Svetski dan nilskih konja koji se obeležava 15. februara slavi ove životinje i podstiče ljude da preduzmu mere kako bi sprečili njihovo izumiranje. Da li ste znali da su pre 1909. godine naučnici stavljali nilske konje u istu grupu kao i svinje? Uprkos spoljašnjim sličnostima sa svinjama ili divljim svinjama, nilski konji su blisko povezani sa kitovima, delfinima i pliskavicama.

Piše: Djole dog

Nilski konji (Hippopotamus amphibius) su poluvodni sisari koji su poreklom iz podsaharske Afrike. Biljojedi su i mogu da teže do 2.000 kg, što ih čini trećim po veličini kopnenim sisarima posle slonova i nosoroga. Nilski konji se prvenstveno nalaze u rekama, jezerima i mangrovskim močvarama.

Nilski konji provode 16 sati od 24 sata u danu potopljeni u vodu da bi svoja ogromna tela ohladili, otuda i naziv “nilski konj“, što na grčkom znači “rečni konj“. Nilski konji provode veliki deo svog života u vodi, gde se rashlađuju i štite od sunčevih opeklina. Iako im je voda dom, tokom noći izlaze na obalu kako bi se hranili travom. Na kopnu se povremeno mogu videti u grupama koje mogu brojati i do nekoliko desetina jedinki.

Nilski konji su vitalni za afričke reke i jezera. Njihov čvrsti otpad obezbeđuje ekosistemu ogromnu količinu hranljivih materija i pomaže određenim vrstama riba. Nilski konji igraju značajnu ulogu u svojim staništima, jer jedu velike količine biljaka, što pomaže u kontroli vegetacije u rekama i jezerima. To, zauzvrat, može uticati na kvalitet vode i očuvanje ravnoteže u lokalnim ekosistemima.

Nilski konji su trenutno klasifikovani kao vulnerable (ugroženi) od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). Njihov broj opada zbog gubitka staništa, ilegalnog lova zbog mesa i zuba, kao i smanjenja dostupnosti hrane i vode.

Postoje dve vrste nilskih konja koje su trenutno prepoznate:

Nilski konj (Hippopotamus amphibius) – Ova vrsta je najpoznatija i najšire rasprostranjena. Živi u rekama, jezerima i močvarama Sub-saharske Afrike. Nilski konj je poznat po svom masivnom telu, kratkim nogama i velikim ustima, a koristi vodene ekosisteme kao mesto za rashlađivanje i zaštitu od sunčevih opeklina. Iako je u prošlosti bio brojan, danas je ugrožen zbog gubitka staništa, ilegalnog lova i drugih pretnji.

Pigmejski nilski konj (Choeropsis liberiensis ili Hexaprotodon liberiensis) – Ova vrsta je mnogo manja od običnog nilskog konja i nalazi se u zapadnoj Africi, posebno u Liberiji i Gvineji. Pigmejski nilski konj je biljojed i uglavnom nastanjuje močvarna područja, a karakteriše ga manja veličina tela, kao i nešto kraći nos i usta. Ova vrsta je takođe ugrožena, pretežno zbog gubitka staništa i lova.

Iako obe vrste pripadaju istoj porodici (Hippopotamidae), pigmejski nilski konj je značajno manji i životni prostor mu je ograničeniji. Oba su ugrožena zbog ljudskih aktivnosti, ali pigmejski nilski konj se smatra još ugroženijim u poređenju s većom vrstom.

Zanimljive činjenice o nilskim konjima:

• Nilski konji zapravo ne plivaju. Umesto da plivaju, nilski konji hodaju ili trče duž korita.
• Nilski konji imaju prirodnu kremu za sunčanje. Kada se sunča, nilski konj luči masnu crvenkasto-narandžastu sluz koja štiti njegovu kožu od ultraljubičastih zraka i štetnih bakterija.
• Nilski konji su povezani sa kitovima. Nilski konji i kitovi dele iste poluvodene pretke koji su živeli pre oko 54 miliona godina.
• Nilski konji imaju kljove kao zube. Prednji zubi nilskog konja su kljove koje koriste za odbranu od pretnji.

Svetski dan nilskih konja služi kao podsećanje na to koliko je važno očuvati ovu vrstu i omogućiti joj sigurno okruženje za život u divljini.