Psi su verni, inteligentni i emotivni članovi naših porodica, ali kao i ljudi – imaju svoje ličnosti i ponašanja koja ponekad mogu biti izazovna. Neka od tih ponašanja su instinktivna i duboko ukorenjena, dok su druga rezultat sredine, načina odgoja, dosade ili čak anksioznosti. Iako određeni oblici ponašanja, poput lajanja ili kopanja, mogu biti potpuno prirodni za psa, u određenim okolnostima mogu prerasti u problematične obrasce koji narušavaju svakodnevni život.

Piše: Pet magazine

Važno je razumeti šta je uzrok određenog ponašanja, kako pravilno reagovati i kada potražiti pomoć stručnjaka. Pravilna komunikacija, dosledan pristup, fizička i mentalna stimulacija, kao i razumevanje pseće psihologije – ključ su za harmoničan odnos između čoveka i psa. U nastavku ćemo se osvrnuti na najčešće probleme u ponašanju pasa i predložiti načine za njihovo rešavanje koji su zasnovani na stručnim i provereno efikasnim metodama.

PROČITAJ JOŠ

Deset najčešćih razloga zbog kojih je pas mrzovoljan

Znakovi koji ukazuju da je vaš pas usamljen

Lajanje

Lajanje je normalan oblik komunikacije kod pasa, ali kada postane preterano, može ukazivati na problem koji zahteva pažnju. Psi laju iz različitih razloga – iz dosade, uzbuđenja, straha, želje za pažnjom ili zbog zaštitničkog nagona. Ključ u rešavanju problema je prepoznavanje uzroka. Na primer, pas koji laje iz dosade često nema dovoljno fizičke i mentalne stimulacije, dok pas koji laje kad je sam možda pati od separacione anksioznosti. U svim slučajevima važno je izbegavati kažnjavanje, jer ono može pogoršati ponašanje. Umesto toga, preporučuje se pozitivno usmeravanje – nagrađivanje tišine, učenje komande “tiho” i obogaćivanje svakodnevice psa šetnjama, interaktivnim igračkama i vežbama poslušnosti.

Stručnjaci, uključujući bihejvioriste i veterinare, savetuju i kontrolisanje okidača – zatvaranje prozora, korišćenje zvučnih barijera ili premeštanje psa iz vizuelno stimulativnih zona. Ako lajanje ima emocionalnu osnovu, poput straha ili stresa, neophodan je postepen rad kroz desenzitizaciju i kontrauslovljavanje. U težim slučajevima, preporučuje se konsultacija sa veterinarom ili sertifikovanim bihejvioristom koji mogu pomoći kroz detaljan plan i, po potrebi, terapiju. Dosledan, smiren i informisan pristup ključ je u rešavanju ovog čestog problema u ponašanju pasa.

Žvakanje

Žvakanje je prirodno za sve pse. Psi istražuju svet ustima i mogu nežno žvakati neki predmet iz radoznalosti. Štenci često žvaću jer imaju mnogo novih stvari da istraže, a žvakanje pomaže i kod bolnih desni tokom nicanja zuba.

Nažalost, neki odrasli psi žvaću iz dosade ili uzbuđenja i mogu biti destruktivni. Destruktivno žvakanje je nenormalna manifestacija normalnog ponašanja. Pokušajte da “osigurate” kuću tako što ćete skloniti predmete van domašaja psa. Razmislite o smeštanju psa u boks kada niste kod kuće. Takođe, obezbedite igračke za žvakanje ili poslastice koje mu daju prihvatljiv način da ispuni potrebu za žvakanjem, kao što su igračke punjene puterom od kikirikija ili granule.

Kopanje

Psi tradicionalno kopaju da bi pronašli udobno mesto za spavanje ili da bi sakrili svoje “blago”. Kopanjem se uklanjaju grančice i prepreke koje smetaju pri ležanju. U toplim krajevima, uklanjanjem gornjeg sloja zemljišta dolazi se do hladnijeg sloja, pogodnog za odmor. Uverite se da vaš pas ima hladno, udobno mesto za odmor napolju. Kopanje je normalno osim ako pas ne kopa preterano zbog dosade ili anksioznosti, pri čemu može uništiti vrt ili povrediti šape.

Da biste smanjili kopanje izazvano dosadom, obezbedite fizičku aktivnost i mentalnu stimulaciju, kao što su interaktivne igračke ili igre. Možete koristiti i odvraćajuća sredstva (neprijatan miris, ogradu). Kao poslednje rešenje, možete napraviti određeno mesto u dvorištu gde je dozvoljeno kopanje i sakrivati poslastice. Iako nije idealno, žrtvovanje malog dela dvorišta može sačuvati baštu. Ako je uzrok anksioznost, identifikujte okidač i razmotrite mogućnost korišćenja lekova dok radite na promeni ponašanja.

Jurcanje

Predatorski ili pastirski instinkt može naterati psa da juri pokretne objekte ili ljude. Ovo ponašanje može biti opasno za sve učesnike. Naučite psa komandi “stani” i “dođi”. Držite ga na povocu tokom šetnje i pazite na potencijalne okidače, poput trkača ili dece na biciklu. Psu možete pružiti bezbedan način za ispunjenje potrebe za jurnjavom igrom donošenja loptice u dvorištu.

Ujedanje

Štenci mogu grickati druge pse ili ljude zbog nasleđenog čoporskog ponašanja dok uče svoje mesto u porodici. Ovo je normalno, ali kada ujedanje potraje i posle štenadskog uzrasta ili postane štetno, tada je to abnormalno ponašanje. Neki psi ujedaju samo kada ih nešto boli, kada se osećaju ugroženo ili čuvaju teritoriju. Iako je to razumljivo, i dalje može biti opasno.

Neki psi pokazuju agresiju iz dominacije i mogu biti opasni. Ovo ponašanje mora se odmah rešavati uz pomoć veterinara koji će isključiti medicinske uzroke i, po potrebi, preporučiti stručnjaka za ponašanje pasa. Konstantni nadzor vlasnika, odgovorno uzgajanje, rana socijalizacija i trening mogu značajno umanjiti rizik od ujedanja.

Separaciona anksioznost

Psi s ovim problemom doživljavaju ekstreman stres kada ostanu sami. Simptomi uključuju cviljenje, lajanje, zavijanje, destruktivno ponašanje, mokrenje i defekaciju u kući. Važno je postepeno ih privikavati na samoću, koristiti igračke koje angažuju pažnju (npr. Kong punjen hranom), a u težim slučajevima uključiti veterinarsku i bihejvioralnu podršku.

Vučenje na povocu

Pas koji vuče tokom šetnje otežava kontrolu i šetnju čini neprijatnom. Trening sa pravilnom opremom (npr. prsluk ili ogrlica za trening) i učenjem hodanja uz nogu uz nagrađivanje može pomoći. Takođe, postoje tehnike poput “zaustavi i kreni” i “okretanje nazad” koje se koriste za prekidanje navike.

Preterano lizanje

Psi se ponekad ližu iz dosade, stresa ili zbog kožnih problema. Ako se pas opsesivno liže (sebe, pod, vlasnika), treba isključiti medicinski uzrok kod veterinara i razmotriti mentalnu stimulaciju ili tretman anksioznosti.