Mada najbrojniji, psi i mace nisu jedini životinjski članovi naših porodica. Mnogi se opredeljuju za glodare ili ptice, koji su manje zahtevni, a drugi, opet, pored pasa i mačaka, vole da gaje i druge životinje. Veterinar Ivan Radosavljević, koji radi u veterinarskoj apoteci, na osnovu sopstvenog iskustva primećuje da su, nakon vlasnika pasa i mačaka, najbrojniji ljudi koji imaju glodare, posebno kuniće, zamorce i hrčke.

Piše: Pet magazine

PROČITAJ JOŠ

Bura negativnih reakcija: U Sloveniji predloženo uvođenje poreza na pse

Kraljica Kamila udomila štene nakon smrti voljenog psa

Terapijski pas Daks iz Sinsinatija, zabeležio je 200 poseta ljudima kojima je bila potrebna pomoć

Kunići

Kunići su sitni sisari iz porodice zečeva. Obično žive četiri do deset godina, a domaći kunić može da dostigne i 12. Najdugovečniji pripitomljeni evropski kunić živeo je na Tasmaniji, punih 18 godina. Životni vek divljih kunića je mnogo kraći, pa istočnoamerički ne opstaje duže od jedne godine.

Potiču sa Pirenejskog poluostrva i severozapadne Afrike, a prvi su ih pripitomili Rimljani. Najpopularnije su različite rase patuljastih i malih kunića (ovnoliki, hermelin, reks i angora).

Kao kućni ljubimci, mogu da žive u kavezu ili na slobodi. Kavez mora biti dovoljno velik da kunić ima mesto za hranu, vodu, spavanje, kretanje i igru. U jedan ugao se postavlja wc za glodare, koji redovno mora da se čisti. Na dno kaveza stavlja se slama ili piljevina. Ako borave van kaveza, treba obratiti pažnju na kablove ili otrovne biljke. Kunići vole pre hladnoću nego vrućinu. Zato je onima na otvorenom neophodan zaklon u senci. Loše podnose i promaju.

Idealna hrana im je seno, a treba im davati i sveže povrće i biljke, poput šargarepe, listova brokolija, kelja, blitve, detelinu, cvetove, listove maslačka ili peršun. Jedu i mešavinu semenki. Mada vole voće, ne bi trebalo da jedu jabuke, kruške, banane, breske ili šljive u većim količinama. Važno je da imaju i svežu vodu, a treba izbegavati cveklu, kupus, spanać, paradajz, krompir.

Dobro je obezbediti im i grančice na koje će tupiti kandžice. Pitomi su, druželjubivi i privrženi. Dokaz da je kunić zdrav jeste suva njuškica i živahnost. Vole međusobno društvo, ali samo ako su sterilisani, inače su agresivni.

Zamorci/Morski prasići

Sa velikim očima poput dugmića, među najpopularnije ljubimce spadaju i zamorci, odnosno morski prasići. Dele se na kratkodlake (ravne dlake, rozeta, američki kukmasti, engleski kukmasti, reks, tedi) i dugodlake (šelti, koronet, angora, peruanski, teksel, merino, alpaka, moher). Mogu biti beli, smeđi, crni i šareni.

Zamorci dolaze iz Južne Amerike, gde su ih gajile Inke, a španski konkvistadori, posle osvajanja u 16. veku, preneli su ih u Evropu. Danas postoji devet vrsta, od kojih je napoznatiji domaći zamorac.

Prosečan životni vek kreće se između četiri i osam godina. U pitanju su vrlo nežna i plašljiva bića, koja moraju da se naviknu na ukućane kako bi im dozvolili da ih maze. Vrlo su umiljati i privrženi, izuzetno vole društvo i igru, kao i da se zavlače iza ormana, ispod kreveta ili radijatora.

Životni vek zavisi od toga koliko je zamorcu zdrava ishrana. Jako vole seno, travu i list maslačka, kao i sveže i oprano povrće i voće: šargarepu, celer, krastavac, jabuku, grožđe. Nikako ne smeju da jedu grašak, kupus, prskano voće i povrće, ostatke ljudske hrane.

