Uglavnom je ishrana velikih pasa slična ishrani malih i srednjih pasa, sa nekoliko važnih izuzetaka. Štenad velikih rasa zahtevaju posebnu ishranu kako bi se izbegli određeni zdravstveni rizici, a odrasli psi velikih rasa zahtevaju pažljivo prać enje znakova ortopedskih bolesti, gojaznosti i nadimanja. Sve ove bolesti su pod snažnim uticajem ishrane.
Piše: dr vet. med. Tamara Stanojević
Veliki i gigantski psi su odrasli psi teški preko 25 kg, psi teški i 60 kg, a neki i teži – da li se oni mogu hraniti isto kao i mala čivava ili toj pudla? Ne! Svaki pas ima nutritivne potrebe u skladu sa svojim individualnim osobinama, koje su određene genetikom i okruženjem. Zato pas težak 40 kg, koji svoj pun razvoj i stadijum odrasle jedinke dostigne sa 1,5 do 2,5 godina, a pri tome čuva imanje i provodi napolju veći deo dana, ima umnogome različite potrebe u ishrani u odnosu na psa teškog 5 kg koji veći deo dana provodi odmarajući se u svojoj korpi.
PROČITAJ JOŠ
Većina veoma velikih pasa je nastala od predaka koji su genetski nosili potencijal da brzo rastu i razvijaju se. Međutim, brz, intenzivan rast, osim krupnog i snažnog tela, nosi i rizik od razvoja različitih oboljenja skeleta. Rezultat brzog porasta su nedovoljno snažne kosti i česta oštećenja na hrskavicama zglobova, što uz preveliku težinu psa kada odraste, a gojaznost je problem polovine populacije pasa, dovodi do razvoja različitih bolesti skeleta – osteohondroze, displazije kukova, hipertrofične osteodistrofije.
Rast šteneta velike rase
Brz, intenzivan rast jeste prirodna katakteristika štenećeg doba, ali moramo voditi računa da to ne bude previše brzo uvećanje telesne mase. Prebrzo povećanje telesne težine pre svega je posledica unošenja prevelike količine hrane,odnosno unosa previše energije, zato hrana treba da bude prilagođena veličini psa. U odnosu na hranu za štenad srednje veličine i one manje, hrana štenadi velikih rasa treba da sadrži manje masti, kalcijuma, fosfora i vitamina D.
Da bi štene izraslo u psa teškog više od 25 kg, ono raste i razvija se duže nego štene psa srednje veličine. Štene najintenzivnije raste do 6. meseca, a postiže skoro potpuni rast do 10. meseca. U tom periodu mu je potreban jači kalorijski obrok nego u daljem toku života. Energetska vrednost hrane jeste najznačajniji deo obroka koji utiče na rast šteneta – međutim, previše hranjeni štenci velikih rasa će brzo i intenzivno rasti i velikaje verovatnoća da taj intenzivni, prekomerni porast neće dozvoliti zdrav razvoj skeleta.
Na razvoj skeletnog sistema intenzivno utiče i unos kalcijuma, fosfora i vitamina D. Najintenzivniji period rasta šteneta, od 3. do 5. meseca, pa i do 6. meseca, ujedno je i period tzv. pasivne apsorpcije kalcijuma – odnosno organizam tada usvaja onoliko kalcijuma koliko ga ima u hrani. To je period kada štene često u ishrani ima čak više kalcijuma nego što mu je potrebno, a vrlo je osetljivo na njegov suvišak i efekte na razvoj skeleta i skeletnih deformiteta. Tek nakon 6. meseca života, u telu šteneta počinje aktivno upravljanje metabolizmom kalcijuma – njegovom apsorpcijom i distribucijom.
Studije su pokazale da više hrane nego što je zaista potrebno organizmu predstavlja uvod u zdravstvene probleme u daljem životu psa. Jedna od studija je rađena na gigantskim psima – dogama. Štenad doge su podeljena u dve grupe – jedni su jeli hranu po volji, a drugi 60-70% posto od toga. Štenad hranjena ograničenom količinom hrane su sporije rasla, ali su imala drastično manje zdravstvenih problema u razvoju skeleta od štenadi koja su jela koliko su želela.
Druga studija je vezana za uticaj ishrane na zdravstveno stanje i kvalitet života pasa. Retriveri su hranjeni tako da se održi njihova vitka telesna kondicija. Oni su takođe, kao i doge iz prve studije, rasli umerenim tempom, a kasnije tokom života su pokazali smanjenje učestalosti i težine displazije kukova u odnosu na pse iste rase hranjene po volji.
