Patuljasti šnaucer: Veliko srce u malom telu

Odlikuju ga hrabrost i neustrašivost koje nisu ograničene njegovom veličinom. On je svestan da je mali, ali će beskompromisno stati u zaštitu svog vlasnika ispred psa bilo koje veličine

Tekst: Jelena Nikolić, odgajivačnica House of Kazak za magazin „Pas“

Patuljasti šnaucer je idealan pas za porodicu. U današnje vreme je konačno prepoznat kao takav i uspešno se takmiči s malim belim psima za titulu idealnog ljubimca. Patuljasti šnaucer je porodični pas, i najsrećniji je kad živi okružen ljudima. On je i pametan, razume šta mu se govori, nije tvrdoglav i uvek želi da posluša.

Zaštitnik

S druge strane, odlikuju ga i hrabrost i neustrašivost radnog psa koje nisu ograničene njegovom veličinom. On je svestan da je mali, ali će opet beskompromisno stati u zaštitu svog vlasnika ispred psa bilo koje veličine. Rado će obavljati funkciju čuvara, makar i kada samo lajanjem najavljuje posetioce. Inače nisu lajavi, ali ako kao štenci iskažu želju da laju, nije ih teško naučiti da to više ne rade. Nisu agresivni niti skloni ujedanju.

Poreklo

Samo ime šnaucer je relativno novog datuma, ali istorija ove rase je veoma duga. Pretke današnjeg šnaucera (velikog, srednjeg i malog) možemo sresti na slikama poznatih umetnika. Tvrdi se da šnaucer spada u grupu najstarijih rasa, jer postoje dokazi da je on sa čovekom lovio i čuvao stada jos 3.000 godina p.n.e. Već tad ovi psi nisu bili primitivni. Bili su to pravi kućni psi koji su živeli sa čovekom i delili s njim sudbinu.

Ime

Tačan razvoj šnaucera je ostao nepoznat, ali svuda gde su se nalazile ljudske naseobine u blizini vode ili u dolinama reka nalazio se i ovaj manji pas jake građe. Njegovo ime se s vremenom menjalo, s obzirom na to da se uvek nalazio u vodeno-močvarnim oblastima, nazivali su ga Torfhund (torf – treset) ili Pfahlban špic (pfahlban – sojenica). Jedan od naziva za manje primerke šnaucera (od kojih kasnije nastaju patuljasti šnauceri) jeste i Rattler koji nam govori da su bili odlični pacolovci.

Još početkom srednjeg veka, u srednjoj Evropi razlikovale su se dve rase: veliki čuvari imanja, stada, pratioci karavana, čuvari i zaštitnici konja i manji psi, takođe čuvari. Severno do Majne bili su to dugodlaki špicevi, a južno od Majne oštrodlaki ili glatki pinčeri. Odakle dolazi ime pinčer, pinč, ostaje zagonetka. Ali verovatno to ukazuje kao i reč špic samo na šiljaste zube u smislu „Pazi, ujeda!” (francuski: pince!).

Da li znate… da ovi psi obožavaju da putuju autobusom, kolima, avionom

Današnji naziv potiče najverovatnije iz jugozapadnih delova Nemačke, gde su bili i najpopularniji. Tamo vekovima velike brkove nazivaju Schnauzer (šnaucer). Prvi odgajivački klub osnovan je pre više od 100 godina.

Radni pas

Stari pinčeri, i veliki i mali, glatke ili oštre brade, bili su strastveni čuvari i branioci teritorije, a njihov omiljeni prostor bilo je onaj gde su čuvane zalihe hrane, ambari. Gde su zalihe, tu su i miševi i pacovi, a za pacolovce idealna oblast za lov. Ali tamo gde su držani konji, tu nije bilo samo četvoronožnih proždrljivaca, već i dvonožnih lopova. Psi sa glatkom dlakom radije su ostajali u blizini kuće, a oštrodlaki, otporni na vremenske prilike, išli su na put i neki od njih postali su i „psi kočijaša”. Sedeli bi pored kočijaša praveći mu društvo, u nevolji bi konje izvodili na pravi put, a kad bi gospodar bio umoran, čuvali bi i njega, i kočiju, i konje.

Svega 100 grama hrane jedu dnevno

Pre 1.000 godina oštrodlaki pinčeri (šnauceri) bili su psi čuvari kuća i letine, zaštitnici kočijaša i konja. Oni su i dan danas odlični čuvari, a i najverniji pratioci svih ljudi koji mnogo putuju. I danas će vozač sigurnije stići na cilj ako pored sebe ima veselog šnaucera. A i odložene stvari na plaži niko neće dirati dok ih čuva verni šnaucer. Ukoliko im se pruži prilika, i danas mogu uspešno uživati u lovu na miševe.

Prilagodljivi atleta

Ako su pravilno vaspitani, „patuljaneri” nikada neće praviti štetu po stanu. Patuljasti šnaucer će se prilagoditi vlasniku. Ako ste atletski tip koji voli da vreme provodi u aktivnostima van kuće, patuljasti šnaucer će vas rado pratiti u trčanju, pešačenju, planinarenju… Ako pak više volite da spavate, on će vam se rado pridružiti na kauču. Nije naporan i ako nešto radite, on će leći na svoje mesto i čekati da mu se posvetite.

