Svake godine saznajemo nešto više o tome kako životinje komuniciraju među sobom. Tako recimo nova istraživanja pokazuju da slonovi pozdravljaju jedni druge mahanjem ušima i stvaranjem zvukova, kitovi prilagođavaju svoje zvučne signale u zavisnosti od konteksta, a kolonije krtica čak imaju svoje “akcentе”. Jasno je da je komunikacija u životinjskom svetu veoma kompleksna, ali postavlja se pitanje: da li je moguće da životinja nauči jezik druge vrste?

Piše: Pet magazine

Iako je reći – jezik, zapravo korisna metafora kada razmatramo kako jedna vrsta razume drugu, životinje ne koriste jezik na način na koji to rade ljudi, piše Live Science. Simon V. Taunsend, profesor antropologije na Univerzitetu u Cirihu, objašnjava da naučnici proučavaju specifične posebnosti komunikacije, kao što je to da određeni zvuk ima određeno značenje.

PROČITAJ JOŠ

31. januara se obeležava Međunarodni dan zebri – životinja koje nas uče solidarnosti

2. februara se obeležava Dan ježeva – malih, ali veoma važnih stvorenja

20. februara se u Americi obeležava Nacionalni dan ljubavi prema ljubimcima

Jedan od najboljih primerа u razumevanju zvukova drugih vrsta su ptice. Istraživanje migracije ptica pevačica sugeriše da one koje migriraju same mogu da razumeju pozive drugih vrsta ptica na svom putu, što im možda pomaže da ostanu sigurne tokom dugog putovanja. Iako istraživanje pokazuje da postoje uzorci u vokalizacijama, još uvek nije moguće tačno dešifrovati šta ptice govore jedne drugima.

Međutim, sposobnost da nauče sve različite zvukove podrazumeva ne samo razumevanje, već i sposobnost njihovog korišćenja. Tu se ističe drongo (Dicrurus adsimilis), mala crna ptica koja se nalazi u Africi. Drongosi prate druge životinje u nadi da će ukrasti deo njihove hrane. Studija je pokazala da drongosi koriste svoje vlastite uzbunjivačke pozive – zvuke koji označavaju dolazak predatora – kako bi naterali merkate da se sklone, čime omogućavaju sebi da dođu do hrane.

Međutim, ova taktika dovodi do situacije u kojoj merkati više ne reaguju na ove lažne uzbune. Tada drongosi počinju da imitiraju uzbune drugih ptica ili čak same merkate, kako bi nastavili da koriste ovu taktiku i dobiju hranu. Ovaj način pokazuje da drongosi mogu da prepoznaju alarmne pozive drugih životinja i da ih nauče koristiti u svoju korist. Iako još nije jasno da li drongosi to rade svesno kako bi prevarili druge životinje, ovaj fenomen sugeriše da životinje mogu biti fleksibilni učenici.

Ovaj istraživački rad sugeriše da životinje mogu učiti od drugih vrsta, ali još je misterija koje vrste i na koje sve načine.