Verovali ili ne, ne vole svi ljudi pse. Ali zašto psi potpuno ignorišu nelagodu takvih ljudi i uvek priđu prvo njima?

Profesorka na Veterinarskom fakultetu Univerziteta Džordžija daje odgovor: Verovatno se ne radi o tome da psi namerno biraju ljude koji ih se boje, već o tome kako ti ljudi doživljavaju situaciju.

Izvor: B92.net/ljubimac, Foto: Shutterstock

PROČITAJ JOŠ

Psi i jabuke: Poslastice od ove voćke, saveti i nekoliko recepata

Na koji način mace biraju omiljenu osobu

Percepcija stvara iluziju

Dobro odgojen i socijalizovan pas prići će raznim vrstama ljudi bez diskriminacije. Ali ljudi koji se boje pasa biće svesniji njihove prisutnosti – svaki pokret registrovaće kao “pas mi namerno prilazi”. U stvarnosti, pas samo istražuje prostor i ljude oko sebe.

Ova povišena svesnost stvara iluziju da pas targetira baš njih, iako on možda prilazi svima u prostoriji.

Rana socijalizacija određuje preference

Postoji nekoliko razloga zbog kojih psi biraju određene ljude. Rana socijalizacija igra ogromnu ulogu – ako je pas odrastao okružen ženama, ugodnije će se osećati u ženskom društvu i verovatno će pre pristupiti ženama. Isto važi za muškarce, decu ili starije osobe.

Ove preference nisu diskriminatorne – to je rezultat socijalizacije u ranom detinjstvu.

Paradoks mirnoće – indiferentni su privlačniji

Ovde dolazimo do fascinantnog paradoksa: Ako je osoba indiferentna prema psu, ta osoba može biti privlačnija. Ponekad čak i dobro socijalizovani psi više vole ljude koji su rezervisani od onih koji su prijateljski raspoloženi.

Psi bolje razumeju govor tela nego što to često shvatamo. Mogu da procene ko će biti entuzijastičan (možda čak i pretirano) i ko će biti suzdržan. Osoba koja maše rukama i viče može biti preteća za psa koji traži mir. Nasuprot tome, osoba koja stoji mirno šalje signal: “Neću te uznemiravati” – što za mnoge pse znači sigurna zona.

Plašljivi psi traže mirne ljude

Ako se pas malo boji ljudi ili ne voli da ga maze, sigurno će se osećati ugodnije u društvu osobe koja ne voli pse i koja neće pokušati da ga pomazi. Za plašljivog psa, to je idealna situacija – može da pristupi u svom tempu, bez pritiska.

Ironično, ta osoba koja ne voli pse postaje najsigurnija osoba u prostoriji.

Nije namerno – instinktivno je

Iako se ljudima čini da psi takve stvari rade namerno, realnost je drugačija. Pas se jednostavno oseća bolje u društvu smirene i suzdržane osobe. Zato radije bira onu koja se boji psa (jer je tiha i mirna) umesto one koja ga oduševljeno pozdravlja (jer je bučna i nepredvidiva).

Iz psih perspektive, to je potpuno logičan izbor – smirenost je atraktivna, entuzijazam može biti pretnja. Sledeći put kada vidite psa kako prilazi nekome ko se plaši, znajte – to nije zlonameran izbor, već pas koji traži najsigurniji put.