Neki psi imaju veću sklonost ka ukusu ribe, vrlo je rado jedu, dok je drugi potpuno odbijaju. Riba može biti sastavni deo ili glavni sastojak u nutritivno izbalansiranoj komercijalnoj hrani za pse, a može biti deo pravilno formulisnog, domaće pripremljenog obroka psa
Za magazin PAS piše dr vet. med Tamara Stanojević
Mnoge komercijalne dijete namenjene psima sa zdravstvenim problemima kao što su alergija na hranu ili nepodnošenje određenih sastojaka hrane odnosno sa intolerancijom na hranu, sastoje se od ribe, jer se ona može smatrati “novim proteinom“. Riba kao izvor proteina se smatra novim ako je pas nije redovno jeo, pa zato ima manju mogućnost izazivanja alergijske reakcije ili reakcije nepodnošenja hrane.
Riba je odličan je izvor proteina, ima relativno malo zasićenih masti i lako se vari kada je kuvana. Takođe je dobar izvor nekoliko ključnih masnih kiselina, vitamina i minerala koji igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja psa tokom celog života.
Deluje da je riba idealan sastojak hrane za pse, ali, da li je to tako? Postoje određene karakteristike ribe zbog kojih se postavljaju pitanja da li je u potpunosti u skladu sa potrebama psa, da li je bezbedna i koliko često je pas treba jesti.
Međutim, ono što nije dobro kod ovakvog izvora proteina su pre svega prisustvo teških metala, najčešće se otkriva živa, prisustvo pesticida i antibiotika a sve kao posledica dramatičnog zagađenja voda i neodgovarajućeg uzgoja. Zatim ribe, morske pre svega, su nosioci određenih parazita, a mogu biti nosioci i nekih patogenih bakterija. Komercijalna hrana, uglavnom srednjeg ranga, koja sadrži ribu može sadržati i nepoželjan etoksikvin, konzervans koji često nećemo ni naći na deklaracijama komercijalnih hrana. Riba, naročito rečna, u glavi i unutrašnjim organima, sadrži enzim tiaminazu, tako da pri dužem unošenju sveže ribe, kod psa može doći do nedostatka vitamina B1.
Ribe koje nisu bezbedne za pse: Ajkula, sabljarka, kraljevska skuša, bela tuna (konzervirana)
Ove vrste riba su obično veće i starije kada se ulove, hrane se drugim vrstama ribe tako da je bioakumulacija žive u njima na visokom nivou. Ne samo da je veća verovatnoća da će se u njihovim tkivima akumulirati nezdravi nivoi žive, već sadrže i parazite u svojoj koži, mišićnom tkivu i unutrašnjim organima.
Ona sadrži proteine visoke biološke vrednosti, pa je odličan odnos proteina i kalorija, odnosno riba omogućava da na jednostavan način povećamo unos proteina u ishranu psa bez previše dodatnih kalorija.
Odličan je prirodni izvor omega-3 masnih kiselina (EPA I DHA), koje su vitalne za pravilan razvoj nervnog sistema, zdravu dlaku i zdravu kožu. Omega-3 masne kiseline takođe obezbeđuju prirodnu protivupalnu komponentu u ishrani psa, što je veoma korisno za pse koji pate od zapaljenskih bolesti creva ili bolesti zglobova (artritisa). Koža ribe može biti dragocen izvor kolagena, što je posebno važno za zdravlje kostiju i kože starijih pasa. Sadrži i druge biološki vredne mutrijente: taurin, vitamine A i D, fosfor, jod, bakar, kalcijum, kalijum i gvožđe.
Ako se razmišlja o dodavanju ribe u ishranu psa, ili korišćenje komercijalne hrane koja sadrži ribu pri odabiru se vodi računa o sadržaju hranljivih materija, ali mnogo više o prisustvo žive i teških metala uopšte. Preporučuju se mlađe, manje, ribe ulovljene u slobodi – generalno su sigurnije jer sadrže manje žive, nisu stigle da je natalože u organizmu, a i manje su opterećenje parazitima.
Bezbedna ribe: Bela riba, iverak, losos, haringa, som, bakalar, lajt tuna (iz konzerve)
Neki od veterinara nutricionista predlažu da se spisak bezbednih riba svede na sardine i divljeg lososa.
I, na kraju, kada uporedimo za i protiv ribe u ishrani pasa, riba zaslužuje mesto u činiji za hranu psa jer sadrži visok sadržaj omega 3 masnih kiselina, vitamin D i esencijalne minerale i naravno visok procenat biološki vrednih, lako svarljivih proteina.
Na koji način uključiti ribu u ishranu:
Ako se daje kao kućno pripremljena hrana za psa – jedan, eventualno dva dana nedeljno je dovoljno da riba bude u ishrani psa. Komercijalna hrana, ona koja sadrži određene vrste ribe, a to je najčešće losos, kao glavni sastojak, se daje svakodnevno, uglavnom prema preporuci veterinara, a u skladu sa zdravstvenim stanjem psa.
GAJENA RIBA
Treba izbegavati i gajenu ribu, posebno iz područja gde nije uspostavljena striktna zakonska regulativa u vezi vrste i kvaliteta prehrane koja se daje ribama. Ribe uzgajane na farmama takođe imaju povećan potencijal za štetne zaostale nivoe antibiotika, boja i drugih potencijalnih toksina u koži i mišićima čak i nakon prerade.
Sirova riba
Sirova riba, pre svega morska, predstavlja rizik od unosa i prenošenja parazita koji se nalaze u koži, mišićnim tkivima ili unutrašnjim organima. Osim toga, postoji i rizik od prenošenja bakterijskih organizama kao što su salmonela, listerija i klostridije. Zato ribu treba pravilno skuvati – 15 minuta kuvanja je dovoljno da deluje na parazite i bakterije, a savetuje se i duboko zamrzavanje kao način borbe sa parazitima. Kuvanjem, odnosno termičkom obradom u ribi se blokira i enzim tiaminaza koji se nalazi u svežoj ribi i deluje na razgradnju vitamina B1. Naročito treba obratiti pažnja na kožu, peraja i kosti ribe zbog mogućnosti prenošenja parazita i bakterija i povreda digestivnog trakta.
KOSTI
Kosti ribe bilo sveže bilo kuvane, osim onih od izrazito malih riba (sardine), mogu izazvati ozbiljne povrede kod psa. Može se primetiti da pas preterano balavi ili da šapom trlja lice oko usta ako je kost zaglavljena u ustima ili grlu. Progutani fragmenti kostiju mogu oštetiti sluzokožu digestivnog trakta sa mnogo ozbiljnijim posledicama. Kosti ribe čak mogu migrirati kroz zidove želuca ili creva i naneti povrede susednim organima i mekim tkivima. Zato priprema ribe za psa podrazumeva njeno čišćenje, skidanje glave, peraja i kostiju i filetiranje, a zatim termičku obradu.