Tekst: Dunja Božić
– Moj suprug i ja smo udomili ovčara i nazvali ga Maks. Bio nam je kao dete, otimali smo se o njegovu ljubav i razmetali se sa tim lepotanom gde god smo mogli – počinje svoju priču Milena Andrić, web dizajnerka iz Beograda. – Delovalo je sve idilično, dok posle četvrte godine takvog zajedničkog života nisu počele svađe. Prvo mala zakeranja, onda veća, na kraju i neoprostive stvari. Razveli smo se i to je bilo veoma traumatično iskustvo. Dodatno je sve bilo teže jer smo oboje želeli Maksa. A mislim da je i Maks želeo oboje nas, ali zajedno. To, međutim, nije bilo moguće. Oboje smo se bukvalno otimali oko njega, ali Maks danas živi sa mnom, evo već tri godine. Ne znam ni sama kako sam ga preotela, niti kako je sve to preboleo moj bivši suprug.
Milenina priča jedna je od mnogih i čestih u našem okruženju. Raskidi i razvodi veoma su bolni za oba partnera, ali postoji i još bar jedan “učesnik” u toj zajednici koji sasvim sigurno u tom procesu pati. To je naš ljubimac. I mada se ništa nije pitao ni dok je bio unutar te porodice, neće se pitati ni u njenom “paranju”, ali će ipak osetiti posledice, i to ne baš male.
Magazin Pas je pokušao da odgovori na neke od dilema, kao što su šta posle razvoda, koliki je to stres za našeg ljubimca i kako bismo mogli makar malo da mu olakšamo celu tu tranziciju.
Poznato je da razvod predstavlja jedan od najstresnijih događaja, te je na vrhu lestvice kada je u pitanju stres.
– Svaki razvod je jedinstven i ne postoji univerzalno pravilo kako postoći najbolji dogovor za sve strane, ali jedno je sigurno – razvod predstavlja veliki gubitak za obe strane što je veoma bolno, kaže za magazin Aurelija Đan, psihološkinja i psihoterapeutkinja. – Razvod znači da predstoji period žalovanja i separacije u psihološkom smislu za oba partnera pa se postavlja pitanje na koji način osobe prolaze kroz ovaj proces. Kućni ljubimci u ovom procesu mogu da odmognu tj. da produže period žalovanja i oporavka jer može doći do ozbiljnih nesuglasica oko vlasništva nad kućnim ljubimcem.
Dok starateljstvo nad decom može da se odluči na sudu ako ne postoji sporazumni razvod, to nije slučaj sa kućnim ljubimcima.
– Sa tim u vezi, ako jedan partner zadrži ljubimca, može doći do velikog i prolongiranog gneva kod druge osobe što produžava proces oporavka i separacije. U tom smislu gubitak je dvostruk jer se žali i za partnerskim odnosom, a i za kućnim ljubimcem. Sa druge strane osoba koja je prisvojila ljubimca takođe prolazi kroz period prilagođavanja jer sada sama mora da vodi računa o ovom biću što opet može da joj pokrene razne teme u vezi sa gubitkom koji je preživela, kaže Aurelija Đan.
Ni ljubimcima u ovom procesu nije svejedno jer su oni jako intuitivni te se često sa pravom porede sa decom, jer iako ne razumeju racionalno šta se dešava, vrlo lako mogu da naslute da nešto nije u redu.
Naša sagovornica kaže da ljubimci vole strukturu i stabilnost i mogu burno da reaguju na promene. To može da se ogleda u raznim protesnim ponašanjima pa čak i psihosomatikom. Razvod nije lak ni za partnere koji su uključeni u ovaj proces, ni za ljubimce. Ne postoji formula koja će učiniti da ovaj proces prođe bezbolno i ovo je nerealno očekivati. Ono što je najzdravije u psihološkom smislu je da partneri razumeju kompleksnost ovog procesa i da se upuste u proces žalovanja, a ne da ga izbegavaju raznim mehanizmima. Samo ako se prihvate realnost gubitka, ovaj proces separacije može da traje kraće i prođe na najzdraviji mogući način.
Okolnosti od kojih zavisi kom partneru će kućni ljubimac pripasti su razne, kaže Andreja Čivtelić iz advokatske kancelarija Čivtelić. Od toga ko ima bolje uslove – veći stan, kuću sa dvorištem, do samih osobina vrste kućnog ljubimca.
– Postupak razvoda je regulisan Porodičnim zakonom, ali ni ovaj zakon, kao ni Zakon o dobrobiti životinja, ne reguliše kome će pripasti kućni ljubimac. U tom smislu, kućni ljubimac pripada onom ko je vlasnik, onom ko ga je kupio, dobio na poklon i slično, a ako su vlasnici oba partnera, u smislu da su zajedno kupili psa, dobili, našli itd, sud će zavisno od okolnosti, po pravilu, starateljstvo dodeliti jednom partneru, priča Čivtelić.
Naravno, ovo ima smisla kada dogovor o razlazu dvoje partnera nije moguć.
– Za razliku od dece nad kojom je zajedničko starateljstvo uobičajeno pa čak i poželjno, kod starateljstva nad kućnim ljubimcima to nije slučaj jer se izbegava stalno “pomeranje” ljubimca iz kuće jednog, u kuću drugog partnera. U praksi veći je broj slučajeva da kućni ljubimci prate decu pa tako u većem broju slučajeva sud starateljstvo dodeli ženskom partneru. Međutim, ukoliko muški partner ima bolje uslove za kućnog ljubimca ili se recimo radi o velikom psu sud će pre u takvoj situaciji starateljstvo dodeliti muškom partneru, priča naš sagovornik.
Stres zbog porodičnog neslaganja i zajedničkog staranja takođe može dovesti do anksioznosti ili lošeg ponašanja ljubimca. Psi su stvorenja navike, a razvod može značiti veliki poremećaj u rutini. Vaš pas je navikao da deli dom sa dve osobe, a sada verovatno deli vreme između dva doma i dva različita rasporeda. Tako da, nemojte da se iznenadite ako pas promeni ponašanje. Važno je da budete strpljivi i volite svog psa i zapamtite – psu nije loše, samo ste ga malo zbunili sa novom situacijom. Bez obzira na specifičnosti dogovora, u relativno prijateljskim razvodima, deljenje starateljstva nad psom može biti odličan način da vaš ljubimac ostane aktivan i zadovoljan, i da se na taj način svakoj osobi dopusti da održava vezu sa svojim voljenim ljubimcem.Koliko god prijateljski ili okrutan bio razvod, bez obzira na ugovor o starateljstvu koji ste sklopili za psa, uvek je važno dati prednost najboljim interesima svog psa. Verovatno će vam biti teško, u tom trenutnku, da imate lepo mišljenje o osobi s kojom prekidate odnos, ali ne bi trebalo da vam bude teško da donesete odluke na osnovu onoga što je najbolje za ljubimca.