stene

Savet: Odmeri roditelje, pa izaberi štene

Vlasnici koji su videli samo majku psa pre kupovine, imaju dva i po puta veće šanse da njihov ljubimac ima probleme s ponašanjem.  Ako nisu videli nijednog roditelja onda su šanse da pas ima biheviorističke poremećaje 3,8 puta veće

 

Izvor: magazin Pas

Savet svakog veterinara ili organizacije koja se bavi odgovornim uzgojem pasa je da bi pre kupovine šteneta trebalo da vidite majku. Kad se daje ovakav savet naglasak nije samo na evidentiranju fizičkih nedostataka roditelja, koji bi mogli da budu nasledni, već i na karakteru psa, jer je to često pokazatelj o kakvom se odgajivaču radi.

Profesor Kari Vestgart s Univerziteta u Liverpulu sproveo je novu studiju kojom je pokušao da pruži odgovor na dva pitanja:

  1. Da li postoji veza između problema u ponašanju odraslog psa sa uzrastom u kojem je štene uzeto od odgajivača?
  2. Da li postoji veza između problema u ponašanju psa i činjenice da vlasnici nisu videli jednog ili oba roditelja šteneta pre nego što su ga kupili?

Na samom početku studije identifikovani su vlasnici pasa koji imaju probleme u ponašanju. Takvi psi su smešteni u grupu „slučaja“.

Druga grupa koja je nazvana „kontrolna“, formirana je od pasa koji su odlazili kod istih veterinara kao i psi „slučaja“. Ovo je urađeno kako bi profesor Vestgart smanjio verovatnoću da se kučići iz dve grupe drastično razlikuju u načinu ophođenja, kvaliteta brige koju im vlasnici pružaju i slično. Naprotiv, trebalo je da ovi psi imaju što više sličnosti, izuzev jedne – „kontrolni“ psi nisu imali biheviorističke probleme.

Procena veterinara je bila da vlasnici pasa iz druge grupe ne bi sakrivali probleme u ponašanju svojih ljubimaca ako bi oni u nekom slučaju postojali. I rasni psi i mešanci su se nalazili u obe grupe, a takođe se pazilo na to da bude približno isti broj tipova rasa (ovčari, lovački psi, psi „igračke“…)

Najčešći bihevioristički problem u grupi „slučaja“ bila je agresija prema drugim psima i ljjudima. Prosečan uzrast prve grupe pasa je bio dve godine, a druge pet godina. To nije iznenađujuće s obzirom na to da kučići u adolescenciji najčešće ispoljavaju probleme u ponašanju. Odnos kastriranih/sterilisanih pasa je bio identičan u „kontrolnoj“ i grupi „slučaja “ – 28% je bilo plodno, a ostatak je bio kastriran/sterilisan.

Rezultati studije su pokazali da štenci koji su uzeti u šestoj, devetoj i desetoj nedelji imaju manje šanse da postanu problematični psi, nego oni koji su odvojeni od majke u osmoj nedelji. Ovi rezultati su iznenađujući i pored činjenice da su neka ranija istraživanja pokazala da štenci uzeti u šestoj nedelji imaju manje šanse da kasnije pokažu neke biheviorističke smetnje. Iz ovoga bi moglo da se zaključi da uzimanje mlađih štenaca omogućava da oni na vreme budu adekvatno socijalizovani. Takođe, može se pretpostaviti i da, ako se pas uzima od lošeg odgajivača, onda će ranije odvajanje od majke onemogućiti negativan uticaj.

Glavni zaključak je – ako su ljudi videli samo majku šteneta pre kupovine, šanse su dva i po puta veće da se pas nalazi u grupi „slučaja“, nego u „kontrolnoj“ grupi. Vlasnici koji nisu videli nijednog roditelja pre uzimanaj psa imaju čak 3,8 puta veće šanse da njihov pas razvije probleme u ponašanju.

Ispitanici su naveli nekoliko razloga zbog kojih nisu videli nijednog roditelja šteneta pre kupovine:

– Odgajivač je doneo psa kod nas kući.

– Štenetu smo mi drugi vlasnik.

– Sastali smo se s odgajivačem u hotelu ili na nekoj drugoj „neutralnoj“ lokaciji.

Ovakvi odgovori ukazuju na to da su velike šanse da su štenci u stvari kupljeni iz takozvanih „psećih fabrika“, koje su poznate po tome da uzgajaju pse u nehumanim uslovima i da su usmerene isključivo na profit, zanemarujući dobrobit životinja. Odgovori vlasnika navode na takav zaključak, jer je poznato da neodgovorni odgajivači na sve načine pokušavaju da sakriju poreklo životinja i „fabrike“ u kojima ih razmnožavaju. Ipak, ovo se ne može uzeti kao aksiom. Treba uzeti u obzir i da dolazak u odgajivačnicu koja ima evidentno loše uslove za život ne odvrati uvek buduće vlasnike od kupovine. Naprotiv, neki od njih se sažale na štence i onda ih kupuju u želji da im pomognu. Što je pogrešno, jer se na taj način samo potpomaže industrija nehumanog „štancovanja“ kučića. U razvijenim zemljama postoje ozbiljne kazne za one koji se bave takvim uzgojem pasa, a posebne policijske jedinice rade na njhovom pronalaženju i zatvaranju.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *