Inteligentan i veoma aktivan, malinoa se svetu potvrdio kao pas odličan u radu s policijom i nenadmašan u traganju za narkoticima. On je zvanični službeni pas policije svih zemalja EU, koriste ga i marinci, a kod nas žandarmerija i vojska
Piše: Petmagazine.rs
Malinoa je pas srednje veličine koji na prvi pogled neodoljivo podseća na nemačkog ovčara zbog čega se često dešava da ih ljudi mešaju. Međutim, postoje značajne razlike u telesnoj strukturi i donekle u temperamentu između ove dve rase; najvažnija je da je malinoa manji.
Ova razlika je izuzetno bitna jer malinoa, dakle, može nešto što “Nemac” nikada nije – da komotno živi u stanu.
Što je, priznaćete, velika prednost ako znamo da život u savremenom svetu podrazumeva život u gradovima i podrazumeva da većina populacije u razvijenim društvima živi u stambenim jedinicama.
Osim te prednosti, mnogo stručnjaka kaže da je malinoa mnogo oprezniji i da brže reaguje jer ima bolje reflekse nego njegov daleko poznatiji i popularniji nemački rođak. Reč je o veoma izdržljivom psu blage naravi s kojim čovek može vrlo dobro da komunicira i odlično sarađuje.
Inteligentan i veoma aktivan, malinoa se svetu potvrdio kao pas odličan u radu s policijom; nenadmašan u traganju za narkoticima. On je zvanični službeni pas policije svih zemalja EU, koriste ga i marinci, a kod nas žandarmerija i u nešto manjem obimu vojska.
Takođe, to je pas u koga spasilačke službe imaju najviše poverenja kad je najteže, kad životi vise o koncu. Izuzetno je pouzdan kao gonič stoke, zaštitnik, i vrlo je privržen vlasniku i porodici. Svakako, jedna od najboljih stvari koje je Belgija podarila svetu.
“Malinoa je kratkodlaki, žuto-smeđi pas čiju glavu krasi ‘crna maska’. Reč je o jednoj od četiri vrste belgijskog ovčara koja je ‘nezavisnost’ stekla 1959. godine u Americi, kada je priznata kao autentična rasa – u knjizi “Savršeni pas” piše britanski kinolog Timoti Rejes.
Dalje u analizi ove rase stručnjaci će kao bitnu stavku istaći i njihovu osetljivu stranu, ali i upozoriti da malinoa ne reaguje kad je pred izazovom zvanim surovi trening.
“Karakter malinoa može biti ćudljiv – ili je izuzetno prijateljski nastrojen (što je u velikom broju slučajeva) ili može biti rezervisan i držati se po strani kad se nađe pred njemu nepoznatim osobama. Ali gotovo nikad nisu agresivni – piše Rejes.
Najčešće su veoma intenzivni psi koji vole da budu uključeni u sve porodične aktivnosti. Iz tog razloga nikako se ne preporučuju vlasnicima koji rade prekovremeno ili su često na putovanjima ostavljajući ljubimca kod kuće.
Ovi belgijski psi su brzi učenici i, istina, željni da rade ono što njihovi vlasnici od njih traže, ali vlasnik nikad ne sme zaboraviti da pogrešno vaspitan ili loše socijalizovan malinoa može biti agresivan iz straha, nesigurnosti ili stidljivosti.
Zbog njihovog nivoa energije i osetljivosti, malinoa se preporučuje osobama koje su prethodno imale psa i koje imaju iskustva s obukom – savetuje citirani kinolog.
Ipak, pravilno odgojen malinoa je veoma dobar s decom, posebno ako je rastao pored njih. Uočena je tendencija da se u takvim situacijama ovaj pas prema deci ponaša zaštitnički – baš kao prema stadu.
Malinoa je poreklom iz okoline grada Malinesa u Belgiji, po kojem je, to je jasno, i dobio ime. Razvijen je krajem 19. veka. Tada je na tlu ove zemlje bio prisutan veliki broj ovčarskih pasa čiji je tip varirao, što se naročito primećivalo po pitanju dužine i boje dlake.
U nastojanju da se tipovi pasa što više ujednače, formirala se grupa odgajivača s velikim entuzijazmom koja će kasnije izabrati profesora Aleksandra Reula sa Veterinarske škole iz Kureghema za stručnog vođu uzgoja ove rase. Njegovo ime se s pravom uzima kao ime pravog pionira i osnivača belgijskog ovčara. Rasa je zvanično rođena između 1891. i 1897. godine.
Klub za belgijske ovčare je osnovan 29. septembra 1897. u Briselu, a već 15. novembra iste godine u Kureghemu Aleksandar Reul uspeva da organizuje okupljanje od 117 pasa koji će kasnije poslužiti u izboru najboljih primeraka i produžetku uspešne selekcije ove rase.
U godinama koje su usledile, program uzgoja belgijskih ovčara bio je veoma intenzivan i uključivao je brojna ukrštanja, od kojih su neka bila u veoma bliskom srodstvu.
Prvi detaljan standard objavljen je 3. aprila 1892. godine, koji je rad briselskog kluba, a koji opisuje jednu rasu i tri varijeteta dlake.
Dužina, izgled i boja dlake razdvajaju belgijske ovčare u četiri priznata varijeteta: groenendael (duga, ravna dlaka crne boje), tervueren (duga, ravna dlaka boje meda sa crnim vrhovima i crnom maskom) i laekenoa (srednje duga, oštra dlaka boje meda) i malinoa (kratka, ravna dlaka boje meda i sa crnom maskom).
Na izložbama, Međunarodna kinološka federacija (FCI) sudi svaki varijetet odvojeno.
Aktivan pas koji je uvek na oprezu, eksplozivne energije, uvek spreman na akciju. Pored urođene sposobnosti da brani stado, ova rasa takođe poseduje visokocenjene kvalitete najboljeg odbrambenog psa.
Prilikom ocenjivanja ove rase, potrebno je uzeti u obzir miran i hrabar temperament belgijskog ovčara. Ovoj rasi su potrebni mirno okruženje i redovne šetnje. Malinoa je izvrstan sportski radni pas koji pleni svojom brzinom, eksplozivnošću, željom za radom, hrabrošću i oštrinom kad je to potrebno. U kući i dvorištu stalno je u pokretu i budno motri i čuva svoju teritoriju.
Zbog svoje pokretljivosti, brzine i izdržljivosti gotovo da nema problema s muskulaturom i displazijom kukova, kao neke druge sportske radne pasmine. Malinoa je zbog svojih karakteristika vrlo popularan u svetu radne kinologije, što dokazuju brojni odlični rezultati koje ta pasmina beleži na različitim svetskim takmičenjima sportskih radnih pasa.
U prilog tome govori i da su na poslednja četiri svetska prvenstva za sve pasmine pobednici bili malinoe.
“Suma sumarum, belgijski ovčar je skladno proporcionalan, inteligentan, otporan pas, naviknut na život pod vedrim nebom ali i u stanu, građen tako da može odolevati nepogodama godišnjih doba i atmosferskim promenama. Skladnošću svojih oblika, ponosnim držanjem glave, pas belgijski ovčar postavlja utisak elegantne čvrstine koja je njegov zaštitini znak”, piše Timoti Rejes.
Idealna prosečna visina: za mužjake: 62 cm / za ženke: 58 cm
Limiti se kreću do 2 cm niže i 4 cm više od prosečne visine
Težina: mužjaci oko 25-30 kg / ženke oko 20-25 kg