7152

Psihologija: Mace pate zbog samoće

Mnogi ljudi i dalje imaju potpuno pogrešnu sliku o mačkama kao potpuno nezavisnim bićima kojima i nije potrebno neko veliko druženje i koje su dovoljne same sebi

 

 

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Mačka

Domestifikacija ili pripitomljavanje mačaka započelo je u starom Egiptu i na Bliskom istoku, a kasnije su mačke počele da se globalno šire po celom svetu. U nekim grobnicama koje su stare više od 10.000 godina mogu se naći mumificirani ostaci mačaka. Istorija njihovog suživota sa čovekom nije uvek bila pozitivna i često su mačke bile izložene bezrazložnim istrebljenjima, pogotovo u srednjovekovnoj Evropi koja ih je često povezivala s kultom đavola, dajući im mnoge negativne osobine. Međutim, ove nezavisne i simpatične životinje uvek su nekako pronalazile način da opstanu i da svojim ponašanjem pokažu višestruku korist u interakciji sa čovekom.

Predrasude

Iako i danas postoje mnoge predrasude o mačkama, sve je više istraživača koji na osnovu novih naučno utemeljenih činjenica počinju da tumače njihovo ponašenje i zakonitosti koje vladaju u mačjem svetu. Taj svet se ne razlikuje mnogo od sveta koji bismo nazvali ljudskim, i sva ponašanja u svetu ljudi lako mogu biti preslikana u svet mačaka. Međutim, mnogo ljudi ne razume da i mačke prolaze kroz ista psihološka iskušenja kao i mi. Možemo slobodno konstatovati da je pogrešna slika u kojoj se mačke svrstavaju u potpuno nezavisna bića kojima i nije potrebno neko veliko druženje i koje su dovoljne same sebi.

Napuštanje

Nažalost, nauka pokazuje da i mačke pate od separacione anksioznosti u odnosu na okolinu u kojoj su odrasle i u kojoj žive. Primećeno je da većina mačaka koje imaju ovakav poremećaj imaju prethodnu istoriju ranog napuštanja od majke ili gubitak svog primarnog mačjeg čopora pre drugog meseca starosti. Naravno, najizraženije simptome imaju mačke koje su nađene na ulici, pogotovo ako se napuštanje dogodilo u prvom mesecu ili dok su još uvek sisale majku. Sklonost ka separacionom strahu takođe se javlja i kod mačaka koje su u domu u kome su jedino u mogućnosti da se druže s ograničenim brojem ljudi. Njihov iznenadni odlazak, odlazak na odmor ili čak dnevno napuštanje može biti uzrok poremećaja u ponašanju.

Simptomi

Rani simptomi poremećaja u ponašanju pre svega se ogledaju u neprestanom mjakanju i vršenju nužde van mesta predviđenog za to. Veoma često počinju da vrše nuždu u krevetu svog vlasnika ili po stvarima (odeća, obuća). Naravno, veoma je lako pogrešno protumačiti ovakve vidove ponašanja kao nekakav vid teranja inata. Međutim, to je uvek poziv u pomoć i pokušaj da mešajući svoje mirise s vašima steknu neku vrstu sigurnosti i privremeno smirenje. Vremenom, javljaju se i druge vrste poremećaja koje se najviše ogledaju u ishrani. Mačke počinju preterano da se goje i pokušavaju stalnim traženjem hrane da privuku vašu pažnju. Često se u kućama u kojima se nalazi mačka koja pati od ovog poremećaja može videti puno zdela s raznom hranom koje su većinom netaknute. Ovde se naravno ne radi o pokušaju da udovoljite mački, već o njenoj strategiji da s vama provede što je moguće više vremena. Vremenom ovakav način ishrane može dovesti do neprirodnog povećanja težine mačke što kasnije može izazvati i druge zdravstvene probleme. Postoji naravno i druga krajnost u kojoj mačka odbija hranu i preterano slabi i uzima hranu samo u određenim situacijama, kad je hranite zalogaj po zalogaj, što traje mnogo više vremena. Naravno, vremena u kome ona zadovoljava svoju potrebu da bude s vama.

Iskustvo

Ovde mogu navesti primer jednog svog pacijenta koji je većinu dana provodio sam. Mačak je imao na raspolaganju velike količine hrane jer se događalo da vlasnici ne dođu i po dva dana. Na kraju je ova obična domaća mačka došla do neverovatnih 18 kilograma (recimo samo da koker španijel teži u proseku 14 do 15 kilograma). Naravno, uginuo je veoma mlad od srčanih komplikacija.

Lečenje

Mačka je pre svega životinja koja voli da se igra. Zato je u lečenju ove vrste poremećaja veoma važno da promenite prostor koji mačku okružuje. Morate joj ostaviti puno mesta za igru, igračke koje će je inspirisati i privlačiti, mesta na kojima može da se sakrije, pa i neke pokretne stvari koje će moći da lovi. Veoma je važno ostaviti slobodnim više površina koje se nalaze na visini na koje će moći da se popne ili na koje će joj biti izazovno da se penje. Može se čak i ostaviti neko mesto na kome je skrivena manja količina hrane, a dolazak do te hrane zahteva da mačka reši neku malu zagonetku (hrana je nečim prekrivena). Takođe je dobro imati i drvo za mačke, koje ima svoje šupljine i svoja skloništa. Nekad im je potrebno ostaviti i prostor za osmatranje spoljašnjeg sveta, ravnu površinu pored prozora, koja će im omogućiti da posmatraju šta se događa napolju.

Saveti

Veoma je važno da praktikujete odlaske i dolaske na koje će se vremenom mačka navići. Svaki put kad odlazite pokušajte da je zabavite nekom igračkom ili nekom poslasticom. Nemojte previše obraćati pažnju na mjaukanje i pokušajte da je u tim trenucima samo pomazite u prolazu čime ćete joj staviti do znanja da to što se događa nije ništa strašno.

Posebno je zanimljivo da danas postoje i terapije koje su bazirane na promeni mirisa u okruženju. Kao što možete nabaviti mirise za kuću koji će vam činiti ugodniji boravak u domu, danas se mogu nabaviti i mirisi koji će učiniti da vaša mačka ima utisak da se nalazi u okruženju u kome borave i druge mačke. Ovaj vid feromonske terapije takođe se pokazao kao veoma efikasan. Kod većine mačaka ostavljanje upaljenog televizora ili radija odlična je terapija jer ostavlja utisak da je neko kod kuće

Na kraju, kao najefikasnija terapija, pokazalo se društvo druge mačke ili čak psa. Društvo druge životinje je uvek siguran put da pomognete svom ljubimcu bez obzira na to o kojoj se vrsti straha radi ili o kom poremećaju u ponašanju je reč.

Medikamenti

Naravno, u slučajevima koji su teži i u kojima ovakvi trikovi i promene u okruženju i ponašanju ne daju efekte, postoji i medikametozna terapija koja takođe može dati veoma dobre rezultate, ali koju mogu prepisati samo veterinari koji se bave ovom oblašću, i kad se proceni da drugi oblici terapija nisu dali zadovoljavuće rezultate.

 

Simptomi separacione anksioznosti

Neprestano mjaukanje

Obavljanje nužde van posude (krevet vlasnika, obuća, odeća…)

Preterano gojenje

Stalno traženje hrane

Mačka odbija hranu i traži da je hranite zalogaj po zalogaj

 

Kako se izboriti

Promenite prostor koji okružuje mačku

Obezbedite joj puno prostora za igru, igračke, mesta za skrivanje, pokretne stvari koje može da lovi

Uredite površine na visokim mestima u stanu i kraj prozora

Sakrijte hranu u stanu koju će tražiti

Promenite mirise u stanu (feromonska terapija)

Ostavite uključen televizor ili radio

Društvo druge mačke ili psa

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *