Dijagnoza urolitijaze znači da je došlo do stvaranja urinarnih kristala ili većih formi urolita najčešće u mokraćnoj bešici i donjem delu mokraćnih puteva psa. Osim formiranja kamenčića urolitijaza podrazumeva i niz kliničkih simptoma koji prate stvaranje kamenčića i posledica su ovog patološkog stanja
Za magazin PAS piše dr vet. med Tamara Stanojević
Urinarni kristali i kamenčići su po sastavu kombinacija organskog materijala i različitih neorganskih jedinjenja. U čak 80% dijagnostkovnih slučajeva pojavljuju se struvitni i oksalatni kristali. Kod pasa se najčešće dijagnostikuje kada su stari između 6 i 7 godina, s tim da je za malo mlađi uzrast karakteristična pojava struvita, urata i cistinskih kamenčića, a oksalatni kamenčići se češće javljaju kod starijih odraslih pasa, onih preko 7 godina.
U nastanku urolitijaze učestvuju različiti faktori: rasna predispozicija, infekcije, maligne bolesti, poremećaj endokrinog sistema, neki lekovi i neadekvatna ishrana. Za tretman urolitijaze bitno je odrediti mineralni sastav urolita jer dijetetski tretman i kompletna kontrola nad problemima koje donosi formiranje urolita moraju biti usmereni ka određenom tipu prisutnih urolita.
Sklonost različitih rasa pasa ka stvaranju kamenaca različitog sastava je registrovana ali i dalje su rezultati studija vrlo varijabilni da bi se koristili u preciznom dijagnostikovanju. Smatra se da će se oksalatni kamenčići češće pojavljivati kod pomeranaca, patuljastih i toj pudli, patuljastih šnaucera, maltezera, jorkšir terijera, ši-cu, bišona i samojeda. Takođe, kod bišona, ši-cu, jorkšir terijera, patuljastog šnaucera i patuljaste pudle nađeni su struvitni uroliti, koji su nađeni i kod jazavičara, pekinezera, mopsa, rase velški korgi, bigla, koker španijel, špringer španijel i labrador retrivera. Cistinski kamenčići su češće pronađeni kod jazavčara, engleskog buldoga, rotvajlera i čivave. Uratni kamenci su karakterističniji za dalmatince, engleske buldoge i patuljaste šnaucere.
Klinički znaci urolitijaze kod pasa zavise od lokacije, veličine i broja kristala, odnosno urolita prisutnih u urinarnom traktu. Uroliti se mogu naći u bešici, bubrezima, ili mokraćnim kanalima. Iako uroliti mogu biti i do nekoliko milimetara u prečniku ili čak veći. Većina varira u veličini od mikroskopskih dimenzija do veličine zrna peska. Početni klinički znaci bolesti donjeg urinarnog trakta uključuju često mokrenje, curenje urina i mokrenje na neodgovarajućim mestima. Krv u mokraći i jak miris amonijaka u mokraći su takođe česti simptomi. Međutim ponekad jedino što vlasnici registruju je da pas duže čuči pri mokrenju ili se napreže ili često lize urogenitalni region.
Iako se struvitni kamenčići mogu javiti kao sterilne forme kod pasa, su oni prvenstveno povezani sa infekcijom, a češće se javljaju kod ženki. U većini slučajeva neophodno je hirurško uklanjanje ovih kamenčića, posebno ako su uroliti na mestima gde ometaju protok urina, blokiraju uretere ili bubrežnu karlicu.
Protokol za sprečavanje ponovnog stvaranja struvitnih urolita uključuje sprečavanje i kontrolu infekcije urinarnog trakta i modifikaciju ishrane. Održavanje urinarnog trakta psa bez bakterijske infekcije je najvažniji faktor za prevenciju struvitne urolitijaze izazvane infekcijom. Treba periodično, na svaka 2 do 3 meseca, raditi urinokulturu kako bi pratili efikasnost režima i ovu dijagnostiku treba nastaviti do 2 godine nakon završetka lečenja antibioticima. Modifikovanje ishrane znači da njen sastav bude takav da ona proizvede umereno kiseli urin i smanjuje koncentraciju struvitnih komponenti. Hrana koja podstiče proizvodnju urina sa preporučenim PH 6.4 -6.6 treba da sadrži dovoljno ali ne i u prevelikoj količini visokokvalitetne proteine.
Mera koja je značajna za sprečavanje ponovnog pojavljivanja je povećanje potrošnje vode kako bi urin bio što više razređen. Kada veterinar potvrdi uspešan odabir hrane za “zakiseljavanje“, ne treba dodavati druge hrane, poslastice ili suplemente bez prethodne konsultacije.
Efikasan tretman za pse sa klinički aktivnim urolitima kalcijum oksalata je njihovo uklanjanje, uz pronalaženje uzroka njihovog nastajanja i prilagođavanje ishrane. Psa treba prevesti na hranu koja će PH urina dovesti na neutralnu vrednost, sa sastojcima koji moraju biti viskokvalitetni i lako svarljivi, odnosno maksimalno biološki raspoloživi. Veterinar će verovatno iskljućiti suplemente, naročito one sa viskim dozama vitamina C. Treba povećati i podsticanje proizvodnje urina radi njegovog “razblaživanja“ i tako smanjiti prezasićenost urina kalcijum oksalatom. Preporučuje se i povećano unošenje tečnosti radi istog cilja: razređivanja urina i smanjenja njegove zasićenosti kalcijum oksalatom. Dobar efekat u tom smislu daje hranjenje konzerviranom ishranom ili dodavanjem vode u suvu hranu neposredno pre hranjenja. Kao dodatak hrani se često uključuje kalijum citrat zbog alkalizacije urina i sposobnosti da spreči ponovnu pojavu kalcijum oksalatne urolitijaze.
Nutritivni faktori za prevenciju kalcijum oksalatnkog kamenca
Faktori rizika za nastajanje oksalatnih urolita uključuju blago smanjen PH urina, povećano izmokravanje kalcijuma, proizvodnja koncentrovanog urina, a moguće i konzumacija dijete koja zakiseljuje urin ili prekomerne količine vitamina C, kao i neke (sistemske) bolesti. Patuljasti šnauceri su najčešće pogođeni ovim problemom, pojavljuju se kao pacijenti u oko 25% slučajeva dijagnostikovane kalcijum oksalatne urolitijaze kod pasa.