Žive u kavezu, u koji se kao podloga stavlja piljevina. Nju je neophodno redovno čistiti, da se ne bi skupljale bakterije (minimalno jednom nedeljno).

I zamorci su, kao i kunići, veoma osetljivi na promaju.

Hrčci

Hrčak je živahna životinja koja najčešće živi sama, mada neke vrste egzistiraju u parovima. Životni vek im je dve do četiri godine, a ljudi najčešće drže sirijskog ili zlatnog, ruskog i kineskog. Za ove ljubimce karakteristične su velike kese ispod obraza, gde sklanjaju hranu za kasnije.

Mada se veruje da su noćne životinje, ovi mali glodari najaktivniji su zapravo u sumrak. Brzo se kreću, a mogu i da skaču kada su uplašeni. Osetljivi su, te ako padnu sa visine od preko 20 centimetara, mogu ozbiljno da se povrede.

Hrčcima je potreban što veći i što zanimljiviji kavez, sa mestom u kom bi mogli da se sakriju kada spavaju i da kriju hranu. Kao i kod ostalih glodara, dno je potrebno prekriti strugotinom ili mekim senom i instalirati točak za vežbanje i igračke u vidu tunela ili kalema konca. Važno je da točak bude odgovarajuće veličine, jer, ako je premali, može da izazove probleme sa kičmom, pa čak i artritis.

Hrčak jede semenje, zrnevlje, orahe, lešnike, kukuruz, ovas, raž, oprano voće i povrće. Potrebna im je i čista pijaća voda iz kapajuće bočice, kao i čvrsto drvo za glodanje, da bi trošili zube, koji konstantno rastu. Pikanterija je da za razliku od većine ljudi i životinja, koji imaju dva plućna krila, hrčak ima pet.

Naročito su osetljivi na respiratorne infekcije. Slabovidi su, ne vide jasno i nemaju osećaj za dubinu slike. Važno je i da budu na toplom, jer ako im se kuća nalazi na hladnom mestu, hrčak može pasti u hibernaciju.

Ptice

Među omiljenim kućnim ljubimcima nalaze se i pojedine pevačice.

– Ptice, poput tigrica i kanarinaca, takođe su veoma popularne, dok akvaristi redovno dolaze po preparate za održavanje vode i ishranu ribica. U poslednje vreme raste interesovanje za egzotične vrste, poput afričkih ježeva i guštera, ali ih još uvek ima manje u odnosu na klasične kućne ljubimce  – kaže Radosavljević.

Tigrice su vrsta papagaja i potiču iz Australije, gde žive u velikim jatima, a u Evropu su stigle u 19. veku. Najčešće su zelene, sa prugama na krilima koje podsećaju na šare tigra, međutim, selekcijom su dobijene i bele, žute, plave, ljubičaste i sive. Životni vek im je 10 – 14 godina, a nozdrve su kod mužjaka plave, a kod ženki roze, bele ili smeđe.

Ovo su izuzetno društvene životinje, koje ne vole samoću, čak mogu da se razbole zbog usamljenosti. Tada sebi čupaju perje, pa je dobro da žive u paru, kao i da kavez bude postavljen u prostoriji u kojoj vlasnik provodi najviše vremena. Lako se pripitomljavaju i mogu da nauče da oponašaju ljudski govor i druge zvuke.

Kavez bi trebalo da bude prostran toliko da ptica može komotno da raširi krila i kreće se, a potrebne su joj i prečaga, pojilica, hranilica, merdevine, ljuljaška, igračke, ogledalce, zvonce, posuda sa vodom za kupanje. Na dno kaveza je najbolje staviti pesak i dobro je da on bude zaklonjen od direktnog sunca i promaje. Tigrica bi trebalo nekoliko sati dnevno da leti izvan kaveza, zbog čega je važno da prozori i vrata budu zatvoreni.

