Uloga ishrane u ovom periodu nije samo da bude podrška zdravlju i vitalnosti već i da pomogne u kontroli i usporavanju hroničnih bolesti koje se javljaju s godinama

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Uspešna borba sa infektivnim bolestima i povećana briga o načinu života i ishrani doprinele su činjenici da je populacija starijih pasa sve veća. Vlasnike to obavezuje da više pažnje posvete i nutritivnim potrebama svojih starijih ljubimaca.

KOLIKO GODINA IMA STARIJI PAS?

Životni vek pasa prosečno iznosi oko 13 godina, ali za male i patuljaste pse on je znatno duži, dok je dosta kraći za velike pse. Na kraći životni vek, osim veličine, utiče i niz genetski uslovljenih bolesti koje se pojavljuju kod čistokrvnih, rasnih pasa. Starijim psima smatramo one koji imaju više od sedam godina ako su srednje veličine, a ako su veliki, onda su stari već od šeste godine. Prema dr Gardneru (suosnivaču Lap of Love Veterinary Hospice ‒ mreže veterinara koji se bave starim kućnim ljubimcima), gerijatrijski period, prosečno, za male pse počinje sa 11,5 godina, za srednje sa 10,2 godine i za velike sa 8,9 godina.

PROMENE

Kod starijih životinja, za razliku od mlađih, ne postoji potreba za promenom vrste hranljivih materija, već se javlja promena u energetskim potrebama po kilogramu telesne težine i u načinu uzimanja hrane. Naravno, hronični zdravstveni problemi koji prate starenje (artritis, dijabetes…) zahtevaju određene modifikacije ishrane. Promene koje nastaju sa starenjem se moraju posmatrati individualno, za svaku pojedinačnu životinju, i ne mogu se generalizovati, odnosno ne možemo napraviti šemu ishrane na osnovu starenja kao jedinog kriterijuma. Ni AAFCO i NRC (američke organizacije na osnovu čijih smernica proizvođači hrane formulišu obrok) nemaju formiran nutritivni profil za seniore.

METABOLIZAM

Opšte promene koje se dešavaju u organizmu starijeg psa povezane su sa metabolizmom, pre svega s promenama u energetskim potrebama i u potrebi za proteinima:

* Bazalni metabolizam se s procesom starenja usporava, smanjuje se procenat mišićne mase i vode, a povećava procenat masnog tkiva. Jedna studija je pokazala da mladi psi imaju 15 do 20 odsto masnog tkiva, za razliku od starijih, koji imaju 25 do 30 odsto masnog tkiva.

* Godine utiču na smanjenje mišićne mase, jer se smanjuju proteinske rezerve neophodne u svim stresnim situacijama. Celokupan proces reagovanja na stresnu situaciju mobiliše rezerve proteina, što znači da stariji psi s niskim proteinskim rezervama predstavljaju vrlo ranjivu grupu, podložnu razvoju bolesnog stanja. Zato je neophodno ishranom im obezbediti visokokvalitetne proteine, koji će organizmu pružiti dovoljnu količinu esencijalnih aminokiselina. Studije su pokazale da je psima u gerijatrijskom dobu potrebno 16 do 24 odsto proteina u ishrani radi održavanja proteinskih rezervi, a dodatne količine proteina mogu biti vrlo korisne u smislu povećanja mišićne mase.

MODIFIKACIJA ISHRANE

Promene u ishrani olakšaće promene u organizmu nastale u „staračkim” godinama:

Gastrointestinalni trakt radi istim intenzitetom u smislu apsorpcije hranljivih materija bez obzira na starost, ali neretko dolazi do opstipacije ili retke stolice. Rešenje može biti u davanju probiotika namenjenih psima, a takođe mogu pomoći i nemasni jogurt dodat preko hrane (i preko suve komercijalne hrane) ili bundeva. Bundeva (pečena ili kuvana) jeste dodatak koji će pomoći psu i u slučaju opstipacije i u slučaju dijareje. Dovoljno je dodati dve do tri kašičice bundeve dnevno u hranu za psa težine deset kilograma radi regulisanja stolice.

Urinarni sistem sa starenjem trpi određene degenerativne promene. Jedna od prvih studija iz kojih su proizašli podaci o promenama i potrebama starijih pasa rađena je na grupi biglova u periodu od 13 godina. Između ostalog, ona je pokazala da je najveći broj pasa s godinama gubio bubrežno tkivo, ali i da gubitak od 75% bubrežnih ćelija nije davao kliničke simptome i promene u krvnoj slici. Ono što je značajno jeste da u ovakvom stanju psi postaju osetljivi na različite stresne situacije, što može biti okidač za bolest bubrega. Posledice su poremećaj metabolizma proteina, gubitak težine i mišićne mase, smanjenje apsorpcije hranljivih materija. Zato je režim ishrane veoma bitan za sva oboljenja bubrega, naročito u starijem dobu. Osim specifične ishrane, trebalo bi obratiti pažnju na unos tečnosti, a korisni dodaci su probiotici, vitamin D i brusnica.

Zglobno-koštani sistem sa starenjem trpi promene u sastavu zglobne hrskavice. Smanjena je produkcija hijalurona, kolagena i hondroitin-sulfata, što za posledicu ima slabiju sposobnost regeneracije. Osim toga, nakon pete ili sedme godine kod nekih pasa dolazi do zapaljenskih promena (osteoartritisa). Bol koji se javlja može uticati na apetit i na samu mogućnost uzimanja hrane. Dodavanje suplemenata koji sadrže omega šest i omega tri masne kiseline, hijaluron, hondroitin-sulfat i glukozamin može znatno poboljšati stanje.

Funkcionisanje imunološkog sistema se menja, smanjuje se imunološki odgovor, a kao posledica javljaju se osteoartritis, maligne promene i povećana osetljivost na infekcije. Kako bi on bolje funkcionisao, delotvorno je dodavanje antioksidanasa u ishranu; pre svega vitamina E i beta-karotena.

Stanje nervnog sistema, naročito mentalna aktivnost i stanje „budnosti” starijeg psa se menjaju ‒ usporavaju. Studije su dokazale (Araujo i ostali 2005) pozitivan uticaj omega tri masnih kiselina (DHA) na zdravstveno stanje i memoriju, a trigliceridi srednjeg lanca poboljšavali su rezultate testova prepoznavanja. Ovi specifični trigliceridi imaju ulogu alternativnog izvora energije za mozak, koji kod starijih pasa delimično gubi sposobnost korišćenja glukoze kao energetskog goriva. Dodaci hrani koji sadrže antioksidanse, zajedno sa omega masnim kiselinama i određenim trigliceridima, deluju podsticajno na funkcionisanje nervnog sistema. Suplementacija neće zaustaviti proces starenja niti prevenirati nastanak CDD (kognitivna disfunkcija pasa), ali je utvrđeno da poboljšava stanje i produžava period vitalnosti i aktivnog ponašanja.

GOJAZNOST

U periodu od sedme do devete godine, zbog smanjenja energetskih potreba psa, postoji realna opasnost od razvoja gojaznosti ili njenog pogoršanja. Zato je neophodno pažljivije posmatrati izgled psa, planirati njegovu ishranu i vreme provedeno u šetnji. Redovne vežbe obezbeđuju mišićni tonus, dobru cirkulaciju i zdravu težinu. Kontrola unetih kalorija uz redovnu šetnju i različite dnevne aktivnosti može obezbediti vitak mišićav izgled.

MRŠAVLJENJE

Veoma stari psi, u gerijatrijskom periodu (nakon desete godine), zahtevaju posebnu pažnju. Mora se insistirati na postojećoj životnoj rutini, na istom vremenu za obroke, kao i na njihovoj vrsti, mirnoj atmosferi u vreme obroka, bez ometanja od strane drugih kućnih ljubimaca. Psi u ovom dobu mogu patiti i od dezorijentisanosti i demencije (CCD) tako da im je potreban stalni nadzor i stimulisanje hranjenja. Često počinju da gube na težini, a razlozi mogu biti:

‒ osećaj ukusa i mirisa se polako gubi, hrana im više nije tako privlačna;

‒ problemi sa zubima i desnima, što otežava žvakanje, naročito suve hrane;

‒ zdravstveni problemi mogu biti razlog za smanjeni apetit.

U ovakvim slučajevima, osim obavezne veterinarske kontrole, trebalo bi psu ponuditi kalorijski bogatu hranu s visokim procentom proteina i probati sve varijante dodataka i promene hrane koje će stimulisati apetit.

Zdravstveni problemi utiču na apetit

Promene u ponašanju u starijem dobu su veoma često posledica hroničnih bolesti koje muče ljubimca. Najčešći starački problemi su:

‒ Hronični bol (osteoartritis, problemi sa zubima…). Pas izbegava aktivnosti, pa čak i one vezane za ishranu. Osim adekvatne terapije, promena načina ishrane može pomoći psu da povrati želju za hranom: meka, ukusna hrana, činija postavljena na mirno mesto ili podignuta na stalak ako je u pitanju pas sa osteoartritisom i bolom u kičmenoj regiji.

‒ Dijabetes pojačava apetit pa pas više jede. Postoji opasnost od gojaznosti ili povećanja već prevelike telesne težine. Odgovarajuća dijetalna hrana će pomoći u smanjenju težine i snižavanju nivoa šećera u krvi.

‒ Sa starenjem se menja aktivnost čulnih organa – sva čula slabe (sluh, čulo vida i čulo mirisa), što može voditi ka smanjenom interesovanju za hranu, smanjenom unošenju hrane i, shodno tome, mršavljenju. Kod pasa koji odbijaju da jedu mora se pokušati s promenom hrane (vlažna umesto suve) i s dodavanjem sastojaka koji će poboljšati privlačnost obroka ili sa zagrevanjem hrane.

Poslastice za starijeg psa

Veliki broj vlasnika koristi poslastice uradi uspostavljanja bliskog odnosa sa psom i poželjnog ponašanja, ali valja znati da one ne smeju biti u količini većoj od 10% ukupnog dnevnog unosa hrane. Njihovo korišćenje može biti podsticajno kao nagrađivanje uobičajenog ponašanja vezanog za dnevnu rutinu: higijenske navike, češljanje, šetnju, jer sa ulaskom u gerijatrijski period pas počinje pomalo da „se zaboravlja”. Dobro bi bilo da to budu zdrave poslastice: mesnate poslastice, povrće i voće. Za psa srednje veličine nekoliko komadića belog mesa, polovina kuvanog jajeta u komadićima, šaka borovnica ili brusnica mogu biti ne samo zdrav deo obroka kojim se unose potrebne hranljive materije već i nagrada za poželjno ponašanje.