Jedna od nedavnih naučnih studija otkrila je da način na koji se obraćamo psima, posebno korišćenje emotivnog tona i “bebećeg” jezika, ima pozitivan uticaj na njih. Dok je uobičajeno da roditelji pričaju sa decomkako bi ojačali vezu, ista praksa može biti korisna i u komunikaciji sa psima. Iako se vlasnici pasa često obraćaju svojim ljubimcima emotivnim tonom, poput rečenica “Ko je najbolji pas?” i sličnih, naučnici sa Univerziteta Jork u Velikoj Britaniji želeli su da saznaju da li takav način komunikacije ima stvaran učinak na pse.

Piše: Pet magazine

Istraživači su otkrili da način na koji se ljudi obraćaju psima ima sličnosti sa načinom na koji se obraćamo bebama. Tepanje i specifična intonacija, koja je često prisutna u komunikaciji sa psima, pomaže im da se lakše povežu sa ljudima i da bolje razumeju emocije koje im se prenose. Ovaj tip govora je specifičan za zapadnu kulturu, ali je prisutan u većini ljudskih interakcija sa psima.

U okviru studije sprovedena su dva eksperimenta. U prvom je testiran govor koji bismo koristili da se obratimo odrasloj osobi, dok je u drugom govoru korišćen ton i izbor reči specifičan za pse, poput “Dobar pas” ili “Idemo u šetnju?”. Psi su zatim birali sa kim žele da se druže, između dva govornika. Rezultati su pokazali da su psi u gotovo 100% slučajeva odabrali osobu koja im je govorila specifičnim jezikom za pse, što sugeriše da oni reaguju više na emotivni ton nego na same reči.

Studija takođe ističe interesantan fenomen – mnogi vlasnici su primetili da psi često nagnu glavu kad im se obrate, što je ponašanje koje im pomaže da bolje lociraju izvor zvuka. Psi imaju pokretljive ušne školjke, što im omogućava da precizno odrede smer i udaljenost zvuka. Takođe, kroz ovo ponašanje, psi pokušavaju da bolje razumeju tonove koji se povezuju sa nagradama, poput šetnje ili poslastica.

Stručnjaci za ponašanje pasa ističu da psi ne samo da reaguju na naše reči i ton, već i na naše izraze lica, govor tela i pokrete očiju. Naginjanjem glave, pas pokušava da bolje sagleda našu facijalnu ekspresiju i dobije dodatne informacije o tome kako se osećamo. Psi mogu prepoznati čak i naše emocije kroz miris. Naime, istraživanja su pokazala da psi mogu detektovati promene u našem mirisu koji se javljaju kada smo pod stresom ili srećni. Takođe, psi imaju sposobnost da reše jednostavne probleme i koriste alatke, kao što je slučaj sa psima koji su naučili kako da otvore vrata ili pređu prepreke da bi došli do hrane. Sve ove sposobnosti ukazuju na to koliko su psi zaista emocionalno povezani sa svojim vlasnicima.