stock-photo-close-up-boxer-dog-looking-up-316651379

Transfuzija: Krv (i psu) život znači

Trasnfuzija krvi, kao u humanoj medicini, nezamenljiva je i prilikom lečenja pasa. Dragocena tečnost spas je u slučajevima povreda, bolesti ili tokom operativnih zahvata nad našim ljubimcima.

 

 

Izvor: magazin Pas

Kao kod ljudi i kod životinja je moguća “selidba” krvi iz jednog organizma u drugi. Od kada se ova metoda pojavila u 17. veku ona se neprekidno unapređuje i usavršava, a poslednjih godina dobija i svoj konačni oblik – formiranjem zaliha životne tečnosti.

Anemija ili nizak broj eritrocita kod naših četvoronožnih prijatelja najčešće se javlja usled velikog gubitka krvi, pojačanog razaranja krvnih zrnaca, ali i kod zaraznih ili parazitarnih bolesti, kao i neoplazme. Manjak eritrocita u cirkulaciji ima za posledicu poremećaj prenošenja kiseonika, te se javljaju apatija, zamor, ubrzan rad srca, ubrzano i otežano disanje. Primanje krvi druge životinje često je jedini način da se pomogne obolelom psu.

Primanje krvi druge životinje često je jedini način da se pomogne obolelom psu

Krv pasa može da se razvrsta u 13 krvnih grupa. U odnosu na ljude koje karakteriše jedna, psi mogu imati krv više krvnih grupa, što se utvrđuje određenim serumima koji lociraju njihove eritrocitske antigene.

Koji psi mogu da budu dobrovoljni davaoci krvi pitali smo novosadskog veterinara Miloša Savčića, koji je u svojoj praksi imao veliki broj slučajeva u kojima je primenjivao transfuziološke metode.

“Davaoci krvi mogu biti svi zdravi psi, koji su, podrazumeva se, redovno vakcinisani i očišćeni od crevnih parazita. To se ne odnosi na gravidne kuje. Idealne “mušterije” veterinara transfuziologa su životinje starosti između jedne i osam godina. Najčešći davaoci su psi velikih rasa, stabilne psihe, mirne naravi i sa jakim i lako uočljivim venama. Krv se ne uzima od ljubimaca lakših od 25 kilograma. Transfuziološki proces je bezbolan i najčešće prolazi bez ikakvih komplikacija i posledica”, objašnjava Savčić i podseća da su iz kruga donora isključene životinje koje su neposredno primile vakcinu, one koje imaju ugrađene hirurške implante (pločice, žice i sl.) ili uzimaju lekove.

U odnosu na ljude koji daju znatno manju količinu, psi mogu da doniraju i do 20 odsto procenjene ukupne količine krvi, mada im se najčešće uzima znatno manje – oko pet odsto. Psi mogu uzastopno davati krv svake tri nedelje, tokom dve godine.

“Postoje mnoge metode kojima se određuju krvne grupe pasa, ali najpopularnija je DEA (engl. dog erythrocyte antigen) nomenklatura. Određivanje krvnih grupa temelji se na reakciji aglutinacije, odnosno zgrudnjavanja eritrocita. Veoma je važan i “krosmečing” test koji daje odgovor na pitanje koji pas može biti davalac, a koji primalac krvi. To se postiže otkrivanjem antitela na eritrocite uz korišćenje aglutinacije i hemolize, navodi Savčić.

Donedavno u Srbiji nisu postojale nikakve zalihe životne tečnosti. Korak u cilju rešavanja ovog problema napravio je dr Zoran Cvetković, veterinar i vlasnik ambulante “Vet Impuls” u Nišu, koji je otvorio prvu banku krvi za naše četvoronožne prijatelje.

Najčešći davaoci su psi velikih rasa, stabilne psihe, s jakim i lako uočljivim venama

Kako je doktor Cvetković ispričao za magazin „Pas“, potrebe za transfuzijom su se do sada rešavale po principu solidarnosti, ljudi su zvali svoje prijatelje, poznanike ili jednostavno ljude dobre volje.

„To je bio jedini način, jer nije postojalo mesto gde su jedinice krvi mogle da se preventivno skladište. Već sada imamo solidnu bazu i redovno smo u kontaktu s kolegama širom zemlje. Od početka rada kroz ustanovu je prošlo oko 150 donora, a najvećim delom to su psi koji se već leče u našoj ambulanti, redovno vakcinisani i očišćeni od glista“, kaže doktor Cvetković.

25 kilograma je minimalna težina psa koji daje krv

Banke krvi za pse već odavno postoje u svetu, a njihov princip rada je vrlo sličan kao s ljudskom krvlju. Donirane jedinice se prvo obrađuju, a zatim se od njih uzimaju krvni proizvodi koji mogu da se čuvaju duže nego sveža krv. Krvna plazma, kako kaže naš sagovornik, može da se čuva i do pet godina, dok sveža krv ima znatno kraći rok trajanja – najviše 42 dana.

„Krv, odnosno njeni produkti, imaju široku primenu. Koriste se u slučaju povređivanja životinje, trovanja, ili intenzivnog krvarenja. Takođe se koristi i tokom hirurških intervencija, lečenja različitih poremećaja ili bolesti kao što je na primer štenećak“, objašnjava Zoran Cvetković.

Sve do nedavno u Srbiji nije bilo ni govora o stvaranju zaliha pseće krvi. Problem manjka davalaca rešavao se s nogu, potragom za zdravim psom koji bi mogao da bude donor. Česti davaoci krvi u praksi postajali su tako psi veterinara koji su u kriznim situacijama uglavnom bili nadohvat ruke.

“O davanju krvi odlučuje vlasnik. Bez obzira na želju da se pomogne treba biti pažljiv. Budući da se psu najčešće uzima oko 450 mililitara krvi (standardni kapacitet jedne kese) preporučuje se da davalac pre svake transfuzije bude podvrgnut detaljnom veterinarskom pregledu, kao i pojačanom nadzoru posle “bockanja”. Uzimanje krvi nije baš potpuno bezopasno i to svi vlasnici treba da imaju na umu. Transfuzija se odvija uglavnom u stani-pani slučajevima, pa najčešće nema vremena za detaljnu dijagnostiku i stoprocentno utvrđivanje da je donor u potpunosti zdrav”, opominje Savčić.

TRANSFUZIJA KRVI KOD PASA

PREDNOSTI

– Davanjem krvi spašava se život nečijeg ljubimca

– Oticanjem krvi podstiče se rad srca i drugih organa

– Bezbolni i kratki zahvat

 

OPASNOSTI

– Pojava slabosti ili tahikardije kod psa donora

– Mogućnost prenosa bolesti ili mikroorganizama

– Hematomi i problemi sa venama

 

DONORI KRVI NE MOGU DA BUDU:

– Psi male mase i konstitucije

– Gravidne kuje

– Tek vakcinisani ljubimci

– Bolesne i životinje koje uzimaju lekove

– Psi koji imaju ugrađene hirurške implante

 




1 koemntar za “Transfuzija: Krv (i psu) život znači

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *