Najčešće bolesti kod mačaka - Pet Magazine
Od petmagazine.rs - 15/06/2022

Najčešće bolesti kod mačaka

Osim uobičajenih poseta veterinaru zbog vakcinacije, kastracije i redovnih godišnjih kontrola, vlasnici dovode svoje ljubimce i kada imaju druge zdravstvene tegobe. Za magazin MAČKA dr spec medicine Ana Vukićević navodi neke od najčešćih bolesti koje se javljaju kod mačaka:

TRAUMATSKE POVREDE

U ove povrede spadaju apscesi nastali usled teritorijalnih borbi – kada zubi druge mačke probiju kožu i zaseju bakterije u potkožno tkivo. Obično su to povrede na glavi, prednjim nogama, stomaku, korenu repa. Posle 1-2 dana od ujeda, nakon što su se bakterije razmnožile, nastaje bolni otok na mestu ujeda uz stvaranje gnoja, povišena je telesna temperatura, uvećani lokalni limfni čvorovi, mačka je nevesela i ne jede. Veterinar će ukoliko se nakupilo dosta gnoja otvoriti apsces, očistiti ranu i dati antibiotik. Nekomplikovani slučajevi bivaju izlečeni za 2-3 dana.

Od drugih trauma česti su padovi sa velike visine – sa terase, prozora i sl. (engl. high-rise syndrome), kada usled pada dolazi do šoka, povreda i lomova ekstremiteta, vilice, pucanja dijafragme, povreda grudnog koša i unutrašnjih organa. Zato vlasnici mačaka moraju obezbeđivati terase mrežama, a prozore komarnicima. Teške povrede, takođe relativno česte, jesu traume nastale udarom vozila. U pitanju je urgentno stanje i mačku treba što pre odvesti kod veterinara koji će preuzeti hitne korake za stabilizaciju njenog stanja, a nakon toga sprovesti dalje lečenje.

BOLESTI DONJIH DELOVA URINARNOG TRAKTA

Česte su upale mokraćne bešike nepoznatog porekla, a kod mačora zapušenje uretre – mokraćovoda. Simptomi su u oba slučaja slični – vlasnici primete da ljubimac dugo u pesku pokušava da urinira pri čemu izbaci svega 2-3 kapi, liže genitalije, ponekad ima primesa krvi u urinu, neveseo je i ne jede. Veoma je bitno da vlasnik čim primeti ove simptome mačku odvede kod veterinara, koji će kateterizacijom ili preko trbušnog zida odstraniti nakupljeni urin iz mokraćne bešike, dati neophodne lekove i prepisati medicinsku hranu. Ukoliko ovo stanje potraje, nagomilavaju se štetne materije u krvi (uremija), remeti se rad srca i ishod je fatalan.

Kod starijih mačaka veoma su učestali hronični problem sa bubrezima– u početku nema značajnijih simptoma, da bi kasnije vlasnik primetio pojačanu žeđ i uriniranje mačke. Životinja mršavi, ima slab apetit, često povraća, veoma je dehidrirana, krzno je neuredno i bez sjaja. Ukoliko se na vreme otkrije, ova progresivna bolest se više godina može držati pod kontrolom lekovima i medicinskom ishranom bez fosfata.

RESORPCIJA ZUBA

Kod čak 75% mačaka u nekom delu života nastaju ove promene na zubima. One obično nisu vidljive jer se dešavaju na korenu zuba, i mogu se dijagnostikovati samo radiografski. Međutim, sa razvojem bolesti i daljim oštećenjem zuba javlja se crvenilo oko krune zuba, bol, pojačano lučenje pljuvačke, otežano uzimanje hrane. Terapija se zasniva na vađenju svih promenjenih zuba.

HRONIČNI GINGIVOSTOMATITIS

Stanje koje karakteriše jaka upala gingiva i sluzokože usta koja se širi prema nepcu i ždrelu. Ne zna se tačan uzrok nastanka. Usled veoma bolnog procesa u ustima javlja se anoreksija, otežano uzimanje hrane, neprijatan zadah, balavljenje, ponekad krvarenje iz usta, a krzno je neuredno. Veterinar ovakve mačke mora testirati na infektivne virusne bolesti (FIV, FeLV), analizom krvi proveriti rad bubrega, jetre, kao i da li je u pitanju dijabetes. Terapija se svodi na ekstrakciju (vađenje) zuba, održavanje higijene usta, kontrolisanje upale lekovima, lečenje primarne bolesti, ali  se ovaj problem bez obzira na terapiju povremeno vraća.

VIRUSNE BOLESTI

bolesti koje su česte, teške, neke od njih i smrtonosne. Lako se prenose u mačjoj populaciji (ugrizom, njuškanjem, s majke na plod), obično pogađaju mačiće ili imunokompromitovane odrasle mačke i leče se simptomatski sa neizvesnim ishodom. To su: mačji grip, mačji infektivni peritonitis, virus mačje side, virus mačje leukemije, panleukopenija mačaka i  za većinu od njih postoje vakcine.

TUMORI

Najčešće su maligni kada dolazi do nekontrolisanog umnožavanja tumorskih

ćelija koje se šire u okolno tkivo, dalje putem limfe do regionalnih limfnih čvorova, a odatle putem krvi do udaljenih organa. Najčešći tumori su karcinom skvamoznih ćelija – maligni tumor kože koji se javlja kod belih ili veoma svetlih mačaka i to na nosu, ušima, kapku – mestima sa belom dlakom koja su izložena dejstvu sunčevih zraka. Limfom, ili limfosarkom, je najčešći maligni tumor kod mačaka. Obično ga dobijaju mačke zaražene virusom mačje leukemija (FeLV). Karcinom mlečne žlezde je čest tumor kod starijih mačaka, ali se može prevenirati kastracijom mačke pre prvog teranja. Terapija tumora je kompleksna, a podrazumeva hirurško uklanjanje, hemoterapiju, imunoterapiju.

HIPERTIREOIDIZAM

Često se javlja kod mačaka starijih od 10 godina, gde usled poremećaja rada štitne žlezde dolazi do pojačanog lučenja hormona što dovodi do mršavljenja uprkos pojačanom apetitu, slabe kondicije, povremenog povraćanja i dijareje. Adekvatnom medikamentoznom terapijom ili hirurškim uklanjanjem štitne žlezde bolest se može uspešno kontrolisati.

DIJABETES

Nastaje usled nedostatka hormona insulina ili neadekvatnog odgovora ćelija na insulin. Nivo šećera u krvi raste, mačka učestalo uzima vodu i mokri, mršavi, nevesela je, dehidrirana, krzno joj je bez sjaja, ima slatkast zadah iz usta. Uz adekvatno lečenje i ishranu, bolest se kontroliše i mačke vode normalan, zdrav život.

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *