Pozitivni uticaji terapija uz pomoć životinja dugo su bili zanemareni, ali danas se njihov značaj sve više uvažava. Životinje postaju cenjeni saradnici u terapiji, od psihijatrijskih tretmana i korektivnog obrazovanja, preko rehabilitacionih programa u zatvorima, pa sve do pružanja utehe studentima tokom ispitnih rokova.

Uključivanje životinja u različite vrste tretmana donosi brojne koristi. Istraživanja pokazuju da samo njihovo prisustvo, kao i aktivno učešće u terapijskim procesima, može pozitivno uticati na ljude na više emocionalnih, mentalnih i fizičkih nivoa.

Prednosti terapijskih tretmana uz pomoć životinja

• Fizički nivo: Životinje mogu unaprediti fizičko blagostanje time što utiču na stabilizaciju kardiovaskularnog sistema, stvaraju prijatan osećaj u telu, smanjuju nivo stresa i podstiču veću fizičku aktivnost.

• Mentalno zdravlje: Prisustvo životinja može poboljšati koncentraciju, olakšati usvajanje novih veština i doprineti većoj mentalnoj bistrini.

• Kognitivno-lingvistički nivo: Životinje podstiču veću uključenost u aktivnosti, razvijaju komunikacijske sposobnosti, unapređuju jezički razvoj i olakšavaju povezivanje sa okruženjem.

• Emocionalni nivo: Prisustvo životinja umiruje psihu, smanjuje osećaj usamljenosti, podiže samopouzdanje, donosi radost i može da umanji rizik od ekstremnih emocionalnih reakcija.

• Socijalni nivo: Interakcija sa životinjama podstiče razvoj i unapređenje društvenih veština, uključujući prihvatanje povratnih informacija, spremnost na kompromis i konstruktivno rešavanje konflikata.

• Motorna aktivnost: Aktivnosti u kojima učestvuju životinje podstiču bolje kretanje, bolju koordinaciju i doprinose jačanju ukupne mobilnosti.

Ovi primeri predstavljaju samo deo brojnih benefita koje životinje donose ljudima, potvrđujući njihov dragoceni terapeutski uticaj. U tekstu Mačke terapeuti pročitajte zašto se za mace kaže da su lek protiv depresije.

Terapije uz pomoć životinja kroz istoriju

Korišćenje životinja u terapijske svrhe ima izuzetno dugu i bogatu tradiciju. Još u 9. veku zabeleženo je uključivanje životinja u rad sa osobama sa invaliditetom. Krajem 18. veka, tačnije 1790. godine, zečevi i kokoške bili su uključeni u terapijske programe namenjene pacijentima sa mentalnim oboljenjima. Godine 1867. u Betelu, u Bilefeldu (Nemačka), domaće životinje i konji pružali su podršku osobama sa epilepsijom.

Tokom 1970-ih jedan terapijski pas, poznat pod imenom Skizer, postao je stalni deo psihijatrijske bolnice za decu. Samo dve godine kasnije, 1972. godine, psihoterapeut Boris Levinson objavio je istraživanje koje je otkrilo da trećina njujorških terapeuta koristi kućne ljubimce kao deo svojih tretmana.

Iako je vrednost životinja u terapiji prepoznata veoma rano, moderna praksa danas joj daje potpunu, stručnu i naučnu potvrdu.