Sigurno ste nekada poželeli da svom psu možete da pročitate misli. Međutim, vlasnici labrador retrivera sigurno znaju o čemu njihov mezimac najčešće razmišlja – o hrani, razume se. Ali pre nego što svog psa okarakterišete kao alavog i uvek gladnog, malo zastanite. Zar vam nije čudno da baš psi ove rase uvek žele još hrane i proždrljivo žvaču svaki zalogaj, neretko čak i “otmu” zubima hranu iz ruke? Odgovor je naučan – krivi su njihovi geni.

Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Naučni dokaz – Gen POMC i glad

U naučnom članku, nedavno objavljenom u časopisu Cell Metabolism, istraživači su objavili važno otkriće o labrador retriverima. Studija je pokazala zašto su baš labradori najproždrljiviji psi. Istraživači su pre dve godine sproveli studiju u kojoj je učestvovalo 15 gojaznih i 20 labradora koji nemaju problem s viškom kilograma. Cilj je bio istražiti njihove gene i ustanoviti da li je njihova genetska struktura nekako povezana s prevelikom ljubavlju prema hrani.

PROČITAJ JOŠ

10 saveta za dolazak novog mačeta u vaš dom

Zdrava težina kućnog ljubimca – Ključ dugog i kvalitetnog života

Proučavali su gene koji su kod ljudi odgovorni za gojaznost i ustanovili da jedan specifičan gen pod nazivom POMC ima zanimljivu varijaciju. Gojaznim psima nedostaje poslednji deo u DNK lancu ovog gena.

Sprovedena je zatim još jedna studija kako bi se potvrdili ovi nalazi, a ovog puta obuhvatila je 31 labradora. I zaključci prvog istraživanja su potvrđeni. Zaista, oni psi koji su imali višak kilograma imali su “problem” s nedostajućim delom lanca gena POMC.

Ponašanje kao rezultat genetike – Kukanje za hranom

Ne samo da su patili od viška kilograma, već su pokazivali to tako poznato “kukanje” za hranom, cviljenje, balavljenje i “prošenje” hrane od istraživača. Mnogi će reći da ovakvo ponašanje nije svojstveno samo labradorima, ali naučnici i na to imaju odgovor.

Čak 23 odsto labrador retrivera ima ovu varijaciju gena koja ih čini proždrljivima, dok kod ostalih pasmina to nije slučaj. To znači da je gotovo četvrtina labradora – genetski – predisponirana da bude gladna. Njihov mozak (specifično deo koji kontroliše čulo sitosti) nije kako treba povezan na signale da je dovoljno jelo.

Priroda glad – Šta se dešava u mozgu

Labradori sa mutacijom gena POMC jednostavno nemaju istu količinu signala za sitost kao ostali psi. Njihov mozak ne prima sa dovoljnom jačinom signal da su se zasitili. Gde bi normalan pas osjetio zadovoljstvo i dostojnu količinu hrane, labrador i dalje ima osećaj da treba više.

To je kao ako bi neko imao pogrešno postavljenu “bateriju” za glad – ona se nikada ne isključuje potpuno. Zato će labrador videti komad hrane i odmah ga želeti, čak i ako je upravo završio obrok.

Kontrola glad – Šta mogu vlasnici da urade

Prekomerna težina i gojaznost predstavljaju ozbiljan problem kod pasa, sa dugotrajnim zdravstvenim posledicama. Gojazni psi su skloniji dijabetesu, problemima sa srcem, artritisu i drugim ozbiljnim bolestima. Zato je kontrola težine labradora posebno važna.

Iako je vaš labrador genetski “osuđen” da bude gladan, to ne znači da mora biti gojazan. Evo šta možete da uradite:

Stroga kontrola porcija je ključna. Labrador će očekivati da jede više nego što treba, ali vi morate biti disciplinovani. Merite hranu na kuhinskoj vagi – ne pogađajte količinu.

Redovni obroci umesto hrane koja je celo vreme dostupna će vam pomoći. Labrador će znati tačno vreme kada će jesti, što će smanjiti neprekidno “kukanje”.

Niskokalorične poslastice umesto standardnih nagrada – šargarepa, jabuka, ili drugim voćem i povrćem. Voće i povrće su odlična niskokalorična rešenja za gojazne pse.

Vežbanje i aktivnost – labradori vole vodu i igru. Dovoljno fizičke aktivnosti će zapaliti kalorije i ohladiti njihove konstante pozive za hranom.

Konzultacija sa veterinarom je neophodna. Veterinar može da kreira specifičan plan ishrane prilagođen vašem labradora.

Ishrana kao ključ do zdravlja

Pravilna ishrana može značajno poboljšati raspoloženje i ponašanje psa. Kada je labrador na zdravoj težini sa redovnom ishranom, često postaje mirniji i manje obsedan hranom. Znači, obezbjeđivanje zdrave težine ne pomaže samo fizičkom zdravlju – pomaže i mentalnom.

Kvalitet hrane je takođe važan. Hrana bogata proteinima, sa manje praznih kalorija, će zadržati labradora duže sitim.

Geni nisu sudbina

Zato što je vaš labrador naslednim linijama osuđen na neuspešnu glad – nije, to ne znači da mora biti gojazаn ili nesrećan. Iako nemožete promeniti gene, možete promeniti ponašanje. Uz disciplinu, kontrolu porcija, redovnu aktivnost, i veterinarsku pomoć, vaš labrador može živeti dugačak, zdrav, i sretan život.

Sledeći put kada vam vaš labrador baci “glad” pogled, znajte – on to zaista osećа. Međutim, vi ste taj koji će reći “ne” u ime njegovog zdravlja i dugoročne sreće. Ljubav se nekada pokazuje kroz restriktivnost, a ne kroz zadovoljavanje svakog zahteva.