Jazavičar: Lovac u duši koji uživa u divljini - Pet Magazine
Od petmagazine.rs - 28/11/2022

Jazavičar: Lovac u duši koji uživa u divljini

Jazavičar, nazvan i “tackel” i “dackel”, poznat je iz vremena srednjeg veka. Od goniča uzgojeni su psi koji su trčali bez prestanka i bili su posebno podesni za rad pod zemljom. Od ovih niskonogih pasa, iskristalisali su se jazavičari koji su poznati kao svestrano upotrebljivi lovački psi.

Kinolozi smatraju da je ovaj pas nastao u Nemačkoj, ukrštanjem niskonogog švajcarskog goniča tipa jura sa pinčerom. Od kratkodlakog jazavčara nastala su druga dva varijeteta,koji se od svog predka razlikuju samo po dlaci. Dugodlaki jazavčar nastao je u Nemačkoj početkom XVI veka, ukrštanjem kratkodlakog jazavčara sa španskim i nemačkim španijelima. Oštrodlaki jazavčar je dobro prilagođen za lov, zahvaljujući gustoj dlaci koja ga štiti od hladnoće i povreda, nastao je u XIX veku, ukrštanjem između kratkodlakog jazavčara, šnaucra, dendi dinmont terijera i veroatno, škotskog terijera.

Ovi psi trakođe pokazuje izvanredna ostvarenja iznad zemlje, kao i u sledoglasnom lovu, u cunjanju i na krvnom tragu. Najstarije uzgojno udruženje za jazavičare je Deutsche Teckelklub e. v. osnovano 1888. Jazavičar je tokom decenija uzgojen u tri veličine (standardne veličičine, patuljasti i  kunićar) i tri varijeteta dlake (kratkodlaki, oštrodlaki i dugodlaki).

Izgled

To je nizak, kratkonog pas, pravougaonog tela, ali kompaktne građe, veoma mišićav, sa odvažnim izazivačkim držanjem glave i pozornim izrazom. Uprkos u odnosu na dugo telo, kratke noge nisu ni “sakate”, zdepaste, niti ograničavaju sposobnost kretanja, niti da deluju vižljasto, kao lasica.  Pri odstojanju od zemlje od oko 1/3 visine grebena, dužina tela treba da je u harmoničnom odnosu prema visini grebena, oko 1:1,8.

Varijeteti dleke

KRATKODLAKI

Dlaka: Kratka, gusta, sjajna, ravno priležuća, sa podlakom, nigde se ne pojavljuju mesta bez dlake. Rep odlakan potpuno, finom ali ne prebogatom dlakom. Nešto duže pokrovne dlake na donjoj strani nisu mana.

Boje i obrasci obojensoti

a) Jednobojni – crven, crveno žut, sve sa ili bez crne prošaranosti. Međutim, čista boja je u prednosti i crvena je vrednija od crveno žute. Takođe, jako crno prošaran pas pripada ovoj grupi, a ne pod ostale boje. Bela nije poželjna, ali mala bela fleka (do 3 cm u prečniku) je dozvoljena na grudima. Nos, šape i nokti su crni. Crvena braon nije poželjna.

b) Dvobojni – duboko crna ili braon, svaka sa ružasto braon ili žutim oznakama (palež) iznad očiju, sa strana njuške i gornjim usnama, na unutrašnjoj strani učiju, na predgrudima, na unutrašnjim i zadnjim stranama nogu, na šapama, oko anusa i odatle do 1/3-1/2 donje strane repa. Nos i nokti su kod crnih pasa crni, kod braon pasa su braon ili crni. Bela nije poželjna, ali mala bela fleka (do 3 cm u prečniku) je dozvoljena na grudima. Nepoželjan je jako raširen palež.

c) Tigrasti (prugasti, tigrasti) – osnovna boja uvek je tamna (crna, crvena ili siva). Poželjne su nepravilne bele fleke (nisu poželjne velike ploče). Ne treba da preovlađuju ni tamna niti svetla boja. Boja tigrastih jazavičara je crvena ili žuta sa tamnijom prošaranošću. Nos i nokti su kao kod jednobojnih i dvobojnih.

d) Merle – osnovna boja je uvek tamna (crna ili braon). Izuzetak su crvene mrlje (crveni sa tamnim mrljama). Poželjne su nepravilne sive fleke, kao i bež mrlje (prevelike mrlje su nepoželjne). Niti tamna niti svetla boja ne dominira.

OŠTRODLAKI

Dlaka: Potpuno ravnomerno priležuća, gusta, oštra pokrovna dlaka sa izuzetkom njuške, obrva i ušiju, na celom telu sa prodirujućom podlakom. Meka dlaka na glavi (top knot) I na šapama je izrazito nepoželjna.  Na njušci pokazuje jasno izraženu bradu. Obrve su žbunaste. Na ušima dlaka je kraća nego na telu, gotovo ravna. Rep ravnomerno i dobro odlakan, prisno naležućom dlakom.

