Dijabetes može da se spreči - Pet Magazine
Pas:
Mačka:
dijabetes kod macaka
Od petmagazine.rs - 29/09/2022

Dijabetes može da se spreči

Ishrana je najčešći okidač za nastanak ovog oboljenja. Na vlasnicima je zato da odaberu odgovarajuću vrstu hrane i vode računa o njenoj količini, kao i da se maksimalno potrude da maca bude aktivna.

 Za nagazin mačka piše dr vet. med. Srđan Obradović

Broj mačaka obolelih od dijabetesa u našoj zemlji naglo se povećao u poslednje dve do tri decenije. Kao glavni razlog uzima se to što smo mački kao klasičnom mesožderu uveli gotovu granuliranu i konzervisanu hranu koja je bogata prostim ugljenim hidratima, kao i činjenica da se životni vek mačaka dosta produžio.

Dijabetes je hronična bolest koja predstavlja nemogućnost pankreasa da proizvede dovoljnu količinu hormona insulina koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata u organizmu, tačnije – ulazak glukoze u ćelije. Šećerna bolest, kako je narodski nazivamo, druga je najčešća endokrinopatija kod mačaka.

Kao posledica nelečene šećerne bolesti dolazi do oštećenja bubrega, neuroloških oštećenja, kome i na kraju smrti. Obolele jedinke mačaka češće obolevaju od raznih bakterijskih i gljivičnih infekcija, i najčešće je reč o urinarnim i infekcijama kože.

Tipovi dijabetesa kod mačaka

Postoje tri tipa dijabetesa kod mačaka:

Tip1 kod mladih jedinki kao rezultat autoimunog oboljenja pankreasa i napada samog organizma na sopstvene B ćelije pankreasa. Retko se javlja.

Tip 2 uzrokovan je oslabljenom sekrecijom insulina. Kod starijih mačaka nastaje zbog nakupljanja amiloidnog polipeptida proteinske komponente u pankreasu.

Tip 3 je sekundarno nastao dijabetes nakon upale pankreasa, hiperadrenokorticizma ili preterane administracije lekova kao što su kortikosteroidi.

Simptomi

Definitivno prvi simptomi koji postavljaju sumnju i vlasniku i veterinaru da maca boluje od dijabetesa jeste značajno povećan unos vode, a samim tim imamo povećano i učestalije mokrenje. Vlasnici često primete i da je njihov kućni ljubimac počeo da gubi na kilaži. Takođe, česti simptomi su i neveselost, smanjena želja za igrom i nesigurno kretanje.

Faktori rizika 

Kad govorimo o mačkama koje su u povećanom riziku od dobijanja dijabetesa valja napomenuti da češće obolevaju kastrirani mačori stariji od šest godina. Glavni faktor rizika za nastanak ove bolesti je ishrana.

Već smo napomenuli da je mačka klasičan mesožder i do pre dve do tri decenije hranili smo ih isključivo mesom i mesnim prerađevinama. Danas ih uglavnom hranimo gotovom granuliranom i konzervisanom hranom koja u sebi sadrži manji procenat mesa, a više ugljenohidratnih komponenti i prostih šećera.

Ugljeni hidrati opterećuju pankreas koji luči insulin. Takođe, danas mačke duže žive nego pre nekoliko decenija, a šećerna bolest je bolest uglavnom starijih jedinki. Stres kome su godinama izložene mačke takođe pogoduje nastanku ovog oboljenja. Treba znati i da preterana, a nažalost veoma česta iako nepotrebna upotreba kortikosteroida može biti okidač.

Sterilizacija mačke

Dijabetes i sterilizacija jesu povezani, ali na indirektan način. Sterilizacijom/kastracijom usporavamo metabolizam i zbog toga su naši ljubimci podložniji gojenju, i uglavnom se gotovo sve jedinke ugoje nakon ovih intervencija. Apetit se povećava, mačke postaju manje aktivne, a sve to povećava šanse za dobijanje šećerne bolesti.

Naravno da postoji i genetski osnov za dobijanje dijabetesa (posebno su predisponirane burmanske mačke kod kojih je šećerna bolest nekoliko puta učestalija nego kod domaćih mačaka), ali najvažniji faktor je ishrana, i tu mi stupamo na scenu.

Vlasnici su ti koji će ograničiti dnevni unos hrane na temelju njegovih stvarnih potreba i, naravno, shodno svojim materijalnim mogućnostima odabrati pravi meni za mezimca. Takođe, mi smo ti koji neće dozvoliti da mačka život provede u spavanju i jelu, već ćemo se maksimalno potruditi da ne zapostavimo njihovu fizičku aktivnost.

Dijagnostika

Dijagnozu uspostavljamo na osnovu analiza urina i krvi. Važno je napomenuti da se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu visine glukoze u krvi, jer se kod mačaka tokom stresnih situacija (kao što su odlasci kod veterinara, sam pregled, terapija, vađenje krvi, boravak u saobraćaju na putu do ambulante) može podići nivo glukoze za koji laik može pomisliti da je dijabetes.

Ovaj sindrom nazivamo poststresna glikemija, i na ovaj način povišena glukoza može biti povišena danima. Zato bi, naravno, osim određivanja visine glukoze trebalo odrediti i visinu parametra serum fruktozamina na osnovu koga ćemo sa sigurnošću znati da li je mačka obolela od dijabetesa.

Ono što raduje jeste da od skoro ovu analizu možemo uraditi i u našoj zemlji u veterinarskoj laboratoriji VETLAB, a ne kao ranije samo u inostranstvu, pa smo rezultate čekali nedeljama.

Druga dijagnostička analiza je nalaz urina pomoću urin-tračica. Mačke obolele od dijabetesa izlučivaće veliku količinu glukoze putem urina, što je veterinaru jasan pokazatelj da je reč o dijabetesu.

Lečenje

Nakon postavljanja pravilne dijagnoze prvo što bi trebalo uraditi jeste promena ishrane. Da li ćete koristiti specijalnu medicinsku ishranu koja je formulisana prema specifičnim potrebama ljubimca ili ćete sami praviti posebnu ishranu za svoju mačku (smanjen unos prostih ugljenih hidrata, dosta mesa) – izbor je na vama, naravno, uz konsultaciju s veterinarom.

Insulin

Da li će upotreba injekcinog insulina biti potrebna odlučiće vaš veterinar na osnovu tipa bolesti i samog toka. Obično se vlasnici obolelih maca obuče da joj sami daju injekcije nakon obroka. Preporučuje se dvokratno davanje jer se pokazalo kao bolji način.

Naravno, važno je biti strpljiv dok se odredi prava doza za ljubimca, pa bi trebalo biti spreman za češće posete veterinaru. Korišćenje insulina ne mora značiti da će tako biti tokom celog života mace.