Hrane se mešavinom semenki, kao i svežim i neprskanim, dobro opranim voćem i povrćem: jabukama, kruškama, bananama, šargarepom, a neophodna im je i sipina kost kako bi redovno trošile kljun.

Kanarinac dolazi sa Kanarskih ostrva, gde su ga u16. veku pripitomili Španci, a od 17. veka Italijani, Englezi i Francuzi počinju sa ukrštanjem, pa danas imamo oko 320 vrsta kombinacija boja. Životni vek im je od sedam do deset, a zabeleženi su i slučajevi do 18 godina. Mužjaci su obično bolji pevači od ženki, ali ni oni ne pevaju istim intenzitetom cele godine.

Kanarinac živi u kavezu koji mora da bude prostran, da ptica može da leti. Ne sme da bude postavljen na suncu, promaji ili blizu klima-uređaja. U njega treba postaviti hranilicu, pojilicu, prečke i igračke, kao kod papagaja. Sa zalaskom sunca, treba ga prekriti da bi kanarinac imao mir. Pošto ove ptice vole kupanje, treba im ponuditi nekoliko puta nedeljno kadicu s vodom.

Ova pevačica je veoma druželjubiva, ne voli samoću i nije loše da ima partnera, tj. drugara. Vole i da borave napolju, u hladu drveta ili terase.

Hrane se mešavinom semenki za kanarince, jabukama, narandžama, bananama, kruškama, breskvama, ali i spanaćem, blitvom. Povremeno preferiraju tvrdo kuvano jaje. I njima je neophodna sipina kost, sveža voda i minerali.

Radosavljević naglašava da su najčešći kupci, ako zanemarimo one koji žive sa mačkama i psima, vlasnici kunića i glodara. Njima su redovno potrebni stelja, seno i hrana. Takođe, vlasnici ptica često dolaze po vitaminske dodatke, pesak za varenje i specijalizovanu hranu.

Ribice

– Akvaristi su specifična grupa kupaca, koji se interesuju za filtraciju vode, preparate protiv algi i hranu za različite vrste ribica – kaže naš sagovornik.

Ribice su, inače, kućni ljubimci koji se relativno lako održavaju i uz pravilnu negu mogu da žive desetak godina. Male ribe žive kraće. Popularne bete žive samo dve godine. Kao kućne ljubimce počeli su da ih čuvaju najpre u Japanu i Kini. Veruje se da imaju umirujući efekat na one koji ih posmatraju, a kod nas su naročito tražene tropske, koje imaju znatno kraći životni vek. Atraktivni su skalari, ciklidi, tetre, zlatne ribice, trihogasteri… Međutim, treba voditi računa jer neke vrste ne mogu da žive sa drugima.

Akvarijum za ribice bi trebalo da bude smešten dalje od izvora dnevne svetlosti i toplote, temeratura u njemu mora da bude konstantna, a oprema podrazumeva filtere, maske, dekorativne pozadine i postere.

Hrana za ribice je specijalizovana i raznovrsna i važno je s vremena na vreme je promeniti. Većini tropskih riba odgovara prehrana u pahuljicama, granulama i smrznuta, dok neke vrste zahtevaju živu hranu. Alge mogu doprineti raznolikosti u ishrani, ali previše algi pokazatelj je lošeg kvaliteta vode. Neophono je zameniti 25 do 30 odsto vode u akvarijumu na svake dve do četiri nedelje, uz obavezan filter.

Neobični ljubimci

Pored ovih popularnih ljubimaca, veterinari se povremeno sreću i sa neobičnim primercima za ove naše prostore.

– U radu sam se susreo sa vlasnicima afričkih ježeva, koji traže specifičnu ishranu i savete o nezi. Takođe, jedan vlasnik je dolazio po suplemente i UV lampe za bradatu agamu (gušter iz porodice agamida), što nije tako česta pojava. Možda najneobičniji slučaj bio je kupac koji je tražio preparate za negu kože svoje tvorice, jer je imala problema sa iritacijama – konstatuje Ivan Radosavljević.