Boja i obrasci obojenosti

a) Jednobojni – crven, crveno žut, sve sa ili bez crne prošaranosti. Međutim, čista boja je u prednosti i crvena je vrednija od crveno žute. Takođe, jako crno prošaran pas pripada ovoj grupi, a ne pod ostale boje. Bela nije poželjna, ali mala bela fleka (do 3 cm u prečniku) je dozvoljena na grudima. Nos, šape i nokti su crni. Crvena braon nije poželjna.

b) Višebojni – boja divlje svinje, duboko crna ili braon, svaka sa rižasto braon ili žutim oznakama (palež) iznad očiju, sa strana njuške i gornjim usnama, na unutrašnjoj strani učiju, na predgrudima, na unutrašnjim i zadnjim stranama nogu, na šapama, oko anusa i odatle do 1/3-1/2 donje strane repa. Nos i nokti su kod crnih pasa crni, kod braon pasa su braon ili crni. Bela nije poželjna, ali mala bela fleka (do 3 cm u prečniku) je dozvoljena na grudima. Nepoželjan je jako raširen palež.

c) Tigrasti (prugasti, tigrasti) – osnovna boja uvek je tamna (crna, crvena ili siva). Poželjne su nepravilne bele fleke (nisu poželjne velike ploče). Ne treba da preovlađuju ni tamna niti svetla boja. Boja tigrastih jazavičara je crvena ili žuta sa tamnijom prošaranošću. Nos i nokti su kao kod jednobojnih i dvobojnih.

d) Merle – osnovna boja je uvek tamna (crna ili braon). Izuzetak su crvene mrlje (crveni sa tamnim mrljama). Poželjne su nepravilne sive fleke, kao i bež mrlje (prevelike mrlje su nepoželjne). Niti tamna niti svetla boja ne dominira.

Sve druge predhodno ne pomenute boje i obrasci obojenosti su diskvalifikacioni. Nedostatak pigmentacije je izrazito nepoželjan.

DUGODLAKI

Dlaka: Ravna, sjajna dlaka sa podlakom priležuća po telu, duža ispod vrata i na donjim stranam tela, prevazilazi dužinu ušiju, na zadnjim stranama nogu pravi jasno dužu odlakanost (rese). Najveću dužinu dostiže na donjoj strani repa, tu gradi potpunu zastavu.

Boja i obrasci obojensoti

a) Jednobojni – crven, crveno žut, sve sa ili bez crne prošaranosti. Međutim, čista boja je u prednosti i crvena je vrednija od crveno žute. Takođe, jako crno prošaran pas pripada ovoj grupi, a ne pod ostale boje. Bela nije poželjna, ali mala bela fleka (do 3 cm u prečniku) je dozvoljena na grudima. Nos, šape i nokti su crni. Crvena braon nije poželjna.

b) Dvobojni – duboko crna ili braon, svaka sa ružasto braon ili žutim oznakama (palež) iznad očiju, sa strana njuške i gornjim usnama, na unutrašnjoj strani učiju, na predgrudima, na unutrašnjim i zadnjim stranama nogu, na šapama, oko anusa i odatle do 1/3-1/2 donje strane repa. Nos i nokti su kod crnih pasa crni, kod braon pasa su braon ili crni. Bela nije poželjna, ali mala bela fleka (do 3 cm u prečniku) je dozvoljena na grudima. Nepoželjan je jako raširen palež.

c) Tigrasti (prugasti, tigrasti) – osnovna boja uvek je tamna (crna, crvena ili siva). Poželjne su nepravilne bele fleke (nisu poželjne velike ploče). Ne treba da preovlađuju ni tamna niti svetla boja. Boja tigrastih jazavičara je crvena ili žuta sa tamnijom prošaranošću.

d) Merle – osnovna boja je uvek tamna (crna ili braon). Izuzetak su crvene mrlje (crveni sa tamnim mrljama). Poželjne su nepravilne sive fleke, kao i bež mrlje (prevelike mrlje su nepoželjne). Niti tamna niti svetla boja ne dominira.

VELIČINA

Kako bi se utvrdila veličina i kom varijetetu veličine jedinka ove rase pripada meri se obim grudnog koša, kada pas ima navršenih najmanje 15 meseci, od najviše tačke grebena do najniže tačke grudne kosti sa blago napetom pantljikom. 

Standard jazavičar 

Mužjaci:  preko 37 cm do 47 cm.

Ženke: preko 35 cm do 45 cm.

Patuljasti jazavičar

Mužjaci: preko 32 cm do 37 cm

Ženke: preko 30 cm do 35 cm.

Jazavičar kunićar

Mužjaci: preko 27 cm do 32 cm

Ženke: preko 25 cm do 30 cm.

Temperament

U naravi prijateljski, nije plašljiv, ni agresivan, sa uravnoteženim temperamentom. Pasionirani, izdržljiv, hitar lovački pas. Iako su jazavičari aktivni psi, potrebe za fizičkom aktivnošću mogu biti zadovoljene umerenim šetnjama na povocu ili igri u dvorištu. Jazavičari su prilagođeni životu u gradu, u stanu, ali treba imati na umu da su i dalje lovci u duši koji uživaju u divljini.

Zdravlje

Češći zdravstveni problem koji se javlja kod jazavičara je oboljenje međupršljenskog diksa (diskus hernija). Mogu oboleti i od suvog konjuktivitisa, dijabetisa, iščašenja kolena ali i torzije želudca. Veliki problem jazavičara je i gojaznost. Veliki broj pasa ima tendenciju ka prekomernoj težini, što se dovodi u vezu sa predispozicijama za bolest međupršljanskog diska. Životni vek im je od 12 do 14 godina.

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published.