje završilo na ulici ili u azilu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here