Veliki psi = velike porcije
Kod odraslih velikih pasa porcije jesu velike, ali ne smeju premašiti nutritivne potrebe psa. Psu od 25 kg je dnevno potrebno okvirno 1.000 – 1.500 kcal, u zavisnosti od njegovih aktivnosti i okruženja. Ovako veliki raspon znači da se mora obratiti pažnja na izgled i kondiciju psa, poredeći je sa Tabelom telesnog izgleda (Body Condition Score). Psa treba hraniti tako da njegov izgled bude u okviru “idealnog telesnog izgleda” – što znači da mu možemo opipati rebra, da nema masnih naslaga i da mu možemo videti struk.
Neodgovarajuća ishrana ovih pasa pokazuje se i kroz pojavu zdravstvenih problema. Zbog grešaka u ishrani vidimo koliki je njen uticaj na zdravstveno stanje psa: često se javljaju ortopedske bolesti, dilatacija želuca (nadimanje) i gojaznost. Ortopedski problemi su posledica ne samo genetske predispozicije nego i ishrane koja nije bila odgovarajuća tokom rasta i razvoja šteneta. Zato brz razvoj i “ponos” veličinom psa mogu posle 2-3 godine izazvati muskuloskeletne i ortopedske bolesti – displaziju kukova, osteohondrozu ili artritis.
Kontrolisanjem ishrane šteneta kontrolišemo i pojavu bolesti, ili makar pojavu ozbiljnih simptoma. Dalje kroz život odraslog psa na vlasniku je da ga izbalansiranom, kvalitetnom ishranom psa održi u vitkoj telesnoj kondiciji. Posebno se obraća pažnja na to da hrana, osim balansiranih kvalitetnih sastojaka, sadrži i glukozamin i omega 3 i 6 masne kiseline, koji podržavaju zdravlje zglobova i preveniraju zapaljenske i nezapaljenske promene na njima kao i druga oštećenja koštanih struktura.
Gojaznost je problem kod pasa svih veličina, ali kod velikih ona se lako, neprimetno privuče, maskirana krupnim, velikim telom, a kada postane vidljiva, prate je obično ortopedski problemi, ali i ostali zdravstveni problemi koji mogu biti posledica prevelike težine. Rebra prekrivena masnim tkivom, nedostatak vidljivog struka i masno tkivo na trbušnom zidu pokazatelji su prevelike težine kod psa.
Dilatacija želuca je zaista ozbiljan zdravstveni problem, a mogućnost njenog nastanka, odnosno nadimanje, kod velikih pasa je relativno velika. Dobro je što je određenim režimom ishrane možemo preduprediti:
– Umesto jednog obilnog obroka, psu treba dati dva, eventualno tri manja obroka;
– Izbegavati visok procenat masti u hrani, što znači da masti neće biti među glavnim sastojcima obroka;
– Ako pas jede suvu, granuliranu hranu, te granule treba da budu veće;
– Nakon obroka pas treba da miruje sat-dva, ne treba da ide u duge šetnje sa intenzivnim vežbanjem.
Kućni uslovi
Hrana pripremljena u kućnim uslovima, sirova hrana i BARF su dobra rešenja za ishranu velikih pasa – naravno, prema odgovarajućem receptu, napravljenom od strane veterinara i prilagođenom velikom, teškom psu.
Uobičajeno, recepti imaju odnos mesa i unutrašnjih organa prema povrću i voću – 75% : 25%. U 75% animalnog dela obroka ulaze i jaja, male količine nemasnog i bezlaktoznog sira i jogurta, kao i odgovarajuća vrsta i količina kostiju. Kako bi obrok bio izbalansiran za psa velike težine, dodaju se odgovarajući mineralno-vitaminski preparati, ulje lososa kao izvor omega 3 masnih kiselina i glukozamin. Količina hrane koja je potrebna je 2-4% telesne težine. Varijacije u količini hrane zavise od starosti i kondicije: tokom prvih šest meseci štenetu se daje obrok u količini i do 8% njegove težine, do kraja prve godine to pada na 6%, a posle na 2%. Dakle, kada štene velikog psa smatramo odraslim, daje mu se obrok težak 2 odsto njegove telesne težine. S obzirom na nepotpunu definisanost i izbalansiranost ovih obroka, potrebno je češće kontrolisati izgled psa i biti u kontaktu sa veterinarom radi prilagođavanja ishrane.
Tamara Stanojević je veterinar koji se bavi pre svega ishranom pasa i mačaka kao jednim od stubova njihovog dobrog zdravlja. Na svakoj stanici profesionalnog ali i privatnog života, trudi se da oni koji brinu o kućnim ljubimcima imaju pouzdane informacije kako bi ih što bolje razumeli i ispunili njihove individualne potrebe. Sada i kroz rad u svojoj veterinarskoj apoteci “Bg Pet” u Beogradu.