Bez mirisa

Generacije selektivnog uzgoja izrodile su psa koji nema karakterističan miris, psa koji se ne linja i ne ostavlja dlaku za sobom. Da bi njegova dlaka uvek bila u dobrom stanju, vlasnik ima i svoj deo obaveza. Osim povremenog odlaska kod frizera koji će psa urediti, potrebno je bar nekoliko puta nedeljno psa iščetkati četkom i češljem, i bar jednom sedmično iščešljati ga trimerom. Onda je posao grumera lakši jer se zdrava, dobro održavana dlaka lako uređuje. Patuljasti šnaucer je pas čija se dlaka sastoji od oštre dlake i meke poddlake, zbog čega se ne preporučuje šišanje mašinom, već se poddlaka redovno izvlači, a dlaka se šiša trimerom. Psa čija se dlaka redovno održava potrebno je šišati na dva do tri meseca.

Vole decu

Patuljasti šnaucer voli decu i rado ih prihvata, naročito se ovo odnosi na decu s kojima živi ili je u stalnom kontaktu sa njima. U tome se posebno ističu ženke, koje će se brinuti o detetu i stalno ga budno paziti. Izuzetno su tolerantni i rado će deliti aktivnosti sa decom. Ali ako štene nije provodilo vreme sa decom, nije pravilno socijalizovano i nema dece u svom domu ‏– neće se uvek snaći najbolje. Za razliku od mnogih drugih malih rasa, nepoverenje prema deci, stvoreno jer kuca decu ne razume, brzo se prevazilazi kada u kuću stigne dete s kojim ona počne da provodi vreme. Doslednim radom sa psom, učenjem i socijalizacijom, patuljasti šnaucer nauči bez problema sve što njegov vlasnik želi.

Visoko razvijena intuicija, mudrost, sposobnost za učenje, hrabrost, izdržljivost i otpornost na bolesti su sve prednosti za porodičnog psa, psa čuvara i psa za pratnju, a sve je to određeno temperamentom i ponašanjem malog psa. Inteligencija, neustrašivost, izdržljivost i živahnost čine patuljastog šnaucera prijatnim kućnim psom, kako čuvarom tako i psom za pratnju koji se može držati čak i u malim stanovima bez problema.

Vaspitanje

„Patuljaner” je onakav kakav mu je i vlasnik. Ako je vlasnik lenj, i njegov šnaucer će biti lenj, i zadovoljno će uživati u zajedničkoj popodnevnoj dremci. Ako je vlasnik sportista, i „patuljaner” će biti sportista. Sa radošću će čekati svaki polazak na trening, trčanje, duge šetnje, agiliti… U vaspitanju je princip veoma bitan – ne je uvek ne, a da je uvek da. Da bi vas šnaucer besprekorno slušao, on mora da poštuje vlasnika. Ljubav šnaucera se ne mora zaslužiti, ali poštovanje mora. Uvek osete ko je „najslabija” karika, i nikada se ne ponašaju isto prema svim ukućanima, niti prema svim gostima.

Prednosti šnaucera

Ono što ih svrstava u najbolje kućne pse je:

– to što se ne linjaju;

– nemaju miris i ne osećaju se kao druge rase pasa;

– mali su. To su veliki psi u malom pakovanju, jer u duši nikada ne priznaju da su mali;

– jedu malu količinu hrane, oko 100 grama dnevno, pa im se zbog toga može priuštiti najkvalitetnija hrana na tržištu;

– ne zahtevaju mnogo vremena za šetnju. Veoma su prilagodljivi po tom pitanju i zadovoljiće se izlaskom od pet minuta i igrom u kući. Isto tako, u dužoj šetnji, vikendu, džogingu… „patuljaner” će biti oduševljen;

– pametni su, ali uz to ide i tvrdoglavost jer vole da uvek budu glavni. Ali s pravilnim vaspitavanjem postaju divni psi koji se uvek ponašaju onako kako vlasnik želi;

– zahvalni su za porodice sa decom

Tipične osobine su njegov ljubazan temperament spojen sa smišljenom mirnoćom. Osoben je njegov dobroćudni karakter, volja za igrom i odanost gospodaru. Živahan je, ali ne i razdražljiv. Šnauceri su psi velikog srca, hrabri, prema vlasniku osećaju bezgraničnu ljubav pomešanu sa ponosom koji samo šnaucer može da ima.

Visina

30 – 35 cm je visina ovih pasa u grebenu

Težina

4 – 8 kg teže patuljasti šnauceri

Vek

12 – 15 godina žive u proseku

Izgled

Pažljivom stogodišnjom selekcijom izdvojena su tri varijeteta šnaucera po veličini (veliki, srednji i patuljasti), a kod patuljastih su izdvojena četiri varijeteta po boji. Prvo su izdvojeni biber-so, zatim crni, pa crno-srebrni i na kraju beli varijetet. S obzirom na to da su u nastanku varijeteta patuljanera upotrebljene različite rase radi selekcije i održavanja boje, ovi se varijeteti potpuno posebno ocenjuju, selektuju i pare. I veliki i srednji i patuljasti šnauceri su zdravi, vitalni psi.