Nauka je odavno utvrdila da je čulo njuha kod pasa oko 10.000 puta osetljivije od ljudskog. Dobro je poznato i da se psi služe njuhom kao univerzalnim čulom i da ga koriste za orijentaciju, merenje vremena i daljine u prostoru, rešavanje problema

Piše: petmagazine.rs

Ne postoji ništa slično iskustvu kada pustite svog psa sa povoca i ne stignete na vreme da primetite da je on već uspeo da se uvalja u nešto što vam se sigurno neće svideti. Postoje tri razloga zašto vaš ljubimac voli da se uvalja u stvari koje nisu baš prijatnog mirisa.

1. Mentalna stimulacija: Psi “vide“ svet kroz nos, a novi mirisi su im neverovatno primamljivi. U stvari, njušenje i mirisanje svega je njihova omiljena radnja. Jedan od načina da nešto zaista dobro namirišu je da se motaju po njemu, dugo noseći miris u krznu, sve do trenutka dok se kupanjem ne skine taj opojni miris sa njih.

2. Instinkt: Jedna od najpopularnijih teorija o ovom ponašanju je da se psi valjaju u novim mirisima kako bi prikrili sopstveni miris od potencijalnih konkurenata i plena. Na taj način, kada bi daleki pseći rođaci krenuli u lov, njihov plen ih ne bi prepoznao kao neprijatelja.

3. Deljenje informacije: Za naše četvoronožne prijatelje u mirisu je sve! Mnogi stručnjaci za ponašanje pasa veruju da valjanje u određenim mirisima znači mogućnost da drugim psima kažu da su otkrili nešto neverovatno.

O snazi psećeg njuha, posebno lovačkih pasa, govori i eksperiment s kamenčićima na plaži. Ukoliko čovek uzme oblutak, zadrži ga koji trenutak u šaci, a onda ga baci što dalje može, njegov pas će bez problema u mnoštvu kamenčića svih veličina, boja i oblika njuškajući pronaći baš taj oblutak. Za pretragu mu je dovoljan miris znoja sa dlana, a pošto onjuši ruku čoveka, bez većih problema lociraće i sve predmete koje je on prethodno dodirivao.

Vole miris ljudskih nogu

Psima je veoma upečatljiv i miris ljudskih nogu, što umnogome objašnjava naviku velikog broja ljubimaca da zavlače nos u cipele ili se igraju papučama ili nošenim čarapama. Postoji podatak da psi krvoslednici mogu da prate i četiri dana star trag čovekovog hoda, i po više od 150 kilometara.

Miris ljudskih nogu toliko je psu inspirativan da pojedine rase mogu da prepoznaju trag određenog pojedinca čak i na mestima gde je hodalo mnogo ljudi, čak i kad hodaju u cipelama.

To nam nameće sledeće pitanje – kako psi ocenjuju kvalitet mirisa, odnosno, po ljudskim standardima, šta je njima prijatan, a šta neprijatan miris?

Odgovor, po svemu sudeći, nije jednoznačan i treba ga tražiti u bezbrojnim hodnicima lavirinta psećeg čula njuha. Reč je o sistemu receptora koji se aktiviraju prilikom njuškanja i otkrivaju i najfinije nijanse određenog mirisa. Reč je o milionima aktivnih tačaka preko kojih ka mozgu putuju informacije na osnovu kojih životinja izvodi zaključke.

Čulo njuha kod pasa u odnosu na čovekovo neuporedivo je složenije i razvijenije, što se uklapa u životinjski način „razmišljanja”. Pas prima i registruje nadražaje nervnim putem, mirisnim živcem iz organa za miris koji se nalazi u takozvanoj olfaktornoj sluzokoži mirisnog dna nosnih šupljina.

Pomoću ovog instrumentarijuma naši ljubimci koriste čulo mirisa kao značajno pomagalo u komunikaciji, za prikupljanje celog niza različitih tipova podataka, i to pažljivom analizom međusobnih mirisa. Psi dakle udišu neprijatni miris iz uživanja, ali i iz praktičnih razloga.

Američki stručnjak za pse Stenli Koren ovakvo njihovo ponašanje objašnjava ukorenjenošću u životinjskoj divljoj prirodi. Divlji psi se valjaju u smrdljivim supstancama poput fekalija, ostacima uginulih jedinki kao način da zamaskiraju sopstveni miris, što im omogućava da neprimetno otkrivaju plen.

Ljubimci, međutim, imaju običaj i da se okružuju mirisima koje širi njihov vlasnik. Otud njihovo interesovanje prema korpama s prljavim donjim vešom, korišćenim čarapama ili cipelama vlasnika. Privrženost prema valsniku pokazuju i tako što će radije zaspati okruženi znojem namirisanom garderobom ukućana nego u sopstvenom krevetu. To se objašnjava iskonskom navikom psa da voli poznati miris svog čopora, odnosno porodice u kojoj živi kao kućni ljubimac.