Zašto su psi toliko druželjubivi? - Pet Magazine
muskarac i pas
Od petmagazine.rs - 03/11/2020

Zašto su psi toliko druželjubivi?

Biološkinja Bridžet fon Holdt i njen tim sa Univerziteta Prinston su proučavali genetsku osnovu pasa i vukova u želji da otkriju zašto su psi toliko druželjubivi i kako su nam postali najbolji prijatelji

Izvor: National Geographic

Studije su pokazale da su psi društveniji od vukova odgajanih u sličnim uslovima i da generalno obraćaju više pažnje na ljude i njihove komande i želje.

Bridžet fon Holdt se zapitala koja je potencijalna genetska baza koja uzrokuje ove razlike, pa je odgovor potražila u evolucionoj biologiji.

Studija, koja je objavljena u časopisu Science Advances, otkrila je interesantne rezultate: druželjubivi psi imaju mutaciju dva gena GTF2I i GTF2IRD1.

Gubitak ovih gena kod ljudi dovodi do Vilijamsovog sindroma, koji se karakteriše neobičnim izgledom lica, razlikama u ponašanju i tendenciji da vole svakoga. 

Bridžet sumnja da ova varijacija gena kod pasa koči njihovu normalnu funkciju vodeći do istih problema kao i kod ljudi sa Vilijamsovim sindromom.

Kako je došlo do ovih otkrića

Bridžet je pre sedam godina u saradnji sa Monikom Udel sa Univerziteta u Oregonu proučavala genome psa i vuka i identifikovala mutacije gena WBSCR17 do koje je došlo prilikom odvajanja pasa od vukova, objavljeno je u časopisu Nature.

Bridžet i Monika su 2014. godine uradile seriju novih eksperimenata sa 18 pasa različitih rasa (uključujući jazavičara, Džek Rasel terijera i Bernskog pastirskog psa) i 10 vukova u kavezima.

Naučnici su trenirali sve pse da otvore kutiju koja sadrži deo kobasice, a potom su ih zamolili da otvore kutije u tri različite situacije: u prisustvu poznate osobe, u prisustvu nepoznate osobe i bez prisustva ljudi.

U sva tri scenarija, vukovi su nadmašili pse, a razlika je postala još uočljivija kad su psi morali da otvore kutije u prisustvu ljudi. 

– Ne radi se o tome da nisu uspeli da reše slagalicu, već su bili previše zauzeti posmatranjem ljudi, kaže von Holdt. 

Za potrebe nove studije, Bridžet je sprovela dodatnu analizu dela genoma koji okružuje izmenjeni gen WVSCR17 kod većeg uzorka pasa i vukova, a osim potvrđenih ranijih otkrića da je ovaj gen različit kod pasa i vukova, otkrila je i da su dva gena GTF2I i GTF2IRD1 takođe različita.

Proces pripitomljavanja vukova počeo je pre više od 20.000 godina kada su ljudi one mirnije sklanjali u kampove i hranili. To je prouzrokovalo potpun pripitomljavanje vukova koji su evoluirali u pse kakve danas poznajemo.

Related Posts

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *