Mermerna skulptura belgijskog umetnika Batista Vermeulena dečaka i njegovog psa pokrivenih prekrivačem od kaldrme, nalazi se na trgu ispred katedrale Notr-Dam u Antverpenu, u Belgiji. Njen nastanak je motivisan engleskim romanom “Pas Flandije”, autorke Marie Louise de la Ramée (poznatije pod pseudonimom Uda), koji je objavljen 1872.godine i njegovim glavnim likovima.

Piše: Pet magazine

Naime, roman govori o siromašnom dečaku Nelu, koji je sa 2 godine ostao siroče. Njega je primio deda, sa kojim je rastao. Oni su jednog dana pronašli pretučenog psa na ulici koga su spasili i udomili. Dečak mu je dao ime Patris i on je od prvog trenutka postao njegov najbolji i nerazdvojni prijatelj. Nelo se kasnije zaljubljuje u ćerku bogatog čoveka, koji ne želi Nela u blizini svoje porodice. Izuzetno nadaren za crtanje, Nelo pokušava da učestvuje na takmičenju i osvoji nagrade. Međutim, nije imao sreće.

Neko podmeće požar bogatom čoveku, koji je odmah optužio Nela za to. Zatim mu umire deda, a stanodavac odlučuje da Nela i Patrisa izbaci na ulicu. Sve vreme su oni bili nerazdvojni i imali jedino jedan drugog.

Ne znajući gde će, odlučili su da odu do katedrale u Antverpenu da vide Rubensonova dela: ”Silaženje sa krsta” i ”Podizanje krsta”. Međutim izložba je bila samo za one koji imaju novca da plate ulazak u katedralu, oni nisu imali. Dolazili su stalno, jer nisu želeli da odustanu. Na Badnje veče su slučajno videli otvorena vrata, a sutradan su Nelo i njegov pas nađeni smrznuti na podu katedrale…

On i njegov verni prijatelj koji ga nije napustio, do poslednjeg daha.

Umetnik Vermeulen je poznat po tome što u svojim skulpturama kombinuje elemente realističkog prikaza sa dubokim emocionalnim nabojem, i ova skulptura nije izuzetak. Kaldrma, koja je tradicionalni materijal za ulice u mnogim evropskim gradovima, ovde se koristi ne samo kao prekrivač, već i kao simbol otpornosti i povezanosti sa tradicijom.

Mermer, kao materijal, u Vermeulenovim rukama postaje sredstvo za prikazivanje jednostavne, ali snažne povezanosti između čoveka i prirode, između dečaka i njegovog ljubimca. Ova skulptura evocira osećaj topline, zaštite, ali i fragilnosti. Prikazivanje psa, često simbol odanosti i prijateljstva, dodatno naglašava duboku emocionalnu vezu između dve žive duše, koje, uprkos svojoj mladosti i ranjivosti, nalaze utehu u međusobnoj bliskosti.

Vermeulen je majstor stvaranja atmosfere koja balansira između realnosti i simbolike, i u ovom delu uspeva da stvori scenu koja je istovremeno konkretna i univerzalna, pozivajući posmatrača da se zamisli o odnosima koje čine osnovu ljudskog postojanja.