Univerzitet Chapman u Kaliforniji sprovodi program pod nazivom Furry Friends for Finals, u okviru kojeg studenti mogu da se druže sa štencima nedelju dana pre ispita, što je pokazalo odlične rezultate u smanjenju stresa. Igranje i maženje sa psima dokazano povećava nivo hormona serotonina i dopamina, koji pomaže u opuštanju, a takođe može poboljšati pamćenje i koncentraciju. Ovaj program ima višestruke koristi, jer ne samo da smanjuje stres, već i poboljšava mentalno zdravlje i opšte blagostanje.

Piše: Pet magazine

Prednosti vremena provedenog sa psima su višestruke i ima ih puno. Mi ćemo i ovom tekstu navesti neke najvažnije.

Fizička aktivnost i zdravlje

Vlasnici pasa su fizički aktivniji. Istraživanja, uključujući studije Univerziteta u Misuriju i Virdžiniji, pokazuju da su ljudi sa psima skloniji češćim šetnjama, što podstiče fizičku aktivnost i bolje zdravlje. Deca koja odrastaju u porodicama sa psima takođe su fizički aktivnija i sklona su da provode više vremena na otvorenom, što smanjuje rizik od brojnih bolesti, uključujući gojaznost. Psi, osim toga, podstiču decu da izlaze napolje, što je posebno korisno u vreme kada ih je teško odvojiti od tehnologije.

Prevencija bolesti

Studije pokazuju da vlasnici pasa, koji redovno šetaju svoje ljubimce, imaju manji rizik od razvoja dijabetesa, sa smanjenjem rizika do 33%. Takođe, psi mogu doprineti sprečavanju alergija i autoimunih bolesti kod dece. Istraživanja sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sinsinatiju pokazala su da deca koja odrastaju u porodicama sa psima imaju manju verovatnoću da razviju astmu, čak i ako postoji istorija alergija u porodici. Psi takođe mogu pozitivno uticati na emocionalni razvoj, povećavajući empatiju i samopoštovanje kod dece.

Mentalno zdravlje i socijalna povezanost

Psi ne samo da poboljšavaju fizičko zdravlje, već imaju dubok uticaj na mentalno zdravlje. Istraživanja Univerziteta u Mičigenu pokazala su da prisustvo psa povećava poverenje i intimnost među ljudima, što može poboljšati ljudske odnose. Psi pomažu u smanjenju socijalne izolacije i stidljivosti, čineći ljude otvorenijima za socijalnu interakciju, što je naročito korisno za ljude koji se osećaju usamljeno ili imaju socijalnu anksioznost.

Terapijska uloga i hronične bolesti

Psi imaju i terapeutski učinak, posebno u slučajevima hroničnih bolesti. Istraživanja sugerišu da psi pomažu smanjenju anksioznosti kod osoba sa demencijom, kao i kod dece sa autizmom. Terapijski psi često pomažu pacijentima u bolnicama da se oporave brže i da smanje osećaj bola ili usamljenosti. Takođe, ljudi koji redovno maze pse imaju manju potrebu za lekovima protiv bolova tokom oporavka od operacija, dok vlasnici pasa često imaju bolje ishode u postoperativnoj rehabilitaciji.

Fizičko i psihičko zdravlje

Studije pokazuju da vlasnici pasa imaju niži krvni pritisak u stresnim situacijama u poređenju sa onima koji nemaju kućne ljubimce. Takođe, istraživanja iz “Nacionalnog instituta za zdravlje” ukazuju da su vlasnici pasa imali višu stopu preživljavanja nakon srčanog udara, što proističe iz veze između ljudi i njihovih ljubimaca.

Psi ne samo da donose radost i ljubav, već imaju i značajan uticaj na naše zdravlje i dugovečnost. Provođenje vremena sa psima poboljšava fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje, čineći nas zdravijim i srećnijim.