Morski sisari prilagođavaju vreme koje provode pod vodom u zavisnosti od količine kiseonika u vazduhu koji su udahnuli pre ronjenja, izveštavaju istraživači u izdanju “Science” od 21. marta. Ovaj zaključak sugeriše da sive foke (Halichoerus grypus) prepoznaju nivo kiseonika u svojoj krvi, sposobnost koja im pomaže da izbegnu utapanje prilikom ronjenja koja mogu trajati i do sat vremena.

Piše: Pet magazine

Sisari moraju da unose kiseonik da bi preživeli. Međutim, većina njih obično ne može da detektuje prisustvo kiseonika u krvi. Umesto toga, većina se oslanja na efekte povećanog ugljen-dioksida kao pokazatelja smanjenog kiseonika. Kod ljudi, povećanje količine ugljen-dioksida u krvi, što se prati putem senzorskih organa u karotidnim arterijama, izaziva kratkoću daha, želju za vazduhom i paniku. Na kraju, osoba može da izgubi svest.

PROČITAJ JOŠ

31. januara se obeležava Međunarodni dan zebri – životinja koje nas uče solidarnosti

Novo pravilo u Australiji zabranjuje boravak psima na plažama, ako nisu na povocu

Pronađena mačka koja je pre 2 meseca nestala u požarima u Los Anđelesu (VIDEO)

Međutim, morski sisari, koji većinu svog života provode pod vodom, ne mogu da dozvole da im nivo kiseonika opadne do tačke gubitka svesti, kaže ekolog Kris Mek Najt sa Univerziteta St. Andrews u Škotskoj. “Postojao bi ogroman evolucioni pritisak da se razvije adaptacija ili osobina koja sprečava to, ili barem značajno smanjuje rizik od toga.”

Da bi otkrio koja bi to adaptacija mogla biti, Mek Najt i njegove kolege su izvršili istraživanje na šest mladih sivih foka iz obližnje divlje populacije. Jednog po jednog, životinje su plivale u bazenu, prelazeći 60 metara između podvodne hranilice i komore za disanje sa kontrolisanim koncentracijama gasova. Koristile su se četiri kombinacije gasova: jedna koja je oponašala uobičajeni vazduh (21% kiseonika i 0,04% ugljen-dioksida), jedna sa koncentracijom kiseonika otprilike dvostruko većom od uobičajene, jedna sa koncentracijom kiseonika otprilike pola uobičajene vrednosti, i mešavina sa standardnim sadržajem kiselnika, ali sa koncentracijom ugljen-dioksida 200 puta većom nego u uobičajenom vazduhu. Istraživači su zabeležili 510 pojedinačnih ronjenja kod svih životinja.

Sive foke su u proseku provodile oko četiri minuta pod vodom nakon što su udahnuli uobičajeni vazduh. Što je više kiseonika bilo dostupno, duže su ostajale pod vodom tokom svakog ronjenja, i obrnuto.

Zbog toga što su tuljani sami donosili odluke o vremenu provedenom pod vodom, a nikada nisu bili u opasnosti od opasno niskog nivoa kiseonika zbog kratkih ronjenja, verovatno su bili svesni svojih nivoa kiseonika u krvi i prilagođavali svoje ponašanje u skladu s tim, kaže Mek